Trčanje po zemljama „trećeg sveta“ se pokazalo nepotrebnim, i kao uzaludno bacanje para, iako je to radio s velikom energijom. U njegovom Ministarstvu stvari stoje loše. Napravljen je kabinet koji žari i pali, njih trojica-četvorica, a diplomate ambasadorskog ranga sede mesecima po kućama, neraspoređeni. Sada neki kažu nije kriv Jeremić jer je pogrešnu politiku vodio Tadić. Upravo smenjivanjem ministra, koji je po definiciji odgovoran za svoj resor, Tadić prihvata i sopstvenu odgovornost. Doduše, to bi trebalo da bude posao Vlade, ali ona kao politički organ ne postoji – kaže za Danas predsednica Političkog saveta LDP Vesna Pešić.

Kako komentarišete stav koalicionog partnera Ivice Dačića, ali i predsednika opozicione stranke SNS Tomislava Nikolića, da Jeremić ne treba da bude smenjen?

– Cela priča o smeni ministra je lažna, jer se ne kaže u čemu je bila greška. Ako bi sada otišao Jeremić, to bi ogolelo činjenicu da je politika prema Kosovu već promenjena, a to se skriva od javnosti. To vidite i po tome što je politika klackalice proradila. Zatvaranje Kosova i predah od nacionalne politike nas prebacuje na priču o Evropi, ali videćemo koliko će i to da traje. Što se tiče Dačića i Nikolića, oni su ljudi iz starog sveta i misle da ministar spoljnih poslova treba da bude „potrčko“ partijskog šefa. Pa, pošto je šef bog, nema ko da odgovara. Da li možete da zamislite da je ministar spoljnih poslova Nemačke potrčko Angeline Merkel? Ovaj burazerski stil vladanja i intimiziranje uništava državu.

Smatrate li da bi trebalo definisati novu spoljnu politiku zemlje?

– Mi sada nemamo spoljnu politiku i zato je tek treba definisati. I za tu novu politiku je potreban i novi ministar. Ovo što se do sada radilo je tumaranje od danas do sutra, u stilu malo popuštamo malo pokazujemo mišiće, ali zapravo stojimo u mestu. Za male zemlje spoljna politika je ključ uspeha u napredovanju za građane i tu lekciju moramo naučiti.

Da li bi Srbija trebalo da nastavi da lobira protiv priznanja kosovske nezavisnosti?

– Ne treba, jer je ta politika naočigled svih propala. Toga više neće ni biti, jer je politika promenjena, samo nam nisu javili. Srbija će voditi dijalog s Kosovom ne o statusu (to jest o granicama), nego o pitanjima od interesa za Srbe i Srbiju na Kosovu. Prethodna politika nije imala nikakve šanse jer je bila zasnovana na mitovima i legendama, a ne na realnim mogućnostima nakon bombardovanja 1999. To je bila politika da se narodu popije pamet i mobiliše za već izubljenu stvar.

Smatrate li da bi Kosovo trebalo da postane članica UN?

– Verovatno će postati članica UN. Pokazalo se da Srbija neće moći dugoročno to da sprečava, tačno ako bi za taj cilj rešila da plati najskuplju cenu – totalno urnisanje Srbije i njenih građana, te prolaskom kroz još jednu izolaciju i autokratizam. Politika „i Kosovo i Evropa“ bila je pogrešna.

Kako vidite takozvani proces evropeizacije Tomislava Nikolića i njegove stranke, odnosno da li je on za vas legitiman politički partner?

– Smatram pozitivnim kad se smanjuje tabor antievropskih snaga. Antievropejstvo u Srbiji je druga reč za otrovni srpski nacionalizam koji još uvek postoji u preteranim dozama, a ponekad i overdozirano. Novi Evropejci – Nikolić i Dačić, baš kao ni stari – DS i Tadić, tu vezu ne shvataju. Nacionalizam drži Srbiju u sadašnjem provizorijumu koji čeka nekakvo sjedinjenje sa „srpskim zemljama“. To je glavna kočnica da Srbija napravi pristojno društvo za svoje građane. Zato se moraju odbaciti nacionalističke nebuloze.