Srbija odbila 30 dokumenata EU

Iako je Brisel završio nacrt izveštaja sa skrininga za ovo poglavlje još u januaru, on je i dalje, navodi list, na usaglašavanju kod članica EU, od kojih njih desetak još nije dalo „zeleno svetlo“ za usvajanje ovog dokumenta. Od Srbije se, između ostalog, očekuje da bude mnogo aktivnija u usaglašavanju svoje politike sa EU i da poveća procenat usaglašenosti sa deklaracijama i rezolucijama Brisela prema trećim zemljama, a koji godinama opada. Tokom prošle i pretprošle godine Srbija nije podržala ukupno 30 dokumenata EU, što je skoro polovina deklaracija koje je Brisel pripremio. U 2015, od 40 dokumenata odbili smo 13, a godinu ranije, od 35 nismo se saglasili sa 17. Primera radi, u 2012. Srbija se od 62 deklaracije Brisela nije usaglasila samo sa jednom, u vezi sa poštovanjem ljudskih prava u Kini.

Prošle godine Srbija je odbila Brisel u svih 10 slučajeva koji su se odnosili na Ukrajinu i Rusiju – od sankcija Moskvi do osude aneksije Krima. Srbija se nije usaglasila ni sa rezolucijama o sankcijama protiv pobunjeničkih vođa samoproglašene Pridnjestrovske Moldavske Republike i restriktivnim merama Zimbabveu i BiH.

Srbija se nije usaglasila ni sa odlukama EU je deklaracija evropske šefice diplomatije Federike Mogerini i generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda o obeležavanju Svetskog dana protiv smrtne kazne, koju je naša zemlja ukinula.

U deklaraciji se direktno osuđuje praksa smrtnih kazni u Belorusiji kao jedinom slučaju na evropskom kontinentu. Osim Srbije, sa izjavom se nisu usaglasile Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan. Vršilac dužnosti pomoćnika šefa diplomatije za EU Marina Jovićević izjavila je da je stav Srbije od početka bio jasan i da zbog Kosova naša zemlja nije u mogućnosti da se usaglašava sa pozicijom EU prema državama poput Rusije i Kine, koje su stalne članice Saveta bezbednosti UN:
Zato smo u situaciji da je procenat usaglašenosti sada oko 60 odsto, dok je ranije bio i 99 odsto, rekla je Jovićević. Igor Novaković iz Isak fonda (Centra za međunarodne i bezbednosne poslove) rekao je Novosti da za 2016. još nema preciznih podataka koliko rezolucija EU je Srbija podržala, ali on smatra da će brojke biti na prošlogodišnjem nivou.

Odugovlačenjem sa procedurom otvaranja poglavlja 31 šalje se jasna poruka Beogradu da se očekuje da se pojača usaglašavanje s politikom EU, posebno oko restriktivnih mera, rekao je Novaković.