Srbija što pre da formira pregovarački tim

Da li ćete dobiti ovu poziciju, zavisi isključivo od vas, vašeg vođstva, vašeg pregovaračkog tima i administracije koja stoji iza njega – ukazuje u oproštajnom intervjuu za Danas Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, koji uskoro odlazi s funkcije na kojoj je proveo četiri godine.

Koje ključne zadatke Srbija treba da bez odlaganja ispuni kako bi se dobro pripremila za početak pregovora o pridruživanju EU?

– Proces koji će se odigravati u narednih nekoliko meseci jasno je definisan. Pre svega, odluka o otvaranju pristupnih pregovora doneta je 28. juna i mi smo već počeli taj posao. Pripreme za skrining su počele, a prvi sastanak srpskih vlasti i Evropske komisije odigraće se danas, kada komesar File bude u Beogradu, sa specifičnom usredsređenošću na korišćenje iskustava iz crnogorskog i hrvatskog procesa pridruživanja. U tom pogledu, od velikog je značaja za Srbiju da uspostavi pregovarački tim i odredi glavnog pregovarača što je pre moguće.

Drugo, Evropska komisija je već pripremila nacrt pregovaračkog okvira koji će do kraja meseca biti predstavljen svim članicama EU. Ovaj pregovarački okvir postavlja principe pregovora, kao i obaveze za pregovaračke strane. Obaveze će uključiti, na primer, poštovanje principa iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pregovarački okvir će morati da usvoje sve države članice u narednim mesecima, u roku koji je odredio Evropski savet, odnosno tako da razgovori najkasnije počnu u januaru 2014. Takođe, jasno je da će normalizacija odnosa Beograda i Prištine biti važna tačka koja će nas, zapravo, pratiti kroz ceo pregovarački proces.

Kakve savete možete da date srpskim zvaničnicima u vezi s nastavkom evropske integracije?

– Srbija nesumnjivo i beskompromisno treba da nastavi da sprovodi aktuelne strukturne reforme, koje mogu da budu podeljene u dva bloka. S jedne strane, Srbija treba da ostane posvećena uspostavljanju vladavine zakona, a s druge strane treba da se valjano uhvati u koštac sa strukturalnim reformama i fiskalnom konsolidacijom. Reformski proces sada treba da se ubrza.

Srbija ima dobar „dosije“ kada je reč o uvođenju novih zakona i standarda, ali biće potrebno da država uloži sve svoje napore u primenu tih zakona, koji će biti veoma važni kada pregovori počnu. EK će veoma pažljivo pratiti napore u vezi sa primenom, propisujući merila tokom pregovaračkih rundi. Što brži bude tempo primene, brži će biti tempo pregovora i bliži datum pridruživanja. Iskustvo pokazuje da pregovori traju u proseku između tri i sedam godina. Ipak, brzina ne treba da bude ostvarena na štetu kvaliteta reformi. Kvalitet i dubina su ono što se zaista računa. Beskorisno je imati na snazi zakone koji se ne primenjuju ili ako ne postoji volja da se oni primene. Naravno, nastavak dobrih odnosa sa susedima i primena sporazuma u dijalogu s Prištinom biće od velikog značaja.

Šta su najveći izazovi s kojima će Srbija suočiti u narednih nekoliko meseci na putu ka EU?

– Potrebni su nam ne samo jasne strategije i akcioni planovi da bismo odredili pravac, već i prikladna primena ovih planova, sa adekvatnim indikatorima za merenje uticaja ove politike. Ovo je naročito relevantno za poglavlja 23 i 24, koja pokrivaju političke kriterijume i pitanja poput borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, antidiskriminatorne politike, kao i reforme pravosuđa i javne uprave i medijske slobode. Ova dva poglavlja biće prva otvorena, a poslednja zatvorena. Jasan reformski put i, još važnije, posvećenost sprovođenju reformi su elementi koji se računaju. U tom kontekstu, nedavno usvajanje strategija za reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i diskriminacije predstavlja dobre korake u navedenom pravcu. Isto se odnosi i na Medijsku strategiju. Ipak, ona je usvojena pre godinu i po i još čekamo da vidimo usvajanje i primenu zakona koji treba da donesu više transparentnosti u vlasništvo i finansiranje medija.

Kakvo je vaše mišljenje o borbi protiv korupcije u Srbiji?

– Naš „prolećni izveštaj’’ iz ove godine je pokazao da se u Srbiji obnovio zamajac reformi u ključnim oblastima vladavine prava, posebno u reformi pravosuđa i politici borbe protiv korupcije. Srpske vlasti su se posebno fokusirale na ove oblasti u kojima primenjuju poboljšanu metodologiju i konsultuju zainteresovane strane. Veoma smo zadovoljni usvajanjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i izradom Akcionog plana. Naročito je dobro što su najbolje prakse uključene u sadržaj ovih tekstova, i oni će imati važnu svrhu u pregovorima o prva dva ključna poglavlja – 23 i 24. Glavni izazov će sada biti da se ova dostignuća održe tokom vremena. Ostalo je još posla da se uradi u svim ovim važnim oblastima.

Koji kvaliteti čine dobrog glavnog pregovarača sa EU?

– Prvo, to nije samo pitanje jedne osobe, već odgovarajuće institucionalne strukture. Proces će zahtevati jasan međuvladin tim koji će moći da pokrije svih 35 poglavlja na takav način da pripremi kredibilnu i ubedljivu pregovaračku poziciju u svim oblastima. To zahteva temeljnu stručnost i znanje, ali i dobre veze sa administrativnom strukturom kako bi se osigurala pravilna primena odlučenih mera. Od velikog je značaja da tim ima punu podršku državnog rukovodstva, kako bi imao određeni autoritet nad administracijom.

Ako u pojedinim oblastima nedostaje stručnosti, ne treba oklevati da se iskoriste znanja univerzitetskih profesora, NVO i civilnog društva uopšte u cilju odgovaranja na izazove na bolji način. Takođe, građani treba da budu uključeni u proces, posebno u pojedinim oblastima kao što su poljoprivreda i prava potrošača. Pomoć poljoprivrednika, proizvođača vina, ekologa, potrošačkih organizacija i drugih, kao i razumevanje njihovog interesa, učiniće proces korisnijim za sve.

Glavni pregovarač treba da ima jak profil, kombinujući znanja o zakonodavstvu i institucijama EU, jake analitičke kapacitete, kako bi se udubio u pojedinosti određenih poglavlja kada je to potrebno i, naravno, značajan stepen diplomatske veštine. Svi ovi aspekti pomažu obezbeđivanju kredibiliteta glavnog pregovarača. On takođe mora da bude vođa tima, u stanju da motiviše svakog člana svog tima, kao i da kanališe njihovu energiju i znanje.

Vremenom više struke, manje politike

Vensan Dežer naglašava da kako pregovori budu napredovali i pitanja u agendi postanu sve složenija, srpski pregovarački tim „moraće da postaje sve više ekspertski, a ne politički“. „Ilustracije radi, kada razmatramo nivoe emisije prašine iz termoelektrana i vreme potrebno da se oni smanje kako bi bili ispunjeni evropski standardi, očekujemo da razgovaramo sa stručnjacima koji to znaju i mogu da procene koliko će Srbiji trebati da se prilagodi i primeni norme. U većini pregovaračkih domena biće više posla za eksperte“, objašnjava Dežer.