Srbija treba da se ugleda na Crnu Goru

To je jedna od najvažnijih poruka koju je drugi čovek Amerike poslao liderima zemalja Zapadnog Balkana koji učestvuju na sastanku Jadranske inicijative, a čije su zemlje na putu evropskih integracija, od kojih su Albanija i Crna Gora već članice NATO saveza. Crnoj Gori, koja se nedavno priključila NATO, ukazana je posebna čast, kao domaćinu ovog sastanka na koji je došao i Pens, zbog ispravne odluke da se odupre uticaju Rusije i opredeli za partnera Amerike i Brisela.

Srbiju, zemlju koja je u pregovorima sa EU otvorila tek desetak poglavlja i čiji predsednik poručuje da se ne ide u pravcu ulaska u NATO, na tom skupu predstavljala je premijerka Ana Brnabić, koja se na marginama skupa sastala sa Pensom.

Kako je saopšteno iz njenog kabineta, posle susreta sa potpredsednikom SAD, Brnabić i Pens su razgovarali o Briselskom dijalogu i implementaciji dogovorenog, na šta je predsednica Vlade istakla neophodnost što skorijeg formiranja Zajednice srpskih opština. Brnabić je izrazila nadu da će u evropskim integracijama Srbija imati podršku i od nove američke administracije. U saopštenju se navodi da je predsednica Vlade naglasila interes Srbije da se očuva mir i stabilnost regiona Zapadnog Balkana, da Beograd doprinosi svojim konstruktivnim pristupom i da će to činiti ubuduće. Na sastanku je bilo reči i o bilateralnoj saradnji dve zemlje na planu bezbednosti, tokom kojeg je konstatovano da je u oblasti oružanih snaga i policije ostvaren najveći napredak u prethodnom periodu. S tim u vezi, Brnabić je ukazala na punu posvećenost Srbije borbi protiv međunarodnog terorizma i spremnost da, u suzbijanju tog globalnog problema, naša država pruži aktivan doprinos, saopštila je vladina kancelarija za saradnju s medijima.

Važnost evropske perspektive Srbije, ali i ostalih zemalja regiona, dolazi do izražaja zbog činjenice da Rusija pretenduje na to da ima sve veći uticaj na ovom prostoru, pogotovo na Srbiju, čije vlasti već godinama insistiraju na tome da Beograd može i mora da sarađuje i sa Amerikom, Briselom ali i Rusijom, za koju je energetski vezan, a očekuje i pomoć u vojnom naoružanju.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, za naš list navodi da se poseta američkog potpredsednika Crnoj Gori mora sagledati u sledećem kontekstu, a to je da iako ima problema na unutrašnjem planu, Bela kuća konsoliduje svoju politiku na spoljnom planu u mnogim oblastima. Kako kaže, imenovani su novi ambasador u NATO, odlični kadrovi su poslati u Ukrajinu i Rusiju, očekuje se i imenovanje Vesa Mičela, direktora CEPA think tank, na mesto pomoćnika DS za Evropu i Evroaziju koji je držala Viktorija Nuland. „Svi su posvećene atlantiste, poznavaoci i poštovaoci NATO i saradnje Evrope i SAD. Pitanje novih sankcija, koje sad komplikuju odnose, mora se ipak sagledati i u svetlu činjenice da SAD moraju odgovoriti na činjenicu da se Rusija žestoko umešala u njihove izbore. No, poruke Hojta Jia, koji je još iz Obamine administracije visoko u Stejt departmentu, i sada i Bele kuće i SD, kad je reč o regionu, jesu skroz sinhronizovane i vrlo slične porukama koje dolaze iz EU i zemalja članica“, ukazuje Milić.

Ona ističe da je Pens dobro primetio da je Crna Gora ključni izvor stabilnosti na Balkanu, a ne Srbija.

– Poseta povezuje baltičke zemlje, a Estonija predsedava EU, sa Balkanom. I to je i prilika da se i one bolje upoznaju sa dešavanjima i izazovima ovde, a nadam se i da pritisnu Nemačku da Srbiji što pre otvori Poglavlje 31. Poseta se odvija u periodu velikih dobrih pomaka na Balkanu, Crna Gora u NATO, nova vlada u Makedoniji i već sporazuma sa Bugarskom od poboljšanju odnosa i naglasku na ubrzanju EU i NATO integracija ali i poziva predsednika Srbije Vučića na dijalog o Kosovu, za koji sam ubeđena da nije slučajno sad upućen. I pozdravljam – kaže Milić.

Prema njenim rečima, vrlo je dobro što se bez pompe gleda da premijerka Brnabić učestvuje u radu A5 a da je tu i Hašim Tači.

– Srbija ne sme ničim da ugrozi komunikaciju i saradnju u oblasti bezbednosti u regionu, od koje i te kako zavise i bezbednost Evrope i Amerike, zbog migracija, izbeglica, terorista, oružja i organizovanog kriminala. Pensov naglasak i oko ISIL i zahvalnost to dovoljno jasno govore – smatra ona.

Milić dodaje da koliko je Rusija nervozna i zainteresovana za nastavak destabilizacije Balkana govore preteće i neprijateljske analize i optužbe zbog poziva na dijalog oko Kosova.

– To je njihova ključna tačka destabilizacije i ucena. I ako se ona reši mirnim putem direktno, značaj Rusije bar u regionu se znatno smanjuje. To je razlog više da se podrije dijalog. No, Srbija još ne shvata koliko je dobar momenat, možda i zato što je državni vrh ucenjen od strane Rusije. Srpski tenkisti su na igrama u Rusiji, a Zapad upozorava na opasnost od novih najavljenih ogromnih vežbi Zapad 2017, pogotovu na to što Rusija ne poziva posmatrače. Sindikat Zastava oružja istovremeno kada Pens kaže da će se SAD truditi da smanje zavisnost Balkana od ruskog naoružanja priželjkuje Ruse kao glavne aktere najavljene privatizacije namenske, što nije dobro – navodi Milić. Kako zaključuje, da je iskustvo Crne Gore dragoceno, jer su ulaskom u NATO dobili partnere, ali i zaštitili svoj prostor od ruskog uticaja za nastavak EU integracija.

Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić za naš list kaže da dolazak potpredsednika SAD u Crnu Goru ima za cilj da se pokaže interes za ovaj prostor.

– Jadranska inicijativa nastala je 2003. a u međuvremenu su Albanija, Hrvatska a nedavno i Crna Gora postale članice NATO saveza. Pensova izjava da Crna Gora ima vodeću ulogu u stabilnosti i bezbednosti na ovim prostorima je kurtoazna prema domaćinu te, rekao bih manifestacije, ne nekog sastanka. Pokazuje se i da u Americi, za koju mnogi misle da je zaboravila na ovaj prostor, ipak taj interes – kaže Vujačić.

Na sastanku Američko-jadranske povelje, osim potpredsednika SAD, srpske premijerke i domaćina premijera Crne Gore bili su i premijeri Albanije Edi Rama, Hrvatske Andrej Plenković, Makedonije Zoran Zaev, Slovenije Miro Cerar, kosovski predsednik Hašim Tači i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić.

Istorijski uspeh Crne Gore

Pens je, posle susreta sa domaćinom premijerom Crne Gore Duškom Markovićem, poručio i da su svi saveznici NATO podjednako značajni, te da u Alijansi smatraju da nema malih saveznika. Drugi čovek SAD je rekao i da je crnogorski prijem u NATO istorijski uspeh samo deset godina nakon nezavisnosti. „I mi vam čestitamo na tom velikom uspehu. U NATO-u postoje male i velike zemlje, ali mi smatramo da nemamo male saveznike. Svi naši saveznici su podjednako značajni, i cenimo vaš doprinos NATO-u“, rekao je Pens i poručio da je budućnost Zapadnog Balkana na Zapadu.

Brnabić sa Markovićem i Zvizdićem’]

Posle sastanka srpske premijerke sa premijerom Crne Gore Duškom Markovićem iz njenog kabineta je saopšteno da je ona ukazala na činjenicu da postoji obostrani interes za realizaciju zajedničkih projekata, pre svega u oblasti saobraćaja i infrastrukture, pa je sa crnogorskim premijerom razgovarala o obnovi železničke pruge Beograd – Bar, izgradnji auto-puta Beograd – Bar, i drugim projektima. Razgovor se vodio i o pitanju položaja Srba u Crnoj Gori, a Brnabić naglasila da očekuje poštovanje prava Srba, njihovog jezika, identiteta i kulturnog nasleđa u toj državi. Na sastanku Brnabić sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Denisom Zvizdićem teme su bile dalji razvoj ekonomske saradnje, kroz rast trgovinske razmene, investiciona saradnja, infrastrukturni projekti i zajednički nastup na trećem tržištu, posebno u namenskoj i građevinskoj industriji.