Navodeći da postoji „velika saradnja određenih sudskih organa, banaka i privatnih izvršitelja“, Perić je ocenio da se privatni izvršitelji „često ponašaju kao haračlije“ i da ne vode računa o odnosu visine duga i vrednosti imovine dužnika.

„Taj zakon je uveo režim Borisa Tadića 2012. godine ali je Vučićev režim nastavio da ga primenjuje sa odredjenim izmenama usvojenim 2016. godine. Ako nam i ne prodje inicijativa dok smo opoziciona stranka, jedan od prvih predloga zakona koje ćemo predložiti kad preuzmemo vlast biće stavljanje van snage Zakona o izvršenju i obezbedjenju, odnosno vraćanje ove nadležnosti u sudske institucije“, rekao je Perić novinarima u Skupštini Srbije.

On je podsetio da je po sistematizaciji Srbiji potrebno 308 privatnih izvršitelja a da ih trenutno ima 207.

„Dok rade na ovakav način, mnogo ih je i da je samo jedan. Nedavno je u jedan stan u Beogradu ušao izvršitej čiji je sin potom kupio taj stan. Dug za komunalne usluge koji u početku iznosi 5.000 dinara naraste i na deset puta veći iznos, pri čemu najveće učešće u strukturi duga imaju obaveze prema privatnim izvršiteljima“, kazao je poslanik radikala.

Perić je dodao da ga raduje što, kako je rekao, odredjeni broj javnih preduzeća u Srbiji više ne želi da izmirenje obaveza od korisnika traži preko privatnih izvršitelja i što pitanje dugova pokušavaju da reše dogovorom, imajući u vidu razumevanje za svoje dužnike.

Povezani tekstovi