Šta civilni sektor traži od EU i vlada regiona?

To su neke od poruka i zahteva koje su predstavnici civilnog sektora zemalja regiona učesnica „Berlinskog procesa“ poručili na sastancima sa predstavnicima institucija EU i šefovima diplomatija šest zemalja regiona.

Milena Lazarević, direktorka Centra za evropske politike, za Danas kaže da je zvaničnicima EU upućen zahtev da u komunikaciji sa regionalnim vlastima budu konzistentne između tehničkog i poltičkog nivoa i da bespotrebno ne glorifikuju domaće političke elite kada na terenu vidimo ozbiljne probleme u vladavini prava ili zaštiti manjina u zavisnosti od zemlje do zemlje.

Ona objašnjava da regionalne vlasti tu glorifikaciju koriste za sticanje političkih poena i dalje jačanje svojih autoritarnih ili poluatoritarnih pozicija.

– Tražili smo i da se formati finansijske podrške usmere na civilno društvo i ekonomske aktere. Odnosno da ne zavise toliko od nacionalnih institucija. Tražili smo da se bilateralna pitanja i problemi koje zemlje članice imaju sa onima koje su u procesu pristupanja, i koja zaustavljaju taj proces, ne gledaju kao bilateralna. Da se više ne toleriše da jedna zemlja članica koči pristupanje zemalja u procesu pristupanja. Budući da ta zemlja članica opstruiše ne samo politiku proširenja nego i celu spoljnu politiku EU. Takva vrsta kočenja ima vrlo negativne reperkusije ovde na terenu i godi jačanju uticaja nekih trećih aktera što je direktan gubitak za interese EU. Upućen je i apel domaćim vladama da učine sve što već znaju da treba da učine kako bi omogućili slobodan rad i nezavisnost medija – navodi Lazarević.

Ona kaže da je na ovom samitu posebno istaknuta uloga cvilnog društva za dalju demokratizaciju društva i njegvu transformaciju što je cilj evropskih integracija.

– Najveći akcenat je stavljen na unapređenje odnosa regiona i EU u konteku pristupanja, zatim na oblast nezavisnih medija i na pomirenje u regionu i zaštitu manjina sa akcentom na Rome. Kada je reč o proširenju, rečeno je da politički diskurs prema EU ne sme da bude negativan i da se EU koristi za sticanje kratkoročnih političkih poena, a na štetu dugoročne podrške javnosti procesu pristupanja – zaključila je Lazarević.

I ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

On je, između ostalog, naveo da će „Srbija uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer to je jedini način da se stvori stabilnost koja je preduslov ekonomskog rasta i progresa“. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva on je reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu samoproglašenog „Kosova“ rekao da „nažalost neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je da je budućnost svih šest zemalja Zapadnog Balkana u EU.

On je u uvodnom govoru na onlajn sastanku Berlinskog procesa, kojem su osim zvaničnika EU prisustvovali i šefovi diplomatija šest država Zapadnog Balkana naveo da zemlje regiona treba da osnaže vladavinu prava, suzbiju korupciju i kriminal, štite slobodu medija i stvore prostor na kome će cvetati demokratija.