A to u izveštaju EK nigde ne stoji. Ali, budimo iskreni, i zašto bi to neko istraživao kada ovaj izveštaj niko nikada i neće proveravati, niti osporavati. Tako da su i ovde svi srećni – EU je nama rekla „sram vas bilo”, a mi njima na to bezlično štivo odgovorili „e baš smo se potresli”. Ne mislim da su stvari baš tako crno-bele kao što piše u ovom izveštaju – kaže u razgovoru za Danas Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu i direktorka Centra za liberalno-demokratske studije, komentarišući zaključke o problemu finansiranja političkih partija iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama za 2008.

Osam godina od početka demokratske tranzicije, građani Srbije nisu uspeli da se izbore za pravo da imaju necenzurisani uvid u podatke o stranačkim finansijama – od čega žive političke partije, kolikim novcem i kolikom imovinom raspolažu. Evropska komisija u Izveštaju zaključuje da je korupcija u Srbiji „i dalje široko rasprostranjena“, a kao važan uzrok za to se navodi „nedostatak nezavisnih i delotvornih nadzornih tela u ključnim sferama kao što su finansiranje stranaka, sukob interesa, javna nabavka i privatizacija“.

Danica Popović kaže da građani u takvom sistemu „nisu slepi, nego potkupljeni”.

– Ostavljanjem javnih preduzeća u državnoj svojini i besomučnim izvlačenjem para iz njih (posle direktora Železnica Milanka Šarančića stiže skandal koji je priredio Branko Jocić iz Puteva Srbije), partije su istovremeno odlučile da subvencionišu veliki broj firmi a time i radnih mesta, gde se ništa ne proizvodi. To je princip: „Ne diram te – ne diraj me”. I građani ćute, jer znaju da bi u svakoj drugoj varijanti taj isti dohodak koji sada dobijaju „za ništa” mogli mnogo teže da zarade. Nije, dakle, obmana u pitanju, nego zavera: svi mi, a protiv uređenog kapitalističkog društva – ukazuje Popovićeva.

Naša sagovornica naglašava da političke partije kontrolišu ogromne tokove novca i da su „gospodari ove zemlje, u pravom smislu reči“.

– Tako je radio i Slobodan Milošević, doduše mnogo brutalnije. Plaćao je penzije s računa EPS-a ili NIS-a, uzimao jednima, davao drugima, po zasluzi. A ta se igra i našim novim „drugovima” osladila. Ja ne vidim zašto bi oni uopšte ikada i pristali na privatizaciju javnih preduzeća. Isto tako, ja ne vidim kako će Srbija postati uređena zemlja ako se to ne desi – ističe Popovićeva.

Prema njenim rečima, nijedna partija ne zavisi od tajkuna u tolikoj meri kako bi morala da pravi sistemske lomove da bi njima udovoljila.

– Imaju oni svoja javna preduzeća iz kojih mogu obilato da se pokrivaju. Stoga ne mislim da su naše zakonodavstvo, privatizacija ili državna politika uopšte baš toliko katastrofalni, a i u trenucima kada jesu, teško da se može reći da je to posledica uticaja tajkuna na politički život. Treba ipak otvoriti oči pa primetiti da je u svim uređenim zemljama sveta ovo polje, finansiranje političkih partija, najmutnije. Zbog toga se moramo pripremiti, biće i ovde mutno i nadalje, čak i ako se usvoje i primene najbolji zakoni. Kod nas je u stvari dilema – hoćemo li kao do sada svi pomalo da krademo, a partije od toga da zahvataju lavovski deo, ili ćemo da prestanemo sa ovakvom praksom. Ako tako postavite pitanje, videćete da će naše partije postati narodni heroji i pokupiti sve simpatije, uz želju naroda da još jednom čuje ono: „Ja ovde nemam nameru ništa da menjam”, mada su nekada svi zajedno mislili da baš s takvom praksom žele da prekinu – pesimistički zaključuje Danica Popović.

 

 

Agencija preuzima odgovornost

Novi saziv parlamenta usvojio je u oktobru izmene Zakona o finansiranju stranaka i Zakon o osnivanju Agencije za borbu protiv korupcije. To je u Izveštaju EK prepoznato kao posebno značajno, s obzirom na to da će ta agencija preuzeti ulogu nadzornog organa za kontrolu finansiranja stranaka. Taj posao do sada je bio u nadležnosti Republičke izborne komisije i Odbora za finansije Skupštine Srbije, što se pokazalo pogubnim. U skladu sa zakonom, Agencija treba da počne s radom do kraja 2009.