Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Tači je na fejsbuku zahvalio SAD na podršci koju su dale oblasti vladavine prava na Kosovu, u kojoj je, kako se ocenjuje, bilo „velikog napretka ali i ima i mnogo novih izazova“.“Mi treba da nastavimo beskompromisnu borbu protiv korupcije i da garantujemo prava građana iz svih naših nacionalnosti, kao vrednosti na kojima smo izgradili našu državu“, napisao je Tači na fejsbuku.

U Izveštaju za 2018, američki Stejt department ukazuje da su obavezni povratak izbeglica ili azilanta, korupcija u Vladi, zločini koji uključuju nasilje ili pretnje novinarima, napadi na pripadnike manjinskih zajednica ili marginalnih grupa, uključujući i bezbednosne snage, neki od problema u oblasti ljudskih prava na Kosovu.

Izveštaj izdvaja i slučaj deportacije šestoro turskih državljana „zbog nejasnih optužbi“.

Izveštaj navodi da je Vlada uglavnom poštovala pravo slobode govora i izražavanja koje je garantovano Ustavom i zakonima Kosova, ali, dodaje da su kredibilni izveštaji ponovili da je nekoliko javnih zvaničnika, političara, poslovnih ljudi i radikalnih verskih organizacija zastrašivalo predstavnike medija.

Stejt department ističe i da Vlada Kosova nije efikasno sprovela zakon, kada su u pitanju krivična dela zvaničnika.

„Zvaničnici su ponekada bili uključeni u koruptivna dela i nisu gonjeni. Nedostatak efikasnog sudskog nadzora i slaba vladavina prava doprineli su tom problemu“, dodaje se.

Konstatuje se i da su se incidenti u oblasti bezbednosti protiv Srba na Kosovu nastavili i u tom svetlu spominje se i ubistvo Olivera Ivanovića.

Ističe se i da je u prvih sedam meseci prošle godine bilo više od 100 incidenata koji uključuju krađu, verbalni napad i oštećenje imovine kosovskih Srba i Srpske pravoslavne crkve.

Navodi se i da je Ministarstvo bezbednosnih snaga saopštilo da je 51 kosovski Srbin napustio te snage između maja i jula 2018. godine, „pozivajući se na navodne pritiske srpskih vlasti i lokalnih predstavnika Srpske zajednice“.

Takođe, etničke zajednice kao što su Srbi, Romi, Aškalije, Turci, Bošnjaci, Goranci, i drugi suočavali su se sa različitim nivoim institucionalne i društvene diskriminacije prilikom zapošljavanja, u obrazovanju, socijalnim uslugama, upotrebi jezika, slobode kretanja i prava na povratak.

Povezani tekstovi