Tadić: Bez posledica dok vlada sarađuje oko Kosova

Da li će i kakve političke posledice imati Srbija zbog nesaradnje sa Hagom i kako će to uticati na evropske integracije Srbije, pitanje je na koje juče predstavnici vlasti nisu bili radi da odgovore za Danas, a među njima ni nadležne za pristupanje EU Jadranka Joksimović i Tanja Miščević. S druge strane, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Maja Kocijančić, umesto odgovora na ovo pitanje, upućuje nas na deo o saradnji sa Hagom u izveštaju o napretku Srbije. Međutim, u izveštaju za prošlu godinu konstatuje se samo da je Srbija nastavila saradnju sa Tribunalom za ratne zločine.

„U godišnjim izveštajima o napretku Srbije, posle izručenja Mladića i Hadžića, Evropska komisija nije formalno zaključila da Hag više nije uslov za dalje integracije, već je samo potvrđivala da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom i da pravovremeno odgovara na zahteve suda. Slučaj koji je trenutno sporan nije ništa u poređenju sa slučajevima koji su zakočili proces integracija u nekom prethodnom periodu, ali ako ne bude bilo pomaka, ne bi me začudilo da neki naredni izveštaj tužioca, sa negativnim ocenama saradnje, bude razmatran pred institucijama Unije“, objašnjava za Danas Nemanja Štiplija, urednik portala „European Western Balkans“.

Ministar za evropske integracije u DS-ovoj vladi u senci Zoran Lutovac ocenjuje za Danas da dešavanja sa Hagom svakako neće uticati pozitivno na dalji tok integracija, a u kojoj meri će uticati negativno zavisiće od drugih stvari, koje će kumulativno delovati. „Pre svega od odnosa prema Prištini i susedima i spremnosti na usklađivanje naše spoljne politike sa spoljnom politikom EU“, navodi Lutovac.

I generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić ističe za Danas da je saradnja sa Hagom međunarodna obaveza i nešto o čemu se izveštava u procesu evropskih integracija. Ipak, dodaje, to više nije glavna tema u EU. „Narušavanja saradnje sa Hagom može na neki način da se odrazi na proces evrointegracija, ali sigurno ne može da ga zaustavi ili blokira kao što je to ranije mogao biti slučaj. Svakako da to nije dobro za međunarodnu poziciju i reputaciju Srbije, ali ne verujem da će se ovaj slučaj reflektovati na evropski put Srbije“, navodi Bobićeva.

S druge strane, i bezbednosni rizici od hapšenja i izručenja troje radikala Haškom tribunalu su minimalni, saglasni su bezbednosni analitičari sa kojima je razgovarao Danas. Tumačeći argumentaciju našeg pravnog predstavnika Saše Obradovića, koji je pred većem tribunala rekao da Vlada Srbije mora da vodi računa o „političko-bezbednosnim aspektima“, oni smatraju da politički razlozi imaju primat nad bezbednosnim.

Bogoljub Milosavljević, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, kaže za Danas da postupci Vlade vezano za ovaj slučaj moraju da se posmatraju kroz prizmu predstojećih izbora. „Vlada strahuje od reakcije koju bi izručenje radikala izazvalo. Svakako bi SRS u kampanji iskoristila ceo ovaj slučaj kao argument protiv vladajuće stranke“, navodi Milosavljević. Prema njegovim rečima, SRS bi u slučaju izručenja verovatno organizovala protest, ali on ne bi mogao da poprimi razmere u kojima bi predstavljao ozbiljan bezbednosni rizik.

Sa njegovim stavovima se slaže i Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, koji takođe ne vidi mogućnost da hapšenje članova SRS dovede u pitanje bezbednost zemlje. „Pa neće Vjerica Radeta nikoga da ubije ukoliko policija dođe da je uhapsi. Ničija bezbednost time neće biti ugrožena“, kaže Dragišić za Danas.

Ipak, on napominje da bi saradnja sa Haškim tribunalom u ovom trenutku mogla da izazove izvesne negativne posledice u društvu. „Haški tribunal trenutno među ljudima ne uživa preveliki ugled. Utisak je da nije ostvario ulogu zbog koje je osnovan i da je, suprotno svom cilju, samo doprineo raspirivanju konflikta. Zbog toga bi u narodu svaka saradnja sa Hagom bila ocenjena veoma negativno“, tvrdi Dragišić. On dodaje da SRS, čak i kada bi želela, ne bi bila u stanju da destabilizuje zemlju, jer nema više kapaciteta da to učini.

Vučić: Naučite da poštujete Srbiju

Život gospodina Zdravka Tolimira daleko je važniji od svih zahteva Haškog tribunala i to je ključno pitanje, a ne da li je neko vršio uticaj na svedoke, rekao je juče premijer Aleksandar Vučić. „Neko mora da nam pruži odgovor na pitanje zašto je čovek umro u pritvoru“, naveo je Vučić i dodao da je njegov odgovor Hagu na odnos prema našem predstavniku na suđenju: „Gospodo, gospodine Ori, i svi u Haškom tribunalu, naučite da poštujete Republiku Srbiju, a onda ćemo da nastavimo razgovore u skladu sa zakonima Srbije“.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je juče da je Srbija potpuno posvećena ispunjavanju obaveza prema tom sudu, ali da očekuje minimum poštovanja s druge strane, dok je ministar za rad Aleksandar Vulin rekao da je Haški tribunal Srbiju zamenio sa nekom kolonijom ili je pogrešno pomislio da ima protektorat nad Srbijom.