Glavna tema sednice Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija biće odnosi između Srbije i EU, dakle presek stanja kada su u pitanju pregovori Beograda i Brisela.
Zbog odsustva dogovora o detaljnijoj agendi, po kojoj bi se vodile diskusije i o drugim važnim pitanjima, na šta navodno zbog potencijalnih kritika poslanika iz Evropskog parlamenta srpska strana nije pristala, ova tema će biti jedina tačka na agendi, što je prilično neobično za ovakva zasedanja, kaže u razgovoru za Danas Tanja Fajon, poslanica grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, najavljujući svoj dolazak u Beograd, gde će u sredu i četvrtak zasedati Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije.
Ona objašnjava da će se na sednici voditi razgovori oko pitanja koja su najvažnija za dalji napredak Srbije na putu ka EU, uključujući dijalog Beograda i Prištine i stanje u domenu vladavine prava, zajedno sa pravosuđem.
– Upravo vladavina prava i, naročito, pitanje slobode medija, jeste ono čemu posvećujem najviše pažnje u okviru funkcije izvestioca iz senke Evropskog parlamenta za Srbiju. Čvrsto verujem da kako Srbija napreduje na putu prema članstvu u Uniji, tako moraju da napreduju i nivo demokratije, poštovanje ljudskih prava i prostor slobode izražavanja. Jačanje civilnog društva je jedna od osnovnih koristi procesa približavanja EU, naglašava Fajon.
* Srbija je nedavno otvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, ali je zvanični Beograd očekivao otvaranje makar tri poglavlja do kraja 2017. Da li je nedovoljno angažovanje srpskih vlasti na reformi pravosuđa predstavljalo kočnicu za otvaranje još nekog poglavlja?
– Smatram da je napredak na području pravosuđa jedan od najvažnijih uslova za uspešno pregovaranje poglavlja 23 i 24. Međutim, mnogo važnije je da se situacija u sudstvu poboljša zbog državljana Srbije i zbog utvrđivanja vladavine prava. Prema mojim informacijama, sudski procesi u Srbiji traju veoma dugo, neke od veoma bitnih istraga nikada ne dobiju epilog i sve to ukazuje na odsustvo načela nezavisnosti sudstva i na prevagu interesa, a ne isključivo pravde i zakona. Društvo, u kome pravda ne važi podjednako za sve i u kome sistem pravosuđa građanima Srbije ne nudi zaštitu koju diktira zakon, udaljava se od osnovnih demokratskih vrednosti. A upravo približavanje EU i prihvatanje svih tih vrednosti bi trebalo da utvrdi vladavinu demokratije.
* Kako ocenjujete medijsku situaciju u Srbiji?
– U brojnim razgovorima sa predstavnicima civilnog društva u Srbiji čujem mnogo primedbi kada je u pitanju sloboda medija. Žale se na nepravedno finansiranje medija, gde oni koji su bliski vlastima dobijaju više, oni koji kritikuju manje ili smešne, simbolične sume, zbog čega su pre ili kasnije primorani da ugase svoj medij. U Evropskom parlamentu već godinama upozoravamo na ovaj problem, ali, nažalost, stiče se utisak da se situacija samo pogoršava, ne samo u Srbiji, već u celom regionu. Rad lokalnih medija je još veći problem usled nedostatka finansijskih sredstava i lokalnih vlasti u rukama vladajuće stranke. Tu je, naravno, i bezbednost novinara i ostvarivanje uslova koji bi im omogućili nesmetan istraživački rad. Nažalost, još uvek imamo otvorene predmete koji nisu razjašnjeni kada su u pitanju verbalne i fizičke pretnje novinarima, kao i njihova ubistva. Stvaranje uslova za nesmetan rad novinara i pluralizam medija, kao i omogućavanje podjednakog medijskog prostora bez obzira na kritike vlasti, predstavlja osnovu za funkcionisanje demokratije. Tokom predstojeće posete u Beogradu ću učestvovati na konferenciji o slobodi medija i bezbednosti novinara i jako me zanima iskustvo novinara i šta će imati da kažu o izazovima sa kojima se susreću u radu.
*Šta očekujete od naredne godine kada je reč o nastavku procesa pridruživanja Srbije Uniji?
– U Evropskoj uniji trenutno vlada ugodna klima kada je u pitanju proširenje na Zapadni Balkan. Ako smo na početku mandata Komisije pod vodstvom Junkera dobili jasnu poruku da tokom petogodišnjeg perioda neće biti novih članica i proširenja, onda sada, kada se polako bližimo kraju mandata, imamo jasne poruke o tome kako Brisel i dalje računa kako će se Uniji u dogledno vreme pridružiti zapadnobalkanske države. Za Srbiju, koja je zajedno sa Crnom Gorom najdalje u procesu pridruživanja Uniji, kao mogući datum za članstvo spominje se 2025. godina. Svi sa nestrpljenjem očekujemo Strategiju o proširenju, koju će Komisija objaviti početkom februara 2018. godine i koja će sadržati jasne, konkretne korake koje Srbija treba da uradi da bi se taj vremenski okvir ispunio. Ali ponavljam – mnogo važnije od samog usvajanja zakona i reformi jeste njihovo poštovanje i realizacija u praksi.
Uključiti sve u „unutrašnji dijalog“
*Kako ocenjujete „unutrašnji dijalog“ koji je u Srbiji o rešavanju kosovskog pitanja?
– Vest o početku unutrašnjeg dijaloga o Kosovu u Srbiji sam prihvatila kao jako pozitivnu stvar. Mislim da je takav dijalog nužno potreban da bi se na nivou čitavog društva sagledala realna situacija i da bi se dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine završio najboljim mogućim rešenjem. Međutim, čula sam kritike da u dijalog nisu uključeni svi oni koji bi morali da budu, što svakako umanjuje njegov značaj. Rešenje kosovskog pitanja mora da bude takvo da obezbedi što bolji i normalniji život ljudima koji tamo žive i upravo to moraju da imaju na umu političari i iz Beograda i iz Prištine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
