Tužilaštvo negira optužbe

Tužilaštvo Haškog tribunala negiralo je juče da je na bilo koji način uključeno u prikrivanje dokumenata od Međunarodnog suda pravde, ili da je u bilo kakvom „dogovoru“ s vlastima u Beogradu.
U saopštenju Tužilaštva navodi se da to tužilaštvo nema nadležnost i nije uključeno u postupke pred Međunarodnim sudom pravde i da je na tom sudu „da utvrdi koje će dokazne materijale razmatrati i da zatraži dokumente koji su potrebni“.
– To nije i ne može biti odgovornost Haškog tribunala, niti njegovog Tužilaštva. Kao što se može pročitati u presudi, Međunarodni sud pravde je odlučio da ne traži dokumente o kojima je reč – kaže se u saopštenju.
Prema navodima saopštenja Tužilaštva samo sudije Haškog tribunala mogu donositi odluke o zaštitnim merama koje bi sprečile obelodanjivanje dokumenata javnosti, a pravilo 54 Pravilnika o postupku i dokazima omogućava državama da zatraže zaštitne mere radi zaštite nacionalne bezbednosti.
Reakcija Tužilaštva usledila je posle tvrdnji nekadašnjeg tužioca u Džefrija Najsa da je glavna tužiteljka Karla del Ponte pomogla Beogradu i dopustila Srbiji da 2003. sakrije deo dokumenata koji bi mogli da budu dokaz o umešanosti Srbije u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u sudskom procesu pred Međunarodnim sudom pravde. Reč je o transkriptima sastanaka Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije u periodu od početka rata u BIH 1992. do 1995. i okončanja sukoba na prostoru bivše socijalističke Jugoslavije. Najs je bio glavni tužilac u postupku protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.
Izvor Danasa u Haškom tribunalu kaže da je Najs otišao iz Tužilaštva marta prošle godine zbog stalnih sukoba sa zaposlenima, kao i da je moguće da je Najs iznošenjem ovih podataka izašao iz okvira poštovanja čuvanja službene tajne, pa je moguće da bi moglo da dođe i do postupka zbog uvrede suda.
Portparol Tužilaštva Olga Kavran nije želela da komentariše Najsove motive, ali ističe da to tužilaštvo nema nikakve nadležnosti u pogledu postupaka pred Međunarodnim sudom pravde, niti su na bilo koji način uključeni u njihov rad.
Član Predsedništva BIH Haris Silajdžić rekao je da je „dobro što je neko iz Haškog tužilaštva priznao“ da je postignut dogovor s Beogradom o prikrivanju dokaza o umešanosti Srbije u zločine u BIH. Silajdžić je za televiziju Federacije BIH izjavio da je to još jedan dokaz da „postoje elementi za obnavljanje tužbe BIH protiv Srbije“.
Ambasador Srbije u Holandiji Radoslav Stojanović rekao je za Danas da Silajdžićeve izjave ugrožavaju regionalnu saradnju i da se ne oseća ugroženim zbog tih izjava. On ističe da Silajdžić ne raspolaže dokumentom koji bi potvrdio sporazum Karle del Ponte s Beogradom.
– Izražavam žaljenje, jer sam očekivao da posle presude Međunarodnog suda pravde krenemo putem razgovora o nacionalnom pomirenju, ali takvi kao Silajdžić žele da nastave rat rečima koji je veoma opasan – rekao je Stojanović.
On je dodao da bi Silajdžić trebalo pažljivo da pročita presudu Međunarodnog suda pravde, jer Sud konstatuje da mu ti dokumenti nisu potrebni da bi doneo odluku u ovom slučaju.
– Nema elemenata za reviziju postupka po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, jer je potrebno doći do dokumenta koji u suštini menja ono što je bilo osnov za donošenje presude Međunarodnog suda pravde, a takav dokument ne postoji – naglasio je ambasador Stojanović.
Prema njegovim rečima najveće iznenađenje za Srbiju u poslednjih 20 godina bilo bi da je Karla del Ponte sklopila sporazum u kojem štiti Srbiju.
Na Najsove tvrdnje reagovao je i hrvatski premijer Ivo Sanader koji je rekao da ako postoji sumnja da je Haški tribunal načinio propuste u svom radu o tome treba da raspravljaju Ujedinjene nacije koje su osnovale taj sud.
– Treba sačekati, sve proučiti i onda će svakako biti rasprave pred Savetom bezbednosti – rekao je Sanader.
Sličan je stav i hrvatskog predsednika Stjepana Mesića.
Hrvatski mediji juče su javili da je hrvatska Vlada izdala naredbu da se ispita autentičnost Najsovih optužbi.
Član Predsedništva BIH Željko Komšić izjavio je juče da Hrvatska mora da iskoristi sve mehanizme, uključujući i Savet bezbednosti UN, i zatraži sve necenzurisane transkripte Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije iz ratnog perioda 1991-1995.
– Samo na taj način Hrvatska može dobiti tužbu protiv Srbije, a BIH može doći do novih dokaza koji bi dali dovoljno pravnih razloga i dokaza za obnavljanje postupka pred Međunarodnim sudom pravde – saopštio je Komšić.