U DVE REČI

Bugarski predsjednik Georgi Prvanov izjavio je da bi Bugarska mogla priznati Kosovo nakon „izvjesnog usaglašavanja sa dijelom susjeda, od kojih su neki članice EU“. „Mi sami određujemo kada i da li ćemo eventualno donijeti odluku o priznavanju Kosova, u zavisnosti od sopstvenih nacionalnih interesa“, rekao je Prvanov, gostujući na sofijskoj „Novoj televiziji“. On je dodao da prijatelji u Srbiji treba da shvate da ih je Bugarska uvijek podržavala. Prema njegovim riječima, plan Martija Ahtisarija najbolje je što je međunarodna zajednica uradila na Kosovu. „Odluku o priznavanju nezavisnosti Bugarska će donijeti u zavisnosti od toga – kako se utvrđuju nove vlasti i državne institucije, kako se usvajaju novi zakoni, koliko su tolerantni ka drugim zajednicama na Kosovu“, zaključio je Prvanov. Bugarska je članica EU, ali do sada, uprkos zahtjevima nekih opozicionih partija, priznavanje kosovske nezavisnosti nije stavljala na dnevni red.
Zagreb – Većina građana Hrvatske podržava priznanje Kosova i ne boji se dalje destabilizacije u regionu, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela agencija Puls, javili su juče hrvatski mediji. Priznanje Kosova podržava četiri petine ispitanika, većina od 51 odsto smatra da Kosovo treba priznati, ali da sa priznanjem ne treba žuriti, već da bi to trebalo učiniti u najpovoljnijem trenutku za Hrvatsku. Za priznanje Kosova „što pre“ zalaže se 28 odsto ispitanih građana. Rezultati su pokazali da 12 odsto građana smatra da Hrvatska ne bi trebalo da prizna Kosovo sve dok se ne postigne dogovor između Srbije i Kosova o eventualnoj kosovskoj nezavisnosti. Takav stav više podržavaju ispitanici iz Dalmacije i Slavonije, kao i ispitanici sa višim stepenom obrazovanja. Oko 56 odsto ispitanika u Hrvatskoj smatra da je verovatnost izbijanja oružanih sukoba u regionu, kao posledica proglašenja nezavisnosti Kosova, mala ili nikakva.
Beograd – Nekoliko stotina građana, uglavnom srednjoškolaca, okupilo se juče ispred zgrade Skupštine Srbije, kako bi obeležilo godišnjicu martovskih nemira na Kosovu i Metohiji 2004. i pružili podršku Srbima koji i dalje žive u Pokrajini. Skup je simbolično počeo u 12.44, intoniranjem himni Srbije i Rusije, a učesnici su nosili parole „Kosovo NATO država užas“, „Greh je ćutati dok Srbi stradaju“, „Ostaće naše“, ali i slike vojnika i policajaca koji su poginuli i nestali na KIM 1998. i 1999. Skup su organizovali Srpski narodni pokret 1389, Sveslovensko književno društvo, Studenički krug, Srpski sinovi, Udruženja studenata Pravnog fakulteta „Nomokanon“ i još nekoliko je nekoliko desničarskih organizacija. Pored saopštenja, u kome se ističe da „Kosovo nije na prodaju“, organizatori skupa ostavili su na pisarnici Skupštine „martovsku deklaraciju“ u kojoj se od srpskih vlasti, između ostalog, zahteva da obustavi proces evroatlantskih integracija i poziva na bojkot robe proizvođača iz zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Traži se i oduzimanje frekvencija i dozvola za rad medijima koje finansiraju države koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova. Takođe se poziva i na reorganizaciju Vojske Srbije, kako bi mogla da ispunjava svoje obaveze propisane Ustavom i brani nasilno cepanje teritorije Srbije, kao i na sklapanje saveza sa Rusijom i povratak ruskih trupa na Kosovo. Skup se završio šetnjom do Svetosavskog hrama na Vračaru, gde je održan parastos žrtvama martovskih nemira 2004. Incidenata nije bilo. Protest je obezbeđivalo više desetina policajaca koji su bili raspoređeni ispred Skupštine i Predsedništva Srbije, kao i ispred Mekdonalds restorana na Slaviji.