Unija želi da parira Rusiji 1Foto: EPA/ STEPHANIE LECOCQ

Prema rečima naših sagovornika, ovakva inicijativa zvaničnog Brisela u skladu je sa ciljevima proklamovanim u Globalnoj strategiji spoljne i bezbednosne politike EU, koja je prošle godine predstavljena javnosti. Detalji o novom odeljenju u resoru Federike Mogerini još nisu dostupni javnosti.

Izvori Danasa ističu da EU „nije imuna na činjenicu da je u proteklom periodu osnažen uticaj Rusije na međunarodnom nivou, i neophodno je Uniju učiniti privlačnijim u očima stanovnika različitih delova sveta, uključujući Zapadni Balkan“. „Nije tajna da je Brisel već dugo vremena zabrinut zbog sve veće uloge Rusije, što je naročito došlo do izražaja posle oružanih sukoba u Ukrajini, ali, za razliku od perioda Hladnog rata, kada su sve strane zveketale oružjem, sada se teži postizanju ciljeva nenasilnim sredstvima, odnosno upotrebom koncepta meke moći“, ukazuju naši izvori.

Profesor na Harvardu Džozef Naj je, podsetimo, definisao „meku moć“ kao postizanje političkih ciljeva nenaoružanim ili nenasilnim sredstvima, poput kulture, promocije političkih vrednosti i spoljne politike. Mada se verovalo da su Sjedinjene Američke Države u tom domenu nenadmašne, situacija se izmenila početkom 21. veka, kada je i Rusija počela da intenzivno koristi „oruđa meke moći“. O „mekoj moći“ prvi put je javno progovorio i predsednik Rusije Vladimir Putin, pre pet godina, uvrstivši ovaj koncept u svoj izborni pojam. On je „meku moć“ definisao kao „set oruđa i metoda za postizanje spoljnopolitičkih ciljeva bez upotrebe oružja, već korišćenjem informacija i drugih nivoa uticaja“. U tom kontekstu, razvijeni su novi ruski proizvodi, a popularna kultura počela je sve više promoviše putem satelitskih TV stanica, povećanim ulaganjima u filmsku emisiju, rok muziku, kao i u izdavanjem ruskih romana u kojima se naglasak, između ostalog, stavlja na tradiciju i istoriju.

Briselske diplomate navode za Danas da je prošle godine Evropski parlament usvojio rezoluciju u kojoj se „naglašava potreba da se EU suprotstavi anti-EU propagandi koja dolazi iz Rusije“. Takođe, oni ukazuju da su ugledni zapadni mediji, poput Fajnenšel tajmsa, apelovali na Evropljane da osmisle strategiju koja bi predstavljala „odbranu“ od ruskih nastojanja da ojačaju sferu uticaja. Iako političari i analitičari iz država članica Unije javno poručuju da „imaju sluha“ za „tradicionalno dobre“ odnose Srbije i Rusije, po briselskim kuloarima i u nezvaničnim razgovorima neretko se može čuti da postoji strah od uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu, koji se ostvaruje i putem ekonomske saradnje, uključujući postizanje sporazuma iz oblasti energetike.

Poznata je i izjava visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, koja je u martu ove godine, po povratku sa „balkanske turneje“, upozorila da „Balkan lako može da postane jedna od šahovskih tabli za zakulisne igre velikih sila“.

„Videla sam da je taj region izložen globalnim tenzijama. Balkan može lako da postane jedna od šahovskih tabli za zakulisne igre velikih sila“, istakla je Mogerini, koja je u nešto optimističnijem tonu poručila i da je „uverena da nijedna druga sila u svetu kao EU nema veći uticaj kada je reč o dobrim stvarima na Zapadnom Balkanu, a uticaj koji EU ima na region povezan je s kredibilnošću procesa evropskih integracija, i na toj kredibilnosti ćemo raditi“.

Slučaj „Maše i Medveda“

Pojedini stručnjaci za politiku i marketing tvrde da planetarno popularni crtani film „Maša i Medved“ predstavlja primer kako Rusija koristi „meku moć“. Ilustracije radi, predavač za komunikacije Talinskog instituta Prit Hobemagi izjavio je nedavno da u „Estoniji medved simbolizuje Rusiju“. „To je borba za mozgove, deo hibridnog delovanja u kojem se negativni lik zamenjuje pozitivnim. Poruka glasi da je Rusija divna zemlja u kojoj žive Maša i Medved, tvrdi on.

close
Unija želi da parira Rusiji 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.