Ovo prerastanje URS iz unije stranaka u pokret je zapravo ono glavno čime se sada bavim – ističe u razgovoru za Danas predsednik URS i šef poslaničke grupe tog saveza u Narodnoj skupštini Mlađan Dinkić. Ovom prilikom Dinkić ekskluzivno najavljuje – za sredu, 15. jun, skupštinsku raspravu o zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, za 19. avgust, Preobraženje, početak nove kampanje URS za nastavak decentralizacije i početak razbijanja partokratije, a za 2. oktobar početak predizborne kampanje URS, velikim skupom u Beogradskoj areni.

Kako ocenjujete reformske rezultate Vlade Srbije?

– Ispunjavanje obaveza iz Akcionog plana za sticanje statusa kandidata za EU napreduje dobro. Samo dva zakona mogu biti problematična, o restituciji i povraćaju imovine lokalnim samoupravama. Verujem da će i tu ipak biti sve u redu. Međutim, u Srbiji postoji potreba za reformama u nizu sektora, koje se ne dešavaju. Loše se osećam kada ispada da sve dobro što treba da se uradi za Srbiju proizilazi kao posledica pritiska nekoga sa strane, EU, MMF, Svetske banke. U tom smislu, reformski kapacitet sadašnje vlade je veoma nizak. Vlada kao da bukvalno radi samo onoliko koliko joj to traži EU.

Zašto?

– Zato što vladu ne vode adekvatni ljudi. Vođenje vlade nije proaktivno, već dolazi kao reakcija na zahteve sa strane, pritiske, štrajkove. Nema novih ideja, ne ide se u susret problemima. Ja jesam učestvovao u toj vladi, bio sam razočaran i dok sam bio njen član, a sada još više.

Kada pominjete ljude koji vode vladu, mislite na premijera ili ima više odgovornih?

– Premijersko mesto je ključno, mesto ministra finansija je ključno i ako tu imate sporost, pasivnost i bezidejnost, onda ne možete očekivati da vlada bude spejs šatl.

Znači, ostajete pri kritikama na račun Mirka Cvetkovića?

– Da. Mislim da je njegov izbor za premijera najveća greška Demokratske stranke u proteklih deset godina.

On je problem kao ličnost ili…

– O tome sam već sve rekao. On je ličnost za drugi posao. Za ovaj koji obavlja nije. Što ne znači da, na primer, nije dobar konsultant.

Da li bi Tadić bio idealan premijer?

– Bio bi bar deset puta bolji od Cvetkovića. Ali, DS je posle izbora u maju 2008. zaslužila demokratsko pravo da odabere predsednika vlade. Šta će biti posle sledećih izbora, videćemo.

Vaša stranka ima pet ministara u Vladi Srbije. Dakle, moralo bi da bude i njihove odgovornosti za rezultate vlade?

– Svakako treba da ima svoj deo odgovornosti. Oni odgovaraju za sektore koje vode i prilično sam zadovoljan njihovim rezultatima. Međutim, evo vam jedan primer. Na predloge iz domena privrede koje daju Verica Kalanović i Nebojša Ćirić na odgovor i mišljenje Ministarstva finansija čeka se nedeljama i mesecima, a onda dobiju reakciju tek kada to što traže više nije bitno. Problem je i dalje u sporosti, neefikasnosti, traljavosti i nedostatku koordinacije u vladi.

Cvetković je i ministar finansija. Hoćete da kažete da on blokira predloge ministara iz G17?

– Ne, ne mislim to, već je odlučivanje suviše sporo, a onda se ta sporost prilikom rekonstrukcije vlade još i nagradi time što dobije da vodi i Ministarstvo finansija.

Šta se dešava s razvojem Ujedinjenih regiona Srbije?

– Dva najveća problema Srbije su centralizam i partokratija. To mora da se promeni, a mi u URS svesni smo da to ne može da uradi jedna stranka samostalno, niti da je to moguće uraditi za par dana. Prva faza u našoj borbi protiv centralizacije je naša peticija, gde smo prikupili preko pola miliona potpisa i izborili se da najvažniji zakon iz te peticije, onaj o finansiranju lokalnih samouprava, dođe na dnevni red Skupštine Srbije, sledeće srede, 15. juna. To je samo početak decentralizacije, jačanje gradova i opština. Naredna faza biće jačanje mesnih zajednica, kao osnovnih ćelija svih naših gradova i opština. S druge strane, smatramo da je krajnje vreme da se razbije partokratija, koja je osnovna prepreka pozitivnoj selekciji kadrova u našem društvu i razlog što najsposobniji ljudi, najstručniji i mladi, beže iz politike. Naš prvi korak u tom smeru biće borba za depolitizaciju i profesionalizaciju u svim javnim i komunalnim preduzećima.

Pominje se da URS pregovara s raznim ljudima, između ostalih s Draganom Markovićem Palmom, vi lično ste razgovarali s Milanom Panićem, a i Goran Knežević, prvi čovek SNS iz Zrenjanina, vam je favorit.

– Jedna stranka ne može sama da obavi zadatke koje sam pominjao, mi ćemo na naredne izbore u Srbiji ići kao pokret, ne kao stranka jer naš program prevazilazi bilo koju stranku. I sam URS će uskoro dobiti jednu novu, za mnoge neočekivanu formu. Mi smo sada unija političkih partija, udruženja građana, istaknutih pojedinaca, ukupno ih je 35 u URS. Ali, svesni smo da nam je potrebna pomoć i snaga potpuno nezavisnih, jakih pojedinaca i želimo da napravimo potpuno suprotnu strukturu od postojeće, da vođa partije ne bude čovek od kojeg sve zavisi, već da dobro organizujemo veliki broj sposobnih individualaca, koji će kao jedan snažan pokret pomoći da se Srbija u narednim godinama do kraja decentralizuje i da se razbije partokratija. Ovo prerastanje URS iz unije stranaka u pokret je zapravo ono glavno čime se sada bavim.

A, gde je tu vaša odgovornost?

– U politiku sam ušao kada su velike stranke već napravile sistem partokratije. Sedam godina sam u njemu i osećam moj deo odgovornosti za obe ove stvari protiv kojih se borimo, ali sada više ne želim da se to nastavi, dosta mi je toga. Evo, ja želim prvi da iniciram da se to promeni, ali ne mogu sam. Pozivam i ostale, sve stranke to moraju da prihvate, ali ne samo na rečima, već i na delima, da se donesu zakoni koji će onemogućiti partokratiju. Danas imamo preko pola miliona potpisa i jedan pokret koji se snažno razvija i valja, vođen Ujedinjenim regionima Srbije. Cilj je suštinska modernizacija i demokratizacija Srbije.

Učešće u pokretu neće podrazumevati da neko postane član stranke, G17 ili neke druge iz URS?

– Svakako da neće. Imaćemo, na primer, u našim redovima neke ugledne privrednike koji neće da uđu u političku partiju, imaćemo stručnjake iz raznih sfera, mlade ljude, poljoprivrednike, ali pažljivo ćemo voditi računa da tu ne bude niko ko nam dolazi iz nekog materijalnog interesa, da bi dobio posao preko politike, na primer.

Kako ocenjujete odluku LDP i Čedomira Jovanovića da uskrate podršku setu zakona za decentralizaciju, koji predlaže URS?

– Moram da kažem da je Čeda Jovanović za mene jedno veliko razočarenje. Kada govori o nekim idejama, to zvuči primamljivo, na mestu, ali u praksi nikada ne bude ništa. Sve se završi na retorici. To kod njega traje već niz godina. On je bio prvi političar s kojim sam razgovarao o ideji decentralizacije, pre mesec i po dana, upravo jer se za nju na rečima zalaže. On je to tada podržao i čak je i jedini predsednik opštine iz LDP, Milivoj Vrebalov iz Novog Bečeja, potpisao našu peticiju. A onda, kada je video da smo skupili više od pola miliona potpisa i da raste rejting URS, a da podrška LDP-u opada, krenuo je u napade na nas, iz čisto stranačkih, sebičnih interesa. Čeda je ušao u začarano kolo, stalno kritikuje, a nema konkretnih rešenja.

Čuli smo da 2. oktobra sledi predizborna konvencija URS. Da li je to tačno?

– Prvo, na Preobraženje, 19. avgusta, krećemo u nastavak kampanje za decentralizaciju Srbije i izaći ćemo s konkretnim predlogom za početak razbijanja partokratije, a to je profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima. Prethodno ćemo razgovarati i s Transparentnost Srbija. o njihovim idejama i predlozima. Zatim 2. oktobra, u Beogradskoj areni, planiramo prvi predizborni skup i tog dana krećemo u predizbornu kampanju.

Protiv dovođenja oružara u Beograd

Zašto ste dozvolili da Veroljub Stevanović, vaš prvi partner u URS, iz budžeta grada Kragujevca finansira oružare kako bi u Beogradu štrajkovali i protestovali ispred Vlade Srbije i Ambasade SAD?

– Pre svega, nisam znao da on ima nameru da to učini. Kada sam saznao, nazvao sam ga i rekao mu da to ne radi. Povukao je tu odluku. Lično smatram da to sasvim sigurno nije način za rešavanje problema koje imaju u „Zastava oružju“. Međutim, razumem i nezadovoljne radnike i gradonačelnika Kragujevca koji brine o svojim sugrađanima, jer premijer 17 dana nikako da ih primi ili odgovori nešto na njihove zahteve.