Prema njegovim rečima, Kancelarija će tokom februara početi da gradi strukturu neophodnu za prevođenje.

– Početak procesa biće praćen javnom kampanjom. Naime, svaka država mora da ima spremno evropsko zakonodavstvo na vlastitom jeziku jer danom pristupanja ono postaje deo unutrašnjeg, srpskog zakonodavstva i ima pravne posledice kako po pojedince tako i po državu. Toleriše se isključivo kašnjenje u prevođenju presuda Evropskog suda pravde – kaže Majstorović.

On objašnjava da će Kancelarija organizovati javne tendere za prevođenje na koje će moći da se prijave agencije, ali i pojedinci i apeluje na prevodioce i Filološki fakultet da se redovno informišu na internet prezentaciji Kancelarije o tome kada će ovaj proces početi.

– Imajući u vidu odredbe Zakona o javnim nabavkama, moraćemo godišnje da pravimo programe javnih nabavki kako bi se obezbedilo dovoljno izvršilaca. Posle prevoda koji obave prevodioci, sve će biti vraćeno Kancelariji koja će organizovati pravnu i stručnu redakturu prevoda. Pravnu redakturu će raditi pravni stručnjaci iz Sekretarijata za zakonodavstvo, a stručnu – zaposleni u resornim ministarstvima u zavisnosti od oblasti koja se prevodi. To je veoma važno imajući u vidu da prevodioci nisu specijalizovani da poznaju evropsko pravo. Nakon ovih redaktura vršiće se konačno lektorisanje prevoda i odobravaće ga grupa stručnjaka za evropsko pravo i lingvista. Bez ovako rigorozne kontrole možemo dobiti neadekvatne prevode koji mogu prouzrokovati probleme – objašnjava Majstorović.

On ističe da Srbija ima sreću što ulazi u ovaj proces u vreme kada postoji dobra praksa prevođenja i iskustva drugih zemalja, poput Slovenije, čija vlada obezbeđuje Srbiji tehničku pomoć. Za finansiranje prevođenja ove i naredne godine, kaže Majstorović, postoje dva programa koja finansira delegacija Evropske komisije, čime će biti pokriveno prevođenje primarnog zakonodavstva i početak prevođenja sekundarnog zakonodavstva EU.

Sagovornik Danasa je objasnio da će se Kancelarija u prevođenju rukovoditi prevashodno engleskim jezikom.

– S teorijskog stanovišta ispravnije je prevoditi sa osnivačkih jezika, dakle francuskog, italijanskog, nemačkog. Kada je prevođenje s engleskog u pitanju, može se upasti u zamku jer engleski prevod nekada nije najadekvatniji, imajući u vidu da je on postao zvanični jezik EU tek pristupanjem Velike Britanije. Najvažnije je krenuti s prevođenjem takozvanog primarnog zakonodavstva, a to su sve istorijske verzije osnivačkih ugovora EU i svih ugovora o pristupanje sadašnjih država članica, jer su u tim dokumentima definisani osnovni pojmovi. Kada jednom definišete pojmove, proces prevođenja raznih propisa sekundarnog zakonodavstva – regulativa, direktiva, uputstava – ide lakše i brže. Prevodioci će morati da poznaju barem dva zvanična jezika EU, kako bi mogli da kontrolišu neke pojmove koji nisu adekvatno definisani. Osim prevođenja prevodioci će imati zadatak da definišu osnovne termine kako bi se proces uniformisao i pojmovi prevodili uvek na isti način – navodi Majstorović.

On kaže da u Srbiji većpostoji takozvani pojmovnik napravljen u vreme Državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji će se vremenom upotpunjavati i biti dostupan na internet prezentaciji Kancelarije za evropske integracije.

Delegacija EK obezbedila finansiranje

Posle ulaska Srbije u EU, kako navodi sagovornik Danasa, srpski jezik postaje zvaničan jezik EU, a Evropska komisija preuzima odgovornost da se svi zvanični dokumenti EU prevedu i na srpski jezik, i obrnuto.

– Prevođenje u EU spada pod troškove administriranja i mislim da je ukupan iznos koji se izdvaja za to oko jednog procenta ukupnog budžeta EU. Očuvanje vlastitog jezika je jako važno kada se priča o integraciji zemlje u EU. Geslo Unije je „ujedinjeni u različitosti“. U našoj javnosti postoji dosta nerazumevanja i ankete pokazuju da ljudi misle da ćemo ulaskom u EU da izgubimo nacionalni identitet i ćirilično pismo kao deo tog identiteta. Međutim ćirilica je već„ušla“ u EU ulaskom Bugarske. Mi ćemo u toku pregovora o pristupanju EU imati poglavlje koje se odnosi na institucije EU gde ćemo pregovarati između ostalog i o tome koliko naših prevodilaca treba da radi u evropskim institucijama. U tom cilju Filološki fakultet treba da školuje mlade prevodioce – zaključuje Majstorović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.