Ustavni referendum kao bumerang

Evropski diplomatski izvori u Briselu su juče potvrdili da se u Evropskoj uniji razmatra mogućnost da misija EU dođe na Kosovo, bez obzira na ishod sadašnjih pregovora o statusu, i da se to učini na temelju postojeće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Ovi izvori agenciji Beta nisu hteli ni da opovrgnu ni da potvrde pisanje francuskog lista Mond da, oslanjajući se na tu rezoluciju, „Zapadnjaci tragaju za pravnom doskočicom da bi opravdali nezavisnost Kosova“.
Mond prenosi i da krugovi EU i SAD smatraju da se odredba u Rezoluciji 1244 SBUN o „suverenitetu SR Jugoslavije, čiji je naslednik Srbija, nad Kosovom“ može zaobići tako što će se pozvati na činjenicu da su srpske vlasti prilikom referenduma o Ustavu u oktobru 2006. „isključili kosovske Albance, čime su prećutno prihvatili da oni nisu građani Srbije“.
Diplomatski izvori EU su podsetili na izjave nekih čelnika EU da će misija evropske dvadesetsedmorice na Kosovo doći „u svakom slučaju“ i kakav god bio rasplet kosovske krize. Oni su ipak naglasili da EU apsolutno želi dogovorno rešenje koje bi bilo potvrđeno u Savetu bezbednosti UN i koje bi obezbedilo jedinstvo stavova članica Unije. Zamoljeni da kažu ima li EU nameru da u nekoj kasnijoj fazi pregovora Beograd-Priština izađe sa sopstvenim sugestijama za rešenje kosovskog statusa, diplomate u Briselu su rekli da je zasad rano da se o tome konkretno govori, ali je „i to svakako tema razmišljanja“.
Mond u izdanju s jučerašnjim datumom piše da, „suočeni s ruskim vetom, Zapadnjaci tragaju za argumentacijom koja bi, na osnovu postojećih rezolucija Saveta bezbednosti UN, dala pravni temelj za nezavisnost Kosova i njihovo vojno prisustvo u toj pokrajini“. Pariski dnevnik navodi da je „strah od pravne praznine podstakao (francuskog predsednika) Nikolu Sarkozija da predloži pregovore koji bi Srbe i Albance doveli do sporazuma koji bi imao podršku Moskve“. Ali, dodaje list, ako ne bude odluke Saveta bezbednosti UN, u šta se i ne veruje, „onda će Zapadnjaci pokušati da Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN – kojom je okončan rat na Kosovu 1999. – protumače tako da se opravda međunarodno prisustvo posle nezavisnosti Kosova“.
To međunarodno prisustvo bi bile trupe Kfor i oko dve hiljade osoblja, sudija, tužilaca i policajaca EU. Mond podseća da su se „zapadnjaci već 1999, da bi pokrenuli rat na Kosovu, bili oslonili na tumačenje ranijih rezolucija, jer za to nije bilo izričite dozvole Saveta bezbednosti UN“. List objašnjava da se „razmišlja na sledeći način: Rezolucija 1244 predviđa politički proces za utvrđivanje statusa Kosova“, što je upravo u toku. A taj „politički proces ima prelazno razdoblje pod vlašću civilnog administratora UN, i uatim prenos odgovornosti na prelazne ustanove“. „To prenošenje ovlašćenja je upravo predmet plana Martija Ahtisarija“. On je u svojstvu izaslanika generalnog sekretara UN sačinio izveštaj u kojem je ocenio da je „postojeće stanje neodrživo“ i za izveštaj dobio podršku „predsedništva Saveta bezbednosti UN“, kako to kaže pariski list. A to su, dodaje, elementi koji bi trebalo da daju argumente za korišćenje rezolucije 1244 kao pravne osnove za nezavisnost i prisustvo NATO i misije EU na Kosovu. Poseban naglasak u tim argumentima, kako to vide „zapadnjaci“, kaže Mond jeste to da je „Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN doneta na temelju poglavlja VII Povelje UN, koje govori o uspostavljanju mira. A to jeste misija Kfora“. Istovremeno, američki list Internešnel herald tribjun, koji izlazi u Parizu, navodi tvrdnju neimenovanog „visokog evropskog diplomate“ da će, ako se pregovori Beograd-Priština u decembru ne okončaju nagodbom, Kosovo jednostrano proglasiti nezavisnost.
„SAD će to priznati, što će učiniti i Evropljani, ako budu u stanju da ostanu ujedinjeni“, tvrdi ovaj izvor, naglašavajući da bi „Evropljani daleko više voleli rešenje uz podršku UN“. Ukazujući na to da više članica EU strahuju od posledica jednostrane nezavisnosti Kosova, ali da će se naći „pod strahovitim pritiskom Vašingtona“, ovaj list navodi izjavu direktora „Maršal fonda“ u Beogradu, Ivana Vejvode, da je „najbolje da se dela u okviru Saveta bezbednosti UN, jer će to obezbediti solidarnost i demokratski legitimitet regionu“.