Usvojen zakon o nestalim bebama 1Foto: FoNet/Aleksandar Levajković (Arhiva)

Cilj ovog Zakona je utvrđivanje činjenica na osnovu kojih može da se utvrdi istina o statusu ove dece na osnovu dokaza koji se izvedu i prikupljenih podataka u sudskom postupku od državnih i drugih organa, roditelja i drugih osoba.

Takođe, cilj Zakona je i ispunjenje obaveze Srbije koja sledi iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije.

Postupak se pokreće tako što predlagač podnosi sudu predlog za utvrđivanje činjenica o statusu novorođenog deteta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta u Srbiji.

Predlog može da podnese roditelj novorođenog deteta. Ako nijedan roditelj nije živ postupak mogu da pokrenu brat, sestra, deda ili baba nestalog novorođenog deteta, bez obzira na to da li su se obraćali državnim organima ili porodilištu u vezi sa statusom novorođenog deteta.

Predlog za utvrđivanje činjenica o statusu novorođenog deteta može da podnese i osoba koja sumnja u svoje poreklo, bez obzira na to da li se obraćala državnim organima u vezi sa svojim porodičnim statusom.

I Zaštitnik građana može da podnese predlog za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, u ime ovlašćenog predlagača. Daje se i mogućnost da se ponovo pokrene postupak u slučaju da se nađu nove činjenice i dokazi.

Zakonom je propisano da Vlada obrazuje Komisiju za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.

Komisija će imati 15 članova od kojih šest članova Vlada imenuje iz reda predstavnika ministarstava nadležnih za poslove pravosuđa, unutrašnjih poslova, zdravlja, brige o porodici, državne uprave, kao i Bezbednosno-informativne agencije, a devet članova iz reda predstavnika registrovanih udruženja roditelja koja se bave pitanjima nestale novorođene dece.

Komisija podnosi godišnji izveštaj o svom radu Vladi i nadležnom odboru Skupštine Srbije.

Zakonom je predviđena pravična novčana naknada i to je naknada koja se određuje za nematerijalnu štetu zbog povrede prava na porodični život.

Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje po slobodnoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja, a pre svega intenzitet pretrpljenih duševnih bolova i straha i druga merila određena zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Pravična novčana naknada ne može da se dosudi u iznosu većem od 10.000 evra. Skupština je potvrdila i više međunarodnih sporazuma i ugovora.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.