Zbog toga se jedna od ánaših najvažnijih preporuka odnosi na uspostavljanje jasnih kompetencija nadležnog tela – protivkorupcijske agencije i njeno potpuno osposobljavanje za obavljanje tih funkcija. Bez efektivnog kontrolnog mehanizma i najbolji propisi ostaće mrtvo slovo na papiru – kaže za Danas Drago Kos, član Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije.

Ima li nade da se novim zakonom o finansiranju stranaka obezbedi transparentnost u ovoj oblasti?

– Očekujemo, da će novi propisi na tom području doneti rešenja, koja će zadovoljiti pravila GRECO i stvarno doneti promene na tom području u Srbiji. Novi zakon o finansiranju stranaka u tome će biti veoma značajan i nacrt zakona ázasad izgleda dobro – ali tek ostaje da se vidi, kako će se implementirati njegova konačna rešenja.

Koliko su predviđene kazne u Srbiji, u procesu finansiranja političkih stranaka, adekvatne predviđenim prekršajima?

– Nisu adekvatne. Procena GRECO je da su preblage te da ih treba ne samo zaoštriti, nego i uvesti druge oblike kazni. Na primer, treba uvesti zabranu finansiranja iz budžeta za određeno vreme, zatvorske kazne za individualne počinioce i slično..

Da li predloženo ukidanje limita za ukupan iznos privatnih donacija, kao i vođenje posebnog registra donacija u naturi obezbeđuje transparentnost u finansiranju političkih partija i štiti od uticaja moćnih finansijera?

– Te dve mere sigurno pojačavaju transparentnost u finansiranju političkih partija, ali same po sebi još ne garantuju, da će stvarno svako u zemlji moći da se uveri ko, na koji način i u kojoj visini finansira određene stranke. Jednom rečju, te dve mere ne štite političare od uticaja moćnih finansijera. To je tek prvi korak za kojim treba da idu i drugi ľ apsolutna dostupnost tih podataka, sankcije, kontrolni mehanizmi, a u prvom redu mehanizam, koji će da se brine za stvarnu i efikasnu implementaciju usvojenih rešenja.

Kako ákomentarišete odredbu da donatori sredstava određene stranke, neće moći da učestvuje na javnom tenderu, koji organizuje država?

– U normalnim demokratijama finansijeri finansiraju određene stranke ili političare ne zbog sopstvene koristi, nego zbog toga, da od pobede änjihovihô kandidata ima korist čitavo društvo u vidu razvoja ekonomije, pravnog i političkog sistema, itd. Pogrešna áje pretpostavka da finansijeri za svoje finansiranje političkih stranaka átreba da budu nagrađeni dodeljivanjem konkretnih poslovima. To se u nekim zemljama stvarno i događa i to je jedan od najopasnijih vidova korupcije.

Kako u Srbiji izbeći situaciju da stranke i dalje posluju kao uspešna preduzeća?

– Samo doslednim sprovođenjem propisa. To znači da privredna delatnost političkih stranaka ne može biti njihov prioritet i da u obimu, u kojem postoji, mora da služi samo osnovnim, a to je političkim ciljevima i delatnostima stranke. To je i razlog, zbog čega GREKO preporučuje ograničenja na samo par dozvoljenih privrednih aktivnosti političkih stranaka.

U poslednjem izveštaju GREKA pozvali ste Srbiju da obrati pažnju na ograničenja, koja se odnose na zakonski okvir u slučajevima podmićivanja inostranih sudija porotnika, kao i gonjenje korupcije u inostranstvu. O čemu je reč?

-áGREKO nije bio ubeđen da zakonske definicije, koje trenutačno postoje u krivičnom zakonodavstvu Srbije pokrivaju i koruptivna krivična dela inostranih sudija porotnika i arbitra. To je i razlog što smo preporučili Srbiji, da to reši na odgovarajući zakonodavni način. Takvu preporuku dobilo je mnogo zemalja, pogotovo zato što međunarodni instrumenti (dodatni Protokol ka Krivičnopravnoj Konvenciji Saveta Evrope) tek od pre par godina traže od zemalja da inkriminišu pomenute radnje inostranih sudija porotnika i arbitara.

Vlasti u Srbiji pozvali ste da više pažnje posvete rešavanju pitanja trgovine uticajem i korupcije u privatnom sektoru?

– áOsnovni problem, koji je bio polazište za tu preporuku, nisu bili ni propisi, ni konkretni primeri, nego želja GREKO, da se svim praktičarima, koji se sreću s tim problemima u svom radu, ukaže i objasni, da u srpskom zakonodavstvu već postoje rešenja. To znači, da GREKO ne traži promene u propisima negoá više angažovanja na ujedinjavanju prakse u zemlji.