Većina za nastavak dijaloga sa Prištinom

Ona je predstavila istraživanje „Stavovi građana o bezbednosti i dijalogu sa Prištinom“.

Istraživanje, rađeno od 26. decembra do 14. januara na uzorku od 1.403 građanina, pokazalo je da dve trećine građana kao najveće unutrašnje pretnje vidi korupciju i kriminal i ponašanje političara.

Stojanović Gajić je na konferenciji za novinare rekla da najveći broj građana smatra da od dijaloga u Briselu koristi imaju i Srbi i Albanci, ali se povećao i broj onih koji veruju da albanska strana ima veću korist od pregovora.

Ona je ocenila da retorika političara utiče na stavove građana i da se zato povećao broj onih koji smatraju da druga strana ima više koristi od dijaloga u Briselu.

Slično mišljenje postoji i na Kosovu, to jest da srpska strana ima više koristi od dijaloga, objasnila je Stojanović Gajić.

Rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuju da 33 odsto građana smatra da dijalog sa Prištinom treba nastaviti kako se nerešena pitanja ne bi ostavljala novim generacijama, dok 23 odsto podržava dijalog ako obezbeđuje zaštitu srpskih interesa.

Većina građana ne očekuje ratne sukobe u regionu u narednih pet godina, mada se povećao udeo onih koji se plaše rata, navodi se u istraživanju.

Na pitanje da li se plašite oružanih sukoba na Balkanu u narednih pet godina, 38 odsto je odgovorilo odrično, 16 odsto je isključilo mogućnost rata, a 29 odsto je reklo da strahuje od ratnih sukoba.

Velika većina građana, 74 odsto smatra da nikako nije opravdano ući u oružani sukob kako bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije, a deset odsto je mišljenja da bi to bilo opravdano, pokazuju rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Istraživač Miloš Popović je rekao da 45 odsto ispitanika smatra da država nije ozbiljna u borbi protiv korupcije, 38 odsto veruje da je ta borba selektivna, a 12 odsto ima poverenje u državu u tom poslu.

Popović je istakao da 38 odsto ispitanika smatra da su ulaganja u obrazovanje i ekonomski razvoj najbolji način da se pojača bezbednost zemlje, dok 19 odsto daje prednost jačanju bezbednosnih snaga.

Deset odsto ispitanka smatra da se nacionalna bezbednost može poboljšati rešenjem sporova sa susedima i unapređenjem regionalne saradnje, napomenuo je Popović.

Prema Popooviću, najviše ispitanika se ne plaši terorističkih napada, a kao glavnu spoljnu pretnji za
bezbednost zemlje navode politiku velikih sila.