Više pažnje srcu

Zbog toga je Ministarstvo zdravlja iniciralo izradu Programa prevencije i kontrole tih oboljenja, a Vlada Srbije usvojila je, na poslednjoj sednici, Uredbu o Nacionalnom programu prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Srbiji do 2020.

U Srbiji su tokom 2007. godine bolesti srca i krvnih sudova činile više od polovine svih smrtnih ishoda (56 odsto). Svake godine od infarkta miokarda i akutnog koronarnog sindroma leči se oko 13.300 pacijenata u 54 koronarne jedinice, a smrtnost sa 18 odsto (koliko je iznosila 2002), smanjena je na osam-devet odsto u 2008.

Tokom 2008. obavljeno je 18.750 koronarografija – kateterizacija, a tri godine ranije dvostruko manje – 9.374. Broj ugrađenih stentova takođe je povećan: 2004. iznosio je 1.900, dok je 2009. implantirano 13.500 stentova. Slično je i sa pejsmejkerima, kojih je 2004. ugrađeno 350, a 2008. godine 4.100. U 2005. kod 1.740 pacijenata obavljen je bajpas, a 2009. godine 3.010 pacijenata.

Radna grupa Ministarstva zdravlja, u kojoj su učestvovali strunjaci iz oblasti kardiologije, kardiohirurgije i vaskularne hirurgije, izradila je Program koji ima za cilj smanjenje prevremenih smrtnih ishoda i značajno smanjenje opterećenja bolestima srca i krvnih sudova preduzimanjem integrisane akcije, poboljšanjem kvaliteta života i produženjem očekivanog trajanja života za sve stanovnike Srbije.

Program je usmeren na modifikaciju uzroka bolesti koje je moguće izbeći, prevenciju početka ili progresije bolesti, poboljšanje ishoda i kvaliteta života obolelih i smanjivanje invaliditeta i prevremenog umiranja od bolesti srca i krvnih sudova.

Vodeći faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova su pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i gojaznost, masnoće u krvi, visok krvni pritisak i konzumiranje alkohola, stres, ali i faktori iz životne i radne sredine kao što su gradska buka, buka na radnom mestu, zagađenje vazduha.