Vlada pomaže tek posle javnog pritiska

Prema Izveštaju Evropske komisije, kancelarije zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja, Državne revizorske institucije i Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa dobro obavljaju svoj posao, ali se suočavaju s mnogobrojnim problemima, od nedostatka prostorija i materijalnih sredstava do toga da nemaju dovoljan broj zaposlenih i da se državni organi, pre svih Vlada, oglušuju o njihove preporuke.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije, iznosi za Danas zanimljivu činjenicu. – Vlada izdvaja dovoljno novca za potrebe njegove kancelarije, ali ne omogućuje uslove da se taj novac potroši. Poverenik je, od 2005. kada je počeo s radom, uvek vraćao u budžet značajan procenat nepotrošenih sredstava, nekada i preko 50 odsto.

– Za prvih deset meseci ove godine, od odobrenih 35 miliona dinara potrošeno je oko 46 odsto. Moji saradnici i ja trudili smo se da racionalno trošimo budžetska sredstva, ali ipak to nije objašnjenje ovih ušteda. Razlog je to što sam radio sa sedam umesto predviđenih 21 saradnikom. To je, uz uštedu, imalo i negativne posledice koje su se ogledale kroz ažurnost rada jer je broj predmeta strahovito rastao. Vlada Srbije i Direkcija za imovinu ni za četiri godine nisu uspele da obezbede potreban prostor za naš rad. Da apsurd bude veći, Skupština je nedavno na predlog Vlade usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, po kome Poverenik od 1. januara 2009. treba da preuzme poslove i iz te oblasti. Po samom zakonu, dodatne obaveze zahtevaju bar deset puta više zaposlenih od trenutnog broja – objašnjava Šabić.

Takođe, Vlada „već godinama ne izvršava svoju zakonsku obavezu da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja Poverenika“, ističe Šabić.

– Izvršna vlast u više desetina slučajeva u kojima su građani, novinari, NVO i drugi od nje tražili da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, to nije uradila ni jedan jedini put. To je indirektno pozivanje na kršenje zakona i mislim da to mora da se promeni bez odlaganja. Nije nimalo dobro što na to treba da upozorava i Evropska komisija – ističe Šabić.

S druge strane, Odbor za rešavanje sukoba interesa ima na raspolaganju odgovarajuće prostorije, ali je problem nedostatak novca. Vlada je iz budžeta za rad Odbora u ovoj godini izdvojila oko 24 miliona dinara, dok je za 2009. predviđeno oko 30 miliona. Predsednik ove institucije Slobodan Beljanski kaže za Danas da je ovaj novac dovoljan samo za „puko funkcionisanje Odbora“.

– Nemamo dovoljno sredstava za međunarodne aktivnosti, izdavačku delatnost i edukaciju državnih funkcionera o tome šta je sukob interesa, tako da ove projekte ne možemo da realizujemo – navodi Beljanski. Pored novca, problem je i neobavezujuća uloga Odbora. Poslednji primer je slučaj Dragana Markovića Palme i Veroljuba Stevanovića, koji su odbacili mišljenje Odbora da su u sukobu interesa jer su u isto vreme i narodni poslanici i gradonačelnici.

Kako je Danasu rečeno u kabinetu predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, Državna revizorska institucija koja od formiranja 2007. nije radila što zbog nedostatka prostora, što zbog nedovoljnog broja revizora, konačno je, i to na insistiranje premijera, dobila odgovarajuće prostorije. Međutim, sve što DRI u ovom trenutku ima upravo su te kancelarije. U njoj trenutno rade predsednik Radoslav Sretenović, sekretarica i dva revizora, iako je bilo najavljivano da će DRI do kraja marta 2008. zaposliti 76 revizora, koji će 9.500 korisnika budžetskih sredstava.

U navedenim činjenicama i mišljenjima trebalo bi tražiti razlog zašto je Evropska komisija najčešće koristila termin „umereno“ da bi ocenila brzinu primene standarda EU u Srbiji.

Bez jasnog odgovora

Milivoje Mihajlović (na fotografiji), direktor Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije, navodi za Danas da izvršna vlast „nastoji da, u skladu s mogućnostima, pomogne rad nezavisnih institucija“. „Vladi su dobro poznati problemi s kojima se susreću te institucije, kao i to da njihov rad ugrožavaju nedovoljan budžet, ali pre svega prostorni i kadrovski kapaciteti i tehnička opremljenost“, kaže Mihajlović. Ipak, uprkos izveštaju EK, direktor Kancelarije insistira da Vlada i ministarstva „ozbiljno razmatraju sve preporuke nezavisnih institucija koje pomažu unapređivanju njihovog rada“.