Vladavina prava i ekonomija najveći problemi Srbije

Nezavisnost sudstva, zaštita manjinskih prava, sloboda štampe, borba protiv korupcije, administracija i, uopšteno govoreći, ekonomska liberalizacija, oblasti su u kojima postoji najveći prostor za napredak, pokazuju rezultati studije „Barometar slobode za Zapadni Balkan“, koji je nemačka fondacija Fridrih Nojman prvi put radila za pet država regiona – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju.

U segmentu koji se odnosi na političke slobode Srbija se našla u samom vrhu među državama obuhvaćenim istraživanjem, sa osvojenih 20,4 od maksimalnih 30 poena, a od nje se bolje kotira jedino Hrvatska sa 23,1 bodom. S druge strane, Srbija je među pet zemalja dobila najlošiju ocenu u domenima vladavine prava i ekonomskih sloboda, zbog čega je sa zbirnom ocenom 55,98 plasirana bolje samo od Albanije i BiH.

Pavle Mihajlović, jedan od istraživača angažovanih na projektu, objašnjava za Danas da je ideja bila da se formira jedinstvena ocena stepena slobode u tri ključne oblasti u jednoj zemlji – političkih sloboda, vladavine prava i ekonomskih sloboda.

„Formirali smo jedinstveni indeks, Barometar slobode, sačinjen od 10 elemenata, gde svaki od njih doprinosi ukupnoj oceni sa najviše 10 poena. Ocene obuhvataju izuzetno važna pitanja poput slobodnih izbora, nezavisnosti sudstva, korupcije ili nivoa štetne regulacije koja guši privredu. Vrednosti bliže nuli znače manje slobode, a ukupna vrednost bliže 100 znači viši stepen slobode u jednom društvu“, kaže Mihajlović.

Imajući u vidu „donekle sličnu predistoriju“ pet balkanskih zemalja, ne čudi činjenica da se stepen sloboda u svim oblastima relativno malo razlikuje u svakoj od njih, ali postoje dva ključna smera u kojima se kreću zaključci istraživanja.

„Prvo, sve zemlje Zapadnog Balkana najlošije stoje u domenu obezbeđivanja vladavine prava. Ovo se oslikava u veoma lošim ocenama nezavisnosti sudstva ili korupcije. U domenu vladavine prava Hrvatska donekle odskače u zasebnu kategoriju, dok su ostale četiri zemlje na sličan način u lošem položaju. Drugi smer zaključivanja vodi nas ka tome da svaka zemlja ima neki specifičan segment društvenog uređenja koji ograničava slobodu pojedinca. Na primer, u Srbiji je to izuzetno visok nivo javne potrošnje od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok u Albaniji on iznosi 27 odsto BDP. Ovo znači veoma različita polazišta u domenu neophodnog nivoa oporezivanja, visine deficita i posledično javnog duga“, ukazuje Pavle Mihajlović.

Primer istočne Azije

Pavle Mihajlović kaže za Danas da je Barometar slobode nastao kao pilot projekat kancelarije Fondacije Fridrih Nojman u Bangkoku 2010, a danas obuhvata 17 država i pokriva čitav spektar zemalja na području istočne Azije. Barometar slobode za Zapadni Balkan razvila je regionalna kancelarija Fondacije Fridrih Nojman u Beogradu sa idejom da prenese koncept merenja opšteg nivoa slobode na prostor tranzicionih zemalja.