VLADIKA ARTEMIJE: Nastavak sa 1. strane
„U vršenju dobrih dela, u praštanju i u molitvi treba da budemo istrajni i da izdržimo do kraja jer „kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo; kad hule na nas, molimo…“ (I Kor. 4, 12-13), znajući da je „pobeda koja pobeđuje svet – vera naša“ pravoslavni Srbi na Kosovu i Metohiji to najbolje osećaju i znaju, kao i mnogi drugi obeskućeni i s ognjišta prognani. Oni na telu nose rane Hristove i poput negdašnjih hrišćanskih mučenika i ispovednika pobeđuju one koji misle da mogu stići do cilja nanoseći poraz drugome. Duboko verujemo da će doći vreme kada će se nasilnici postideti. Molimo se i za neprijatelje naše da uvide da činjenje zla ne može doneti dobro nikome, pobede sebe i postanu učesnici onog mira koji Hristos svima daje“, poručuje se, između ostalog, u Božićnoj poslanici SPC

Riker i Kater u Visokim Dečanima

U manastiru Visoki Dečani božićnoj liturgiji, koju je služio episkop lipljanski Teodosije (Šibalić), vikar Eparhije raško-prizrenske i iguman dečanski i svečanom ručku juče su pored stotinjak vernika prisustvovali i šef Unmika Joakim Riker, glavnokomandujući Kfora general Roland Kater, njegov zamenik general Bernardini, komandant italijanskih snaga u Metohiji general Klaudio Boreka, predstavnici Nemačke kancelarije u Prištini i lokalnog Unmika, saopštila je KIM info-služba. Tokom jučerašnjeg dana očekivalo se da Visoke Dečane poseti i ambasador Francuske u Srbiji Ig Perne sa saradnicima i suprugom.

– Nažalost, i ove godine mnogi Srbi s KIM božićne praznike ne dočekuju u svojim domovima nego u izbeglištvu. U mnogim svetinjama naše Crkve neće se čuti božićne himne, jer je od rata naovamo uništeno 150 hramova, a mnoge parohije potpuno su ugašene. Ipak, mi živimo u nadi Bogomladenca Hrista koji se i sam rodio u pećini kao izgnanik, ali koji je pokazao da je vitlejemska pećina bila svetlija od tadašnjih dvorova moćnika ovoga sveta – rekao je, između ostalog, vladika Teodosije međunarodnim predstavnicima na KIM.

Vladika Teodosije je iskoristio priliku da s Rikerom i generalom katerom razgovara o problemu očuvanja srpskih pravoslavnih svetinja i povratka prognanih Srba. U izveštaju KIM info-službe navodi se da je „naročito naglašeno da je očuvanje srpske duhovne i kulturne baštine jedan od ključnih elemenata za opstanak srpskog naroda, ali i za povratak raseljenih“.

Crkva ukazuje i na problem čedomorstva i biološke ugroženosti opstanka srpskog naroda zbog niskog nataliteta.

Popović na Božić kod ruskog patrijarha

Moskva – U noći između subote i nedelje u više od 600 moskovskih hramova služene su božićne liturgije. U prisustvu sveštenstva, državnih zvaničnika, među kojima je bio i premijer Mihail Fradkov i 5.000 vernika, prazničnu liturgiju u hramu Hrista spasitelja služio je patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije Drugi. On je poželeo da „radost praznika bude sa svakim čovekom i da je ljudi unesu u svoje domove“. Liturgiji i svečanom božićnom doručku, čiji je domaćin bio ruski patrijarh, prisustvovao je i šef Ekonomskog tima Srbije za jug centralne Srbije i KIM Nenad Popović.

– Božić je programski praznik, čiji je program sažet i izražen u pesmi Anđela koju slušahu prosti pastiri u vitlejemskoj noći: „Slava Bogu na Visini, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14)“. To je od posebnog značaja za nas koji se nalazimo u iščekivanju pravednog i održivog rešenja pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije… Ova anđelska pesma govori nam da uvek i svuda na prvo mesto dolazi proslavljanje Boga na visini, ne nekog i bilo kakvog zemaljskog boga i idola, kojih je i danas prepun svet, nego onog Boga koji je tako zavoleo svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao za spasenje sveta. Proslavljanje Boga bio je i ostao jedini uslov i uzrok mira na zemlji, toliko potrebnog svima ljudima i svima narodima u ovo naše smutno vreme. Tek to dvoje dovodi do dobre volje medu ljudima – ističe se, između ostalog, u Božićnoj poslanici episkopa raško-prizrenskog Artemija (Radosavljevića) koji je prvog dana praznika božićnu liturgiju služio u manastiru Gračanica.
On je u subotu na Badnje veče osveštao, a potom i naložio badnjak u dvorištu manastira Gračanica, gde su služeni kuvano vino i rakija za goste. Centralnoj proslavi Badnje večeri u Gračanici, kako javlja agencija Beta, pored nekoliko stotina vernika prisustvovalo je i najuže rukovodstvo Socijalističke partije Srbije s predsednikom stranke Ivicom Dačićem. Funkcioneri SPS stigli su u Gračanicu posle promocije svoje partije u severnom delu KIM. Kao zanimljiv detalj dopisnici prenose da je jedan od pristalica SPS, s partijskom zastavom u ruci, rakijom služio služio vojnike Kfora koji su prisustvovali loženju badnjaka.
Vladika Artemije kaže za Danas da je čuo da su loženju badnjaka prisustvovali i čelnici SPC, ali da se njemu „niko nije najavio da dolazi, niti da je došao u manastir“.
U subotu na Badnji dan vladika Teodosije posetio je Srbe povratnike u Klini i okolnim selima Vidanje, Drsnik, Klinavac i Belom Polju, kojima su od donacija koje su u dečanski manastir stizale za narod na KIM obezbeđeni prasići za tradicionalnu božićnu pečenicu. Akciju manastira pomogli su i sveštenici i vernici iz Pančeva, kao i dve pravoslavne hrišćanke iz Švajcarske Makarija (Olivija) Dik i Tamara Belousova. One su prikupile novčanu pomoć u iznosu od blizu 10 hiljada švajcarskih franaka, od kojih je deo namenjen srpskoj deci za praznik Svetog Save. Dan ranije dečanski monasi obišli su i selo Brestovik kod Peći.
Vladika Teodosije poručio je Srbima da je „pored nastojanja vlasti iz Beograda da očuvaju KIM u sastavu države Srbije važno i da narod učini ono što je do njega, a to je da ovde ostanemo i opstanemo u svojim domovima i pokažemo da na KIM mora da bude mesta za Srbe koji ovde vekovima žive“.
U sedmočlanom bratstvu manastira Svetih arhangela kod Prizrena božićnoj službi prisustvovali su vernici iz dva i po kilometra udaljenog Prizrena, kao i iz Sredačke i Sirinićke župe. U izveštaju agencije Beta navodi se da su nemački vojnici iz sastava Kfora koji danonoćno obezbeđuju zadužbinu cara Dušana (14. vek) tokom praznika podigli nivo mera bezbednosti i kontrolišu ulaz u manastir.
Protosinđel Jovan iz Svetih arhangela nada se da će sledeći Božić monasi ovog manastira dočekati „bez bodljikavih žica i pripadnika Bundesvera, slaveći praznik Hristovog rođenja u Prizrenu, s barem sto puta više vernika, nego što je sada slučaj.