Moje su šanse poprilične, pogotovo ako se Vučić odazove na poziv na direktan televizijski duel, a mislim da ga sada ne može izbeći. Dve i po godine ne prihvata duel, jer računa da će biti poražen. Niko drugi nema šanse da pobedi Vučića, kaže u predizbornom razgovoru za Danas Vojislav Šešelj, lider i predsednički kandidat Srpske radikalne stranke.

Zašto Janković i Jeremić nemaju šanse?

– Unutrašnjost Srbije neće glasati ni za jednog od njih. Ona je podeljena između mene i Vučića. Doduše, Jankovićevoj kampanji ne fali ništa, osim samog kandidata, a što se Jeremića tiče, on beskrajno laže narod trošeći ogromnu količinu novca, a to nisu mogli Pozderci da mu ostave.

Ako, ipak, ne uđete u drugi krug, da li ćete podržati Vučića?

– Tako nešto je nemoguće, mada je neravnopravna kampanja na elektronskim medijima. Neki su izuzetno privilegovani, dok nekih nema uopšte. U Miloševićevo vreme bilo je alternativnih medija.

Ko su privilegovani?

– Naravno privilegovan je Vučić. Pitanje je kada će on da shvati da je greška što ga toliko ima u medijima. Milošević je pravio grešku u suprotnom pravcu, a prava mera je negde na sredini. Više puta sam rekao da je Vučić najveći medijski manipulator i to mu niko ne može da ospori. Pročitao je sve što se o medijskog manipulaciji moglo naći. Tu je bez premca, ali nije on jedini privilegovan u medijima. Protežirani su Jeremić i Janković, a u poslednje vreme i Preletačević..

Šta fali Preletačeviću, možda se bolje kotira i od vas?

– Sve je moguće, ali ja u to ne verujem. Mislim da je on mlad duhovit čovek koji je napravio skeč u početku. Sada vešti ljudi planiraju njegove aktivnosti i nastupe i ti ljudi su očigledno bliski dosmanlijama. U svakom slučaju, nema sumnje da su instruisani sa zapada. Ne sumnjičim ja njega lično, jer se on očigledno lepo zabavlja. Mlad je, ali je sada već u mašini.

Kome najviše može da zasmeta pojava Preletačevića?

 – On nije usmeren ni protiv koga direktno. Tu je da sroza predsedničku funkciju. Možda najviše smeta Vučiću .

Zar predsednička funkcija nije već srozana do nivoa delioca odlikovanja?

– Tomislav Nikolić je do kraja devalvirao funkciju predsednika, ali ovo sada je već njeno obesmišljavanje. Od Miloševića naovamo imali smo sve gora rešenja.

Šta zamerate Nikoliću, pa nije to baš toliko loše radio?

– Nije se mešao u svoju funkciju. Jedan jedini put je iskoristio pravo da vrati zakon na ponovno glasanje i to kada se zakon ticao i njegove nelegalno sagrađene kuće na levoj obali Save, gde je apsolutno svaka gradnja zabranjena. Sad ministarka Mihajlović kaže da to nije njena nadležnost, već nadležnost grada. Čujem i da je sada postignut neki kompromis.

Kakav?

– Da Nikolić ne kreće protiv Vučića, a da mu ostane rezidencija na Dedinju od 1.500 kvadrata i plac oko jednog hektara. Pošto po zakonu takav kompromis nije moguć, onda je ponudio rešenje da se to tretira kao kancelarija bivšeg predsednika, da dobije sekretaricu, savetnika i službeno vozilo. Kao predsednik pokrenuo bih inicijativu da ukinu privilegije bivšim predsednicima.

I dalje baš mrzite Nikolića?

– Taj osećaj se u meni nikada neće ugasiti . Međutim, on je sad politički mrtav i više me ne interesuje.

On je ostvario ono za šta se Vi tek borite – pobedu?

– Pobedio je jer se narodu smučio Tadić. Nikolić je u duelu katastrofalno porazio samouverenog i naduvanog fazana Tadića, koji se nije ni spremao. Ovome je Vučić sve spremao do najsitnijih detalja. Ogromni resursi su ulagani u Tomu.

Kakvi resursi?

– Imali su ogroman broj sponzora – Mila Đukanovića, Stanka Subotića, neku nemačku fondaciju, Borisa Tadića, Miroslava Miškovića.

Miškovića – tajkuna?

– Da, ovaj progonjeni Mišković je dao ogromne količine novca Nikoliću, a kada mu je Vučić tražio za Pravdu (dnevne novine), nije hteo da da, jer je smatrao da je dovoljno dao. Da li tu ima još nečega, ne znam, ali ispada da je on jedini tajkun i da je veći problem to što su biznismeni davali pare, a ne što su političari primali mito.

Da li ste Vučiću oprostili što Vas je izdao, s obzirom da je on, kako kažete, bio strateg SNS?

– Intimno ne, ali Vučić je otišao iz SRS 15 dana kasnije. Iščekivao je da ga predložim za zamenika predsednika SRS i, pošto nisam, onda je otišao. Nikolić nam je ukrao 20 poslaničkih mandata, a Vučić je vratio poslanički mandat i rekao da izlazi iz SRS. To su ogromne razlike.

Branite Vučića? Boško Obradović tvrdi da glumite opoziciju za 50.000 evra, koliko dobijate mesečno od Vučića?

– Prvo je bilo 60.000, pa je došlo do 40.000. Ako nastave da smanjuju cifru, još ću ja ostati dužan Vučiću.

Vučić je ipak od nacionaliste koji zagovara ideju Velike Srbije došao do evropejca koji je naposletku posetio i Srebrenicu?

– Vučić je mislio da zaokrene malo, da stekne poverenje u EU, ali ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju. Otišao bih i ja u Srebrenicu, ali ne u Potočare, zato što se vrši neviđena politička manipulacija, što se namerno preuveličava broj streljanih i to sedmostruko i što to služi za optuživanje celog naroda da je genocidan.

Zar žrtve nisu žrtve?

– Jesu žrtve žrtve, ali ja još nisam stigao ni na grobove svih srpskih žrtava.

Iako tvrdite da je Zapad istrošio Vučića, on i dalje ima njihovu podršku, posebno Angele Merkel?

– Vučić se tu grdno zavarava. Sve te zemlje rade protiv njega. Sam je sebe doveo u tu poziciju. Sve što je mogao preko njega da postigne, Zapad je postigao. Od njega više ne mogu da dobiju ništa, ni oko Kosova. Pristao je na dva seta Briselskog sporazuma, ali su ga prevarili oko ZSO, i on ne bi smeo dalje da pregovara dok se to ne realizuje. Pregovore ne treba nastavljati i dok se ne poništi odluka otpadničke vlade na KiM o uzurpiranju imovine, a Brisel bi trebalo da bude garant naše imovine.

Zar sledeći korak nije promena Ustava Srbije i brisanje preambule o Kosovu?

– Preambula mora ostati jer je ona ključna smetnja da neko u ime Srbije prizna Kosovo, a ključna je smetnja i ulasku u Evropsku uniju. Nećemo dati preambulu po cenu života. Naš Ustav nije savršen, ali ga u ovakvom vremenu stranih pritisaka ne treba menjati.

Osim podrške Zapada, Vučić ima i podršku socijalista. Dačića je više u Vučićevoj kampanji od samog Vučića, da li je to zbog tajnih fascikli ili premijerskog mesta?

– Pitanje je da li će više od trećine socijalista glasati za Vučića – u šta ne verujem. A što se fascikli tiče Vučić ima fascikle i za Tadića i za Čedu Jovanovića za Nenada Čanka, ali on nerado iznosi te fascikle, već više voli da podseti da ih ima. Tako neutrališe protivnike. To zna i Zapad, zato mu je sada plasirao neke nove predsedničke kandidate. Vučić je još dok je bio kod nas nabavio neki uređaj vredan 35.000 evra kojim je prisluškivao sve umrežene telefone, pa i Tomu. U Hag mi je donosio stenograme njegovih razgovora sa Tadićem, ali i sliku Tomine velelepne kuće u Bajčetini. Nisam se tome protivio.

Možda je ipak Dačiću namenio premijersku fotelju?

– Nema teorije. Šta god mislili o Vučiću, on nije glup. Ništa Dačić nije istrgovao. Svestan je samo da kada bi ispao iz vlade, imao bi lom u sopstvenoj stranci. To bi bio kraj njegove karijere.

Kritikujete druge, a nije jasno šta je vaš predsednički program?

– Moj program je da izvršavam ustavne nadležnosti predsednika Republike. Bio bih vrhovni komandant vojske. Vraćao bih zakone skupštini, ako je potrebno. Davao bih pomilovanja i odlikovanja. Kontrolisao izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Jedini sam sposoban da kontrolišem Vučićevu vladu.

Koga biste odlikovali ukoliko biste postali predsednik?

– Odlikovao bih istoričara Vasilija Krestića, Smilju Avramov i Đuretića koje je Nikolić odlikovao suviše niskim odlikovanjem.

Koga biste pomilovali?

 – Zvezdana Jovanovića, jer mu nije regularno suđeno – priznanje mu je iznuđeno. Prvo je dobio strahovite batine, a onda mu je policijski general Rodoljub Milović pretio da će mu celu porodicu pobiti u uslovima vanrednog stanja. On je tek tada popustio i Milović mu je lično diktirao sadržaj izjave koju je ovaj potpisao. Izjava je data nezakonito, jer nije bio prisutan njegov advokat.

On je pravosnažno osuđen, a ako nije on ubio premijera Đinđića, ko je?

– Da bi se otkrilo ko je ubio Đinđića, treba prvo rasvetliti ubistvo Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, a ja sam već govorio da su to uradili Rodoljub Milović i pukovnik Spasoje Vulević lično, po nalogu ministara iz Đinđićeve vlade.

Stojite li vi iza tvita – Ja sam tu, a gde je Đinđić?

– Ne znam o kakvom tvitu se radi, jer nije sa mog tviter naloga. Ali činjenica je da nema ni Đinđića, nema ni Vladana Batića, ni Gaše Kneževića. Nema ih, stigla ih je božija kazna pre mog povratka.

Strašno je to što govorite.

– Meni to nije neprijatno. Moje mišljenje o Đinđiću je poznato. Zna se da sam u Skupštini rekao, dok mi je Batić dovikivao da me čeka Hag – da mene čeka Hag, a njih 28. maj, aludirajući na ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage . Rekao sam im da ću se ja jednog dana vratiti iz Haga i pitanje koga ću ovde živog zateći.

Kajete li se barem zbog drakonskih novčanih kazni kojima ste kažnjavali medije?

– To je bilo pred rat. Doneli smo uredbu na moju inicijativu o kažnjavanju medija koji prenose strane programe. A onda su se pojavili julovci sa zahtevom da sudovi za prekršaje kažnjavaju medije za uvrede drakonskim novčanim kaznama.

I tako su julovci krivi što je Danas kažnjavan?

– Mi smo se u početku tome protivili. Ali pored julovaca i socijalisti su bili za, pa smo u jednom trenutku popustili. Smatrali smo da to nije toliko važno da bi izazivali krizu u vladi. Tu ne bi bilo problema da su svi mediji imali ravnopravan tretman, jer su neki kažnjavani, neki nisu. Kad sam tužio Politiku, glatko su me odbili, a kada sam tužio vaše novine, dobio sam. Zato smo i pre izbora u septembru 2000. pripremili zakon o ukidanju tog zakona. Kad je 5. oktobra sve puklo, zakon je usvojen u skupštini na našu inicijativu.

Da li biste i sada isto postupili?

– U ratnom stanju možda, a u vanrednom ne.

Za razliku od vas, Vučić se izvinio Danasu zbog ogromnih novčanih kazni?

– Ma pustite Vučića, on se na sve strane samo izvinjava. Kaje se zbog te prošlosti, a možda će se jednog dana kajati i zbog današnje prošlosti.