Sastanak premijera Vučića sa pomoćnicom američkog državnog sekretara Viktorijom Nuland za Evropu je, prema najavama predsednika Vlade, bio obeležen i temom o braći Bitići.

 „Očekujem da je slučaj braće Bitići bio predmet razgovora Viktorije Nuland sa premijerom Srbije. Iako malo znamo o radu kancelarije FBI u Beogradu, verujem da će njeni agenti biti uključeni u sprovođenje nove istrage ili pokretanje novog pristupa u istrazi. Nema više govora o Komisiji i dobro je da je slučaj vraćen državnim institucijama. Međutim, problem je što Tužilaštvo za ratne zločine sa postojećim glavnim tužiocem i njegovim zamenicima nema kapacitete i kredibilitet da se ponovo, ovoga puta, navodno uspešno, bavi slučajem“, ističe za Danas Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo.

U Tužilaštvu za ratne zločine juče nisu bili voljni da daju zvanične izjave i odgovore na pitanja Danasa u vezi sa i dalje nerazjašnjenim ubistvom braće Ilije, Agrona i Mehmeda Bitićija 1999. u Petrovom Selu. Osim navoda da je reč o „prioritetnom predmetu“, da se na njemu radi, da je „jako opasan i kompleksan“, uz objašnjenje da predmet nikada nije odlazio iz Tužilaštva, nismo dobili odgovore kako je moguće da prođe toliko godina a da nema rezultata i okončanja istrage, odnosno kazne za počinioce.

Reč je o slučaju koji dugi niz godina, kako se najčešće navodi u domaćim medijima, ali i od strane srpskih zvaničnika – opterećuje odnose Srbije i SAD. To nerasvetljeno ubistvo, „opterećuje“, pre svega, pravosudni sistem Srbije i zadovoljenje pravde. Braća Bitići, trojica albanskih mladića, u ratu pripadnici OVK, uhapšeni su 23. juna 1999. na granici Kosova i Srbije, dok su pomagali Romima, susedima u Prizrenu, da bezbedno napuste Kosovo, u vreme svakodnevnih otmica i ubistava. Uzvraćeno im je hapšenjem, zatvorskom kaznom zbog ulaska u zemlju bez vize, a potom i ubistvom.

Premijer Srbije je uoči posete Americi krajem maja jasno predočio javnosti ovaj slučaj, ali nije objasnio ko blokira rasvetljavanje slučaja svih ovih godina, kao i zašto je tabu tema Goran Radosavljević Guri, danas član Glavnog odbora SNS, a u vreme ubistva komandant koji je rukovodio centrom u Petrovom Selu, u kojem su nađene dve masovne grobnice, u jednoj i tela braće Bitići.

Vest o tome da premijer Vučić planira da formira komisiju za rasvetljavanje ovog slučaja objavio je Danas, nekoliko dana pre njegovog puta u Ameriku. Kako je tada za naš list izjavio Fatos Bitići, brat ubijenih, Veran Matić ga je pisanim putem obavestio da ga je premijer Srbije Aleksandar Vučić zamolio da bude na čelu novoformirane komisije za rasvetljavanje ubistva njegove braće, Ilije, Agrona i Mehmeda.



 



 

Da se ne svede samo na one koji su pucali



Tužilaštvo je svojevremeno uveravalo kancelariju američkog ambasadora za ratne zločine da je došlo do sigurnog svedoka zločina, pripadnika OPG PJP Milića Martinovića, koga je švedski sud u decembru 2012. u Stokholmu oslobodio optužbe za ratni zločin u selu Ćuška na Kosovu, ali se na kraju to pokazalo kao prazna priča. Drugim kanalima taj bivši pripadnik OPG je nudio pomoć porodici, ali pod nekim uslovima koji su izazvali sumnju u njegove poštene namere. Nezvanično sam čula da je republički tužilac Zagorka Dolovac pozvala TRZ da odredi tužioca koji će da preuzme slučaj Bitići. Ako je to tačno, onda to znači da je slučaj dodeljen drugom tužiocu u okviru institucije koja nije uspela da prikupi i upotrebi jasne dokaze protiv visoko pozicioniranih pripadnika MUP Srbije. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Goran Radosavljević Guri pre nekoliko godina bio uvaženi gost na proslavama u američkoj ambasadi, kao što je ovog 4. jula bio general Ljubiša Diković. I to može biti razlog zašto je TRZ bilo posebno pažljivo prema nekadašnjem rukovodiocu policijskog centra u Petrovom Selu. Čini se da je, zahvaljujući upornosti porodice, u izgledu istraga i podizanje optužnice. Ako se zločin svede na one koji su pucali, biće to nepravedno i prema porodici i prema izvršiocima koji su pucali na osnovu naređenja“, ocenjuje za Danas Nataša Kandić.