Vučićev drugi pokušaj „unutrašnjeg dijaloga“

To kaže za Danas izvor iz zapadnih diplomatskih krugova komentarišući najnovije poruke predsednika Srbije.

Vučić je, podsetimo, prilikom obraćanja javnosti u petak naveo da je spreman da se odazove pozivu predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića da podnese izveštaj parlament o briselskim pregovorima Beograda i Prištine, precizirajući da će se to verovatno desiti nakon nove runde razgovora, kao i da je spreman da o istoj temi razgovara i sa predstavnicima vanparlamentarne opozicije.

U međuvremenu, Dačić je za Tanjug izjavio da će se sednica posvećena navedenom izveštaju najverovatnije održati 22. ili 23. juna. Budući da se očekuje da se Vučić sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem sastane sredinom ovog meseca u Briselu, uz posredovanje izaslanika EU Miroslava Lajčaka, on će se poslanicima obratiti po povratku iz sedišta EU.

Kako je precizirao, razgovori o KiM trebalo da „rezultiraju formiranjem liste zajedničkih principa za dijalog u budućnosti“.

Povodom takvih najava, u diplomatskim kuloarima se navodi da je dobro što proces pregovora „postaje transparentan“, ali se postavlja pitanje zašto je Vučićev režim „toliko dugo čekao“da podnese izveštaj.

Istovremeno, kao otežavajuća okolnost doživljava se činjenica da je u očima „većine“ zvaničnika EU, naročito onih koji se bave Srbijom, aktuelni saziv Narodne skupštine „maltene lišen opozicije, zbog čega liči na parlament, recimo, Belorusije“.

„Naivno je verovati da će i Vučićevi politički protivnici imati bilo kakvu istaknutu ulogu u tom formulisanju liste principa za nastavak pregovora, jer je poznata njegova sklonost da vodi glavnu reč u svemu. Ukoliko se i deo opozicije koji je već izrazio spremnost da se uključi u razgovore i bude za nešto pitao, biće to samo neki detalji, bez suštinske važnosti“, tvrdi zapadni diplomata.

Podsetimo, koalicija Nacionalno-demokratska alternativa (NADA), koju čine DSS, POKS i 19 udruženja građana, već je pozdravila „otvaranje mogućnosti za organizovanje dijaloga državotvornih stranaka o rešavanju pitanja KiM“ i ukazala da će prihvatiti eventualni poziv Vučića da učestvuje u tim razgovorima.

Izvor našeg lista ističe i da predsednik Srbije navedenim planovima pokušava i da parira kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju. Kurti, koji na Zapadu ima reputaciju „neugodnog“ pregovarača, u poređenju sa bivšim kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, već se sastao sa dvojicom od trojice lidera opozicionih stranaka u Prištini.

Kako je preneo RTS na svom portalu, on je rekao da će u kontekstu dijaloga imati raspravu u Skupštini „u vezi sa trenutnim stanjem u dosadašnjem procesu dijaloga, da se vidi gde se stiglo u pogledu prethodnih sporazuma, njihove primene i uticaja“. Povodom predstojećeg susreta sa Vučićem u Briselu, Kurti je izjavio da će se razgovarati „o predstojećem, a ne o nastavku prethodnog dijaloga“.

Aleksandar Vučić je prošle sedmice, uoči dolaska Lajčaka i američkog izaslanika Metjua Palmera u Beograd, u više navrata ponovio da očekuje da će „porasti pritisak“ na Srbiju u kontekstu kosovskog problema, ukljujučujući konstataciju da mu „niko ne nudi jabuke i kolače“.

Ipak, „ton“ je umnogome stišao nakon njihove posete, izjavivši da je imao „korektne razgovore“.

Kako je Danas nedavno objavio, u diplomatskim kuloarima se učestalo govori da je u opticaju  ponovo „model dve Nemačke“, što bi podrazumevalo da Beograd zvanično ne prizna Kosovo, ali da omogući Prištini da dobije članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Predsednik Srbije, s druge strane, ne želi da javno iznosi bilo kakav detalj o rešenjima koja se nude pregovaračkim stranama, i podvlači da bi to nanelo štetu „našoj poziciji“.

Poluzaboravljeni razgovori

Unutrašnji dijalog o Kosovu, koji je Vučić najavio u autorskom tekstu za Blic jula 2017, započet je nekoliko meseci kasnije, kada je osnovana Radna grupa za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga. Ti razgovori vodili su se uglavnom organizovanjem okruglih stolova. Portal EWB preneo je svojevremeno da je održano tridesetak sastanaka, sa različitim predstavnicima akademske zajednice, sportskih i studentskih udruženja, organizacija okupljenih u Nacionalnom koncentu o EU, predstavnicima Srba sa Kosova… Opozicija nije učestvovala u takvom procesu, a nedugo potom u javnosti se sve glasnije počelo pričati da postoji ideja podele Kosova, odnosno razgraničenja, što predsednik Srbije nikad nije demantovao.