Foto: BETAPHOTO/ MILAN OBRADOVIĆ

To tvrde za Danas pojedine zapadne diplomate, komentarišući nedavnu posetu Delegacije Evropskog parlamenta Beogradu i Prištini. Povodom izjava izvestioca za Srbiju EP Dejvida Mekalistera da su briselske institucije zabrinute zbog načina funkcionisanja Skupštine Srbije i njegovog saveta opoziciji da se vrati u parlament, naši izvori kažu da je „Zapadu od slobode medija, poštenih izbora, ljudskih prava i demokratije, izgleda, mnogo važnije potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine“.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog navedenih razloga i dalje ima podršku Zapada. Sjedinjene Države i EU veruju da je Vučić kooperativan i da garantuje nastavak razgovora, odnosno postizanje održivog rešenja u odnosima Beograda i Prištine“, preciziraju diplomate.

I Maja Kocijančić, portparolka Evropske komisije, poručila je pre nekoliko dana povodom protesta u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji da „nema balkanskog proleća“. „Protesti u svakoj zemlji imaju svoje karakteristike i ne bih poredila te situacije“, smatra ona. Diplomate za naš list kažu da ne čudi takav stav Brisela, budući da je EU „zaokupljena izborima za Evropski parlament i nema vremena da se opsežno bavi aktuelnim događajima na Zapadnom Balkanu, uključujući situaciju u Srbiji“.

Prema mišljenju izvora Danasa, predsednik Srbije „nema nikakvog razloga“ da bude razočaran u vodeće zemlje Zapada, uključujući Nemačku.

„Vučić je rekao da je iznenađen i razočaran u šefa nemačke diplomatije Heika Masa zbog njegove poruke da će Berlin nastaviti da podržava Kosovo i reforme koje ono sprovodi, jer ako Priština nastavi da sprovodi reforme, to će biti od koristi i kosovskim Srbima. Nemačka će podržavati i u budućnosti sve reforme koje se odigravaju na Zapadnom Balkanu, bez obzira da li se to događa na Kosovu, u Srbiji, Albaniji, BiH… Dakle, nema razloga da Vučić kritikuje Berlin“, smatraju diplomate.

Pojedini predstavnici diplomatskih krugova tvrde da je Vučić ljut na Nemačku jer se zvanični Berlin kategorički protivi promeni granica kao mogućem rešenju kosovskog problema. U autorskom tekstu za Dojče vele nemački političar i bivši visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling naveo je da se „i dalje radi na razmeni teritorija između Srbije i Kosova, to je kobna greška“.

„Čelično načelo Zapada da se nove etničke podele moraju izbeći po svaku cenu više se ne primenjuje. Predsednici Kosova i Srbije su, prema svim raspoloživim informacijama, postigli dogovor: Kosovo će predati Srbiji područje severno od Mitrovice s većinskim srpskim stanovništvom, dok će područja s većinskim albanskim stanovništvom na jugu Srbije u Preševskoj dolini biti predata Kosovu… Albanski premijer Edi Rama mi je rekao da veoma ceni nepokolebljivost Angele Merkel i stav nemačke politike prema promeni granica, ali i da se plaši da bi krajnje oslobađanje Kosova iz okova Srbije moglo da potraje predugo ili bi moglo da se ne desi nikada i da zato u spajanju Kosova i Albanije vidi konkretnu opciju“, konstatuje između ostalog Šiling.

Sve izvesniji izbori na Kosovu

Izvori Danasa iz Prištine tvrde da je sve realnija opcija raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora budući da kosovski premijer Ramuš Haradinaj istrajava u odluci da „nema ukidanja taksi“ na robu iz Srbije i BiH, uprkos izuzetno oštrim kritikama Amerike. Kako ističu naši sagovornici, kosovski Albanci su svesni da „nema napretka Kosova ni u ekonomskom ni u demokratskom smislu bez podrške Vašingtona, tako da će Haradinaj, na kraju, ili promeniti tvrdokorni stav o taksama ili će pasti njegova vlada“. U slučaju održavanja vanrednih izbora, prognozira se da će Samoopredeljenje postati deo naredne vlade.

Povezani tekstovi