Predsednik Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova u Srbiji Aleksandar Vulin juče nije odgovarao na naša pitanja ima li Radna grupa ikakav plan koraka za ublažavanje problema i hoće li se menjati regulativa koja se odnosi na tražioce azila i migrante, poput izmena zakona u Makedoniji.

Ni u premijerovom kabinetu juče nije bilo odgovora na pitanje hoće li predsednik Vlade inicirati razgovore sa zvaničnicima zemalja u regionu o ovom pitanju ili se očekuje da će stvari biti jasnije posle sastanka sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom početkom jula, koji je najavio da će podići zid na granici sa Srbijom. Čini se da je zvanični Beograd tek posle ove izjave mađarskog premijera počeo ozbiljnije da shvata problem migranata koji mesecima prolaze kroz Srbiju. 

„Srbija ne može sama da reši problem migranata i potrebna joj je pomoć u hrani, lekovima, novcu i tehničkoj opremi“, izjavio je juče Vulin nakon prvog sastanka Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova u Srbiji, kojem su prisustvovali i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić, kao i predstavnici ministarstava odbrane i zdravlja. On je pozvao premijera Aleksandra Vučića da hitno sazove regionalni skup na kojoj bi se raspravljalo o tome.

Vulin je istakao da se od kada je Mađarska najavila podizanje zida na granici sa Srbijom, povećao broj tražilaca azila, ali i onih koji napuštaju centre u koje su smešteni, kako bi pokušali da pređu granice Srbije, jer naša zemlja nije njihova krajnja destinacija. Prema njegovim rečima, za sada ima mesta u prihvatnim centrima, nijedan tražilac azila nije ostao bez obroka, zdravstvene zaštite i smeštaja. On je ocenio da su u Srbiji standardi u tretmanu tih ljudi viši nego u mnogim zemljama EU. 

Prema njegovim rečima, granice Srbije čuvaju predstavnici MUP i vojske koji svakodnevno zaustavljaju na hiljade migranata. On kaže da neke druge zemlje u našem okruženju jednostavno ne čuvaju svoju granicu. Vulin je naveo da je samo u prethodna tri dana vraćeno više od 3.000 ljudi, ali da ih ipak dnevno prođe između 300 i 400. Ističući da je našoj zemlji potreban novac za izgradnju smeštajnih kapaciteta i tehnička oprema za bolju kontrolu granica, on je naglasio da migracija ne može da se zaustavi u Srbiji, kao što u njoj nije ni počela.

Prema podacima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, od početka godine do danas kroz Srbiju je prošlo 31.500 migranata. Stefanović je ponovio da, što se tiče migranata, problem nije srpsko mađarska granica, već Makedonija, koja se graniči sa Grčkom, i Bugarska, iz koje dolaze ti ljudi.

akedonska vlada je krajem prošle nedelje usvojila amandmane na zakon o azilu kojima podstiče brz prolazak kroz zemlju. Novi zakon bi trebao da omogući izbeglicama besplatno korišćenje autobusa i železnice, a od azilanata zahteva da u roku od 72 sata podnese zahtev za azil ili napuste zemlju.

Izvršni direktor Grupe 484 za Danas kaže da ublažavanje nastalog problema mora biti razgovor zemalja u regionu u kojem bi svaka od zemalja, u skladu sa svojim mogućnostima, preuzela deo odgovornosti. „Bili bi dobro da smo plan imali ranije, jer nije da se problem nije mogao naslutiti. Isto tako, izgovor ne može biti to što Srbija nije izazvala krizu. U izradi plana civilni sektor veoma može pomoći“, navodi Petronijević. On u izmenama zakona kojima je pribegla Makedonija ne vidi ništa krucijalno što bi problem moglo da ublaži.



 

EU protiv ilegalnog prevoza



inistri spoljnih poslova zemalja EU juče su na sastanku u Luksemburgu odlučili da počne pomorska akcija za suzbijanje ilegalnog prevoza migranata preko Sredozemnog mora. Počinje se s pojačanim nadzorom švercerskih bandi, a za nedelju dana trebalo bi da krenu i ratni brodovi, podmornice, patrolni avioni i bespilotne letelice. Lideri EU su se 23. aprila na vanrednom zasedanju dogovorili da plimu ilegalnih imigranata spreče „razbijanjem krijumčarskih mreža, izvođenjem vinovnika pred sudove, zaplenom njihove imovine“ i „zaplenom i uništavanjem brodova pre no što ih krijumčari upotrebe“