Zastarelost bez obrazloženja

U krivičnom postupku protiv bivšeg igumana Ilariona (Jovana Mišića), koji je još 2001. optužen za bludne radnje, nastupila je apsolutna zastarelost pa je Opštinski sud u Novom Sadu 4. jula ove godine doneo rešenje o obustavi postupka.
Slučaj bivšeg igumana fruškogorskog manastira Hopovo Ilariona, optuženog za bludne radnje, odnosno prema novom Krivičnom zakoniku za nedozvoljene polne radnje nad maloletnim osobama, uzburkao je javnost Srbije još 2001. Ilariona je optužni predlog Opštinskog javnog tužilaštva u Novom Sadu teretio da je neutvrđenog dana od 1. juna do 4. jula 2001. u dvorskoj bašti u Sremskim Karlovcima navodio na „nedozvoljene polne radnje“ maloletne dečake. Posle pokretanja krivičnog postupka, vladika sremski Vasilije smenio ga je s mesta starešine fruškogorskog manastira Hopovo.

Radulović: Dečaci govore istinu, ali …

Advokat Ilija Radulović, koji je zastupao bivšeg igumana Ilariona, kaže za Danas da ne ulazi u to da li je Ilarion izvršio krivično delo ili ne i objašnjava da su dečaci dali „stereotipni prikaz“.

– Oni sigurno govore istinu da im se desilo to što oni kažu da im se dogodilo, u najmonstruoznijem smislu reči, jer i ja imam četvoro dece i gadim se takvih krivičnih dela. Dečaci su rekli da je bilo reči o čoveku koji je imao crne pantalone, belu košulju i dugačku svetlu bradu. To je stereotip u koji možete smestiti svako monaško i svešteno lice, književnika, vajara, slikara, svakog čoveka koji je sklon takvoj vrsti oblačenja. Tu nije izvršeno zakonsko prepoznavanje između tih dečaka i oca Ilariona – ističe Radulović.

On dodaje da je sudija Opštinskog suda u Novom Sadu na nezakonit način sprovela takozvani skraćeni postupak i da je postupak bio sproveden bez prisustva branioca i optuženog i da je tako doneta i presuda.

Danas je tokom jučerašnjeg dana više puta bezuspešno pokušavao da stupi u kontakt s predsednicima Opštinskog i Okružnog suda u Novom Sadu, ne bismo li dobili objašnjenje od predsednika suda kako je moglo da dođe do zastarelosti ovog postupka. Kako nam je objašnjeno, predsednik i portparol suda su na godišnjem odmoru, ne postoje njihovi zamenici i do njihovog povratka 20. avgusta ne mogu se dobiti nikakve informacije u vezi s ovim slučajem.
Ministarstvu pravde Srbije, konkretno ministru pravde Dušanu Petroviću, upućen je zahtev sa samo jednim pitanjem – da li će tražiti razrešenje sudije i predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu zbog nesavesnog rada i odugovlačenja postupka, jer su dozvolili da dođe do zastarelosti krivičnog postupka protiv bivšeg igumana Ilariona. Odgovor nismo dobili.
U Vrhovnom sudu Danasu je rečeno da je predsednica suda Vida Petrović Škero na odmoru i da se vraća krajem meseca, kada će najverovatnije biti zauzet stav o ovom slučaju.
Većina sagovornika Danasa, pravnih stručnjaka koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti predmeta, tvrde da su se stekli svi uslovi za razrešenje sudije koji pet godina nije doneo prvostepenu presudu i koji je dozvolio da dođe do zastarelosti.
Zanimljivo je da zakonska ovlašćenja da traži razjašnjenje od sudije u svakom predmetu, ukoliko primi pritužbu od stranke na odugovlačenje postupka ima predsednik suda. On se stara o ažurnosti i zakonitosti rada suda, ali je ostalo nejasno zbog čega je ovaj predmet čekao čitavih pet godina da bi se došlo do prve presude 2006.
Zahtev za razrešenje sudije zbog nesavesnog rada može podneti ministar pravde, predsednik opštinskog suda, okružnog suda, Vrhovnog suda ili Nadzorni odbor Vrhovnog suda. Taj zahtev se prosleđuje Velikom personalnom veću Vrhovnog suda, koje utvrđuje razloge za razrešenje. Ovaj pravosudni organ može da izrekne opomenu ili meru udaljenja s dužnosti do godinu dana. Ukoliko nađe da je potrebno, Veliko personalno veće može zahtev za razrešenje poslati Odboru za pravosuđe Skupštine Srbije. Konačnu odluku donosi Skupština Srbije, koja samo konstatuje da je nosilac pravosudne funkcije razrešen dužnosti.
Krivični postupak protiv Ilariona počeo je još 2001, ali je prvu presudu Opštinski sud u Novom Sadu doneo tek pet godina kasnije – 9. oktobra 2006. Ilarion je osuđen na 10 meseci zatvora. Okružni sud u Novom Sadu je odlučujući u drugom stepenu, preinačio kaznu na godinu dana zatvora 26. decembra 2006. Konačnu odluku u ovom slučaju doneo je Vrhovni sud 17. aprila ove godine.
Odlučujući po vanrednom pravnom leku – zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravosnažnih presuda, Vrhovni sud je vratio predmet na novo suđenje, jer je utvrđeno da je presuda Opštinskog suda doneta uz bitne povrede postupka i da je na glavnom pretresu povređeno pravo na odbranu optuženog Jovana Mišića.
Kako je objasnila portparolka Vrhovnog suda Vesna Dabić, Mišić nije uredno pozvan na glavni pretres, a opštinski sud je održao glavni pretres u odsustvu optuženog i doneo osuđujuću presudu, a da optuženi Mišić nije saslušan, pa mu je uskraćena mogućnost da se izjasni o dokazima izvedenim na glavnom pretresu.
Postoji mogućnost i da se optuženom sudi u odsustvu u takozvanom skraćenom postupku. To se radi u slučajevima kada je okrivljeni već saslušan u istražnom postupku ili pred sudom ili kada sud proceni da je optuženi primio poziv za suđenje, odnosno kada je „uredno pozvan“.
Advokat Ilija Radulović, koji je zastupao optuženog Ilariona, kaže za Danas da je Ilarion dao jedan iskaz tokom istražnog postupka istražnom sudiji Opštinskog suda u Novom Sadu.
Zabunu u ovaj slučaj uneli su rokovi zastarelosti. Za krivično delo za koje je Ilarion bio optužen zaprećena je zatvorska kazna od jedne do tri godine. Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, za ovo krivično delo, nastupa posle šest godina, odnosno kada istekne dupli rok za redovnu zastarelost, što je u ovom slučaju bilo tri godine. Rok zastarelosti se računa od dana izvršenja krivičnog dela.
„Zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja“, navodi se u članu 104. Krivičnog zakonika Srbije.