Zašto bi opozicija napustila dijalog? 1Foto: BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC/MO

Ako dijalog postane igra gluvih telefona, a protok vremena ne prati i stvarni napredak u oblasti izbornih uslova, kao i ako se potvrdi da nema pomaka ni za milimetar od dijaloga 2019. neki su od razloga zbog kojih bi se deo opozicije povukao iz međustranačkog dijaloga o poboljšanju izbornih uslova uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Nakon što su predstavnici Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana, inicijative Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokreta za preokret u pismu upućenom posrednicima iz EP (Tanji Fajon, Vladimiru Bilčiku, Knutu Flakenštajnu i Eduardu Kukanu) kao i članovima Evropskog parlamenta, naveli da će poslati predloge vezane za unapređenje izbornih uslova ali da zadržavju „pravo da u nedeljama koje dolaze napustimo proces međustranačkog dijaloga usled novih okolnosti“, nezadovoljni imenovanjem novih članova Upravnih odbora RTS i RTV, postavlja se pitanje pod kojim uslovima bi partije izašle iz dijaloga.

Iako nije tajna da opozcijaj nije najzadovoljnija tempom razgovora koji su nametnuli posrednici iz EP, uz to i nemaju prevelika očekivanja da će vlast prihvatiti i popustiti pred zahtevima, izlazak iz dijaloga bio bi, u ovom trenutku, veliko iznenađenje.

Jedan od potpisnika ovog pisma Zoran Lutovac, predsednik DS, za Danas kaže da se iskreno se nada da do toga neće morati da dođe.

– U preuzimanju odgovornosti evroparlamentaraca da sačine predlog vidim želju da dijalog postane efikasniji i kao svojevrsnu promenu dosadašnjeg formata. Ako u obzir budu uzeti ciljevi i predlozi kako da se ti ciljevi ostvare- koje smo već dali- onda možemo uspešno okončati dijalog, a ako ne, onda ćemo ga okončati građanskim otporom. Dakle, na izborima ćemo učestvovati ukoliko međustranački dijalog posredsvom evroprlamentaraca da konkretne rezultate u vidu poboljšanja izbornih uslova – kaže Lutovac.

Kako dodaje, ako u Srbiji ne bude slobodnih izbora, građani imaju pravo na otpor i pobunu kako bi zaštitili svoja prava.

– Svakako da će otpor biti jači, da će protesti biti masovniji ako se formira što širi opozicioni front. U slučaju da se unaprede izborni uslovi opozicija bi trebalo da nastupi u što širem frontu, jer je to jedini način da se smeni režim. DS će nastaviti da se bori za to – navodi predsednik DS.

Iz inicijative Ne davimo Beograd kažu da ne bi komentarisali ništa dok traje proces i dok ne postoji dogovor sa ostalim u grupaciji da se napuste pregovori. Kako dodaju, za sve bi bilo loše da se na pregovorima ne dođe do poboljšanja uslova.

A Pavle Grbović, predsednik PSG, da bi se iz dijaloga povukao pod uslovom da protok vremena ne prati i stvarni napredak u oblasti izbornih uslova.

– Nadam se da će predstavnici evropskog parlamenta ozbiljno shvatiti svoju ulogu i da dokument koji će predložiti neće biti skupina opštih mesta i lepih opisa već podloga za stvarni napredak. Ako se to ne desi onda postaje potpuno besmisleno dalje učešće u tom procesu – kaže Grbović za Danas.

Oni koji danas nisu pisali evroparlamentarima su predsednik Nove stranke Aris Movsesijan i generalni sekretar SDS Konstantin Samofalov.

Movsesijan kaže da se dijalog napušta onda kada postane monolog.

– Ako bi međustranački dijalog počeo da bude igra „gluvi telefona“ onda bi postao i izlošan – jasan je on.

Dok Samofalov navodi bi razgovore SDS napustila ukoliko bi se potvrdilo da nećemo odmaći ni milimetar dalje od dijaloga 2019.

– Ali napravili smo određene iskorake. Ako ništa drugo iskorak je i što je opozicija koja je bojkotovala izbore učestvovala u njemu. Dizanje teme dijaloga kao ključne političke teme je veštačko. Jer se ova vlast neće pobediti dijalozima i papirima nego radom na terenu i sa ljudima. I kada su najgori uslovi najveća je šansa za pobedu. Primer za to je 2000. Tada su uslovi bili verovatno gori nego danas ali su bili najveća motvacija za građane da izađu i glasaju – ukazuje Samofalov.

Prema njegovim rečima, opozcija se previše kreće u krugu od desetak odsto opoziciono orijetisanih birača, a zanemaruje još oko 40 odsto galsača koji su protiv Vučića ali ne izlaze da glasaju.

– Bilo bi apsurdno da dijaliog koji se vodi bude ponovo izgovor pojedinim organizacijama da ulaze u bojkot ili izlaze iz bojkota – zaključuje Samofalov.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.