Zašto Brisel strahuje od balkanizacije Evrope?

Za članicu koja je i sama sukreator raspada bivše Jugoslavije i koja ovih dana obeležava tri decednije samostalnosti, to je prilika da se još jednom nakon 2008. godine pokaže institucionalno i politički zrelom za nametanje vlastite polugodišnje agende ostalim članicama Unije.

Istina, slovenačkoj vladi je jasno da male članice nemaju potenciju za upravljanje procesima strateških promena, ali mogu, i imaju pravo i obavezu da iniciraju promene.

Zapadni Balkan u vrhu prioriteta

U vreme kada su, u popriličnoj strateškoj pometnji, zajedničke institucije u Briselu zaokupljene proučavanjem dvadesetak „megatrendova“ koji bi mogli određivati blisku i dalju budućnost sveta, te njihov mogući uticaj na buduće politike EU, za konzervativnog slovenačkog premijera Janeza Janšu će, kako je sam nedavno obelodanio u Evropskom parlamentu, u vrhu slovenačkih prioriteta biti „povratak Evropske unije politici agresivnog proširenja“.

Takva „hrabra politika“ je njegovu zemlju 2004. godine s još devet baltičkih i istočnoevropskih država uvela u ovaj i danas mnogima privlačan klub, uprkos trendu svojevrsne i nimalo prirodne njegove tribalizacije.

Ne osporavajući da će zajednička borba protiv pandemije korona virusa i postpandemijski oporavak ostati prvi prioritet Unije, slovenački premijer je uveren da bi članstvo u EU na Zapadnom Balkanu moglo rešiti mnoge probleme poput etnonacionalizma, političke nestabilnosti, secesionizma, klerikalizma i ekonomskog zaostajanja za ostatkom Evrope.

Janša veruje da bi „hrabra politika proširenja Unije“ mogla biti upravo njen strateški odgovor na mnoge trenutne i buduće nepoznate i znane izazove.

Za Janšu nije sporno ni to što se zajedničke institucije u Briselu toliko strasno fokusiraju na detekciju globalnih „megatrendova“ kao što su restrukturiranje svetskog poretka; vojnopolitičko, ekonomsko i tehnološko antagoniziranje glavnih igrača; uticaj sve drastičnijih posledica klimatskih promena na migracijske valove; sve očiglednije opasnosti od kibernetičkih napada na suparničke institucije, infrastrukturu i liderske kompanije; uloga ekonomskih i informatičkih centara moći; uticaj demografskih faktora na evropsku ekonomiju…

U kreiranju mogućih odgovora na tu „tešku stvarnost koju više ne možemo izbeći, ali pametnom i hrabrom politikom i merama možemo ublažiti posledice“(kako je to sredinom meseca definisao  potpredsednik Evropske komisije za međuinstitucijske odnose Maroš Šefčovič) s naglašenim entuzijazmom sudeluje i slovenačka vlada.

Ali, umesto „svaštarenja“ koje zagovaraju neki članovi Komisije poput potpredsednika za spoljne poslove i sigurnost Žozepa Borelja, Janša zadnjih dana insistira na „fokusiranju Evropske unije na strateške tačke“ i poručuje Briselu da bi apsorpcija Zapadnog Balkana u EU mogla preduprediti negativne posledice brojnih „megatrendova“ zbog kojih EU toliko strepi „uključujući migracije i zlonamerno uplitanje geopolitičkih suparnika“ poput Rusije, Kine, Turske, Irana i nekih arapskih zemalja.

Ceo tekst pročitajte na poratlu Al Jazeera Balkans.