Žigmanov: Zainteresovani smo za učešće u izvršnoj vlasti, razgovarali smo o tome sa Vučićem

„Konstatovano je da je teško održiva ovakva situacija u kojoj Hrvati nemaju svoje predstavnike u vlasti, ali bez konkretnih rešenja. Otvoriće se razgovor uskoro o tome, a mi smo zainteresovani da budemo uključeni u procese donošenja odluka na svim nivoima vlasti“, rekao je Žigmanov na otvaranju Međunarodnog naučnog skupa „Hrvatsko-srpski odnosi, ekstremizam kao faktor destabilizacije regiona“.

Dodao je da je tokom razgovora sa Vučićem „priznat problem“ da su Hrvati u Srbiji „isključeni“ iz donošenja odluka ali i da je pokazana spremnost da se problem reši.

„Bićete obavešteni o rešenjima u vremenu koje sledi. Aleksandar Vučić je iskazao spremnost da se o tome razgovara i mi očekujemo da će se to vrlo brzo i dogoditi i da će se pronaći način za rešenje jednog akutnog i velikog problema“, kazao je Žigmanov i dodao da postoje brojni problemi kada je u pitanju poštovanje prava Hrvata u Srbiji.

On je podsetio da je DSHV, koji je bio deo koalicije Ujedinjena demokratska Srbija na parlamentarnim izborima koja nije prešla izborni prag, sada „isključen“ iz donošenja odluka, pošto u Srbiji, za razliku od Hrvatske, ne postoje garantovana mesta za nacionalne manjine.

„Postojeća rešenja odgovaraju samo velikim nacionalnim manjinama – mađarskoj, bošnjačkoj i albanskoj. Sve druge nacionalne zajednice, njih 18, ne mogu učestvovati u procesu donošenja odluke“, naveo je Žigmanov.

On je ocenio da su odnosi između srpskog i hrvatskog naroda, između Srbije i Hrvatske „najznačajniji na jugoistoku Evrope“.

Dodao je da je DSHV „sa velikim olakšanjem“ dočekao otvorenost za rešavanje srpsko-hrvatskih problema nakon formiranja nove Vlade Hrvatske.

„I mi u Srbiji želimo da budemo učesnici toga i da u institucijama vlasti počnemo rešavati veliki broj problema. Ukoliko bismo bili uključeni u procese donošenja odluka, verujemo da bi veći deo problema bio razrešen“, kazao je Žigmanov.

Predsednik Udruge za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića Janko Veselinović ocenio je da se odnosi između Srba i Hrvata u Hrvatskoj kreću u smeru koji je značajan i vredan pažnje, ali je dodao da istovremeno odnosi između dve države „praktično i ne postoje“.

„Ne sećam se kada je poslednji put bila uspostavljena veza između predsednika ili premijera dveju država. Osim poruka koje šalju preko svojih medija i tabloida, komunikacija na političkom nivou gotovo da ne postoji. Umesto da se bavimo temama razvoja i hvatanja priključka tehnološkom napretku, mi se bavimo time ko ima više topova, tenkova, aviona…“, rekao je Veselinović, koji je i predsednik opozicionog Pokreta za preokret u Srbiji.

Direktor Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR) iz Novog Sada Darko Gavrilović pozdravio je gest odlaska potpredsednika Vlade Hrvatske iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Borisa Miloševića u Knin, na obeležavanje 25. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, i dodao da očekuje da sličan gest učini i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„U našem regionu i dalje ima dovoljan broj onih kojima je lakše da se predaju ekstremističkom nasilju i da ne razmišljaju, te tako uništavaju svoje i eliminišu tuđe živote, nego da koriste mozak i čuvaju svoj i živote drugih“, ocenio je Gavrilović.

Tradicionalni, trinaesti po redu Međunarodni naučni skup „Hrvatsko-srpski odnosi, ekstremizam kao faktor destabilizacije regiona“, održava se u Golubiću pored Obrovca u Hrvatskoj, a na njemu učestvuju naučnici i i politički predstavnici iz Srbije i Hrvatske.

Zbog epidemioloških razloga, skup se održava onlajn, a organizuju ga Centar za demokratiju, istoriju i pomirenje i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića.