Premijer Srbije Aleksandar Vučić tražio je od ministara da se pojedinačno izjasne o rezoluciji koju je Velika Britanija, uz asistenciju Sjedinjenih Američkih Država i Holandije, pripremila za usvajanje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, uoči obeležavanja dvadeset godina od genocida koji su snage vojske Republike Srpske počinile nad više od osam hiljada bošnjačkih dečaka i muškaraca. Kako saznajemo od izvora u Vladi Srbije, osim Zorane Mihajlović, u prvi mah je rezoluciju podržala i Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, ali je potom i povukla svoju podršku i izjasnila se kao uzdržana. Svi ostali ministri, njih 14 – glasalo je protiv.

Prema navodima Danasovih sagovornika iz Vlade Srbije, tokom izjašnjavanja nije bilo nikakve rasprave, razmene mišljenja ili polemike, samo je jedan od ministara prokomentarisao da, ukoliko je podrška rezoluciji dobra za državu i javni interes, on ne bi imao ništa protiv, dok se Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, izjasnio unapred u smislu pune podrške premijerovom stavu, kakav god on bio. Ostali ministri izjasnili su se negativno o tekstu rezolucije, bez ikakvih komentara. To je, između ostalog, i bio razlog zbog kojeg je premijer Srbije saopštio da Vlada Srbije ne podržava tekst rezolucije o Srebrenici.

Podsetimo, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović jedina se do sada izjasnila da je spremna da ide sa premijerom u Srebrenicu. „Vlada Srbije poštuje i svoje i tuđe žrtve i radi na pomirenju u regionu“, izjavila je ona odgovarajući potvrdno na pitanje novinara da li bi i ona išla u Srebrenicu sa premijerom ukoliko on bude išao.

Prema navodima sagovornika Danasa iz Vlade Srbije, od Srbije niko nije tražio da se izjasni o rezoluciji o Srebrenici, pa je odluka premijera da pita ministre za mišljenje i obavesti javnost o tome bila pomalo iznenađujuća.

Kako je Danas već izvestio, iako je državni vrh, odnosno premijer Srbije, istakao da Srbija nije tražila od Rusije da uloži veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju o Srebrenici, negativno izjašnjavanje o tom dokumentu predstavljalo je zapravo neformalan poziv Rusiji da to učini. Takođe, prema istraživanju našeg lista, Rusija bi, svakako, uložila veto na usvajanje tog dokumenta, a da se Srbija izjasnila u smislu podrške – za taj čin Rusija bi iskoristila protivljenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Rusija je prepoznala sopstveni interes, tvrde Danasovi sagovornici iz diplomatskih krugova, za konfrontiranje sa Evropskom unijom i Amerikom preko rezolucije o Srebrenici, svesna da uticajem na region Zapadnog Balkana prezentuje svoju snagu u aktuelnom konfliktu.



 

Odlaganje zbog Orića?



Ukoliko nekadašnji komandant Armije BiH u Srebrenici Naser Orić ne bude pušten na slobodu do 30. juna, sve planirane aktivnosti za 11. jul biće odgođene, zaključeno je na današnjoj sednici Organizacionog odbora za obilježavanje 20 godina od stradanja Bošnjaka u Srebrenici.



Pismo Vučiću i Nikoliću



Grupa od 400 srpskih studenata apelovala je na predsednika i premijera Srbije Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića da ne idu u Potočare 11. jula. Oni od predsednika i premijera traže i da od Rusije zatraže da stavi veto na britansku rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti. U otvorenom pismu, koje su inicirale grupe studenata tri beogradska fakulteta – Fakulteta političkih nauka, Bogoslovskog i Pravnog, navodi se da bi njihov odlazak u Potočare imao dalekosežne posledice po srpski narod. Studenti veruju da bi na taj način bio „implicitno priznat navodni genocid, svrstane srpske žrtve Srebrenice na niži rang vrednosti i dato opravdanje britanskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti i proglašavanje srpskog naroda genocidnim“. Uvereni su i da bi odlazak premijera i predsednika Srbije u Potočare bilo i „učestvovanje u direktnom udaru na RS sa krajnjim ciljem da se ukine kao tvorevina nastala na navodnom genocidu“.