Župljanin najverovatnije imao pomoć policije

NASTAVAK S 1. STRANE
Lažna lična karta nameće pitanje kako su otisci Župljanina mogli biti u sistemu MUP Srbije i kako je došlo do zamene otisaka preminulog Vukadina i Župljanina. Podsetimo i da je haški optuženik Vlastimir Đorđević, koji je uhapšen prošle godine u Budvi, imao ličnu kartu s podacima mrtvog čoveka. Zahtev za izdavanje lične karte podnosi se lično, a tom prilikom se prilaže i lična karta ili druga isprava iz koje se može utvrditi identitet, ali i izvod iz matične knjige rođenih, kao i uverenje o državljanstvu. Identitet osobe se provera kroz sistem MUP-a Srbije.

Bramerc očekuje nove rezultate

Hag, Brisel – Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izrazio je nadu da će uskoro uslediti novi rezultati u saradnji Beograda s tim sudom. „Snažno pozdravljam ovakav razvoj događaja u našoj saradnji s vlastima Srbije i nadam se da će on dovesti do novih rezultata u skoroj budućnosti“, naglasio je Bramerc u pisanoj izjavi objavljenoj u Hagu. On navodi da su ga „kolege iz Beograda informisale da je operacija hapšenja sprovedena pod supervizijom tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića i u tesnoj saradnji agencija koje su deo akcionog tima Srbije za potragu za beguncima“. „Moj tim će nastaviti da blisko sarađuje sa srpskim tužiocem za ratne zločine i akcionim timom kako bi Karadžić, Mladić i Hadžić bili privedeni pravdi što je pre moguće“, podvukao je Bramerc.

Šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak ocenila je juče da je hapšenje Župljanina jasan znak spremnosti Beograda da sarađuje s Tribunalom što je ključni preduslov za buduće odnose EU i Srbije. Kako je saopšteno iz Brisela, Pak je podsetila da ratifikacija Sporazuma EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju direktno zavisi od pune saradnje Beograda s Haškim tribunalom. Ona je ocenila da je „akcija snaga MUP-a Srbije i tajne službe pozitivan znak za budućnost Srbije u Evropi“, a hapšenje Župljanina „jasan znak veće spremnosti Srbije na saradnju s Haškim tribunalom“.

Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union u Beogradu, smatra da je reč o očiglednoj nameri nekog od zaposlenog u toj stanici, da „pomogne“.
– Sumnjam da je reč o gruboj nepažnji, jer je teško poverovati da su takve greške moguće u sistemu kakav je MUP Srbije. Neophodno je utvrditi odgovornost osoba koje su radile na izdavanju lične karte Župljaninu – ističe Milosavljević.
On podseća da se svi podaci koje osoba daje prilikom dobijanja lične karte, proveravaju. Bačka Palanka je često pominjana u vezi s bivšim pripadnicima Jedinice za specijalne operacije. U policijskoj stanici u Bačkoj Palanci radi i Boško Jović, bivši pripadnik JSO, koji je na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića kao svedok odbrane dao alibi Zvezdanu Jovanoviću.
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, kaže za Danas da ne veruje da pomagači Župljanina, ujedno pomažu i drugim haškim beguncima. Haški tribunal još traži Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića, a puna saradnja s tim sudom uslov za dalje evropske integracije Srbije.
– Teško je očekivati da će ovo hapšenje otvoriti put do preostalih haških optuženika. Moramo da otkrivamo mrežu za svakog pojedinačno – ukazuje Ljajić. On dodaje da se Župljanin uglavnom sam sakrivao, koristeći lažne lične karte kako bi iznajmljivao stanove.
– U drugoj fazi bekstva Župljanina, nije bilo organizovane mreže pomagača. Već duže vreme njegov manevarski prostor za skrivanje je sužavan, tako da smo mu praktično već 26. marta ove godine bili blizu. Znali smo da se ne može još dugo skrivati – objašnjava Ljajić.
U policiji kažu za Danas da je određen krug ljudi za koje se sumnja da čine mrežu pomagača haških begunaca. Policija i BIA ih prisluškuju i prate već duže vreme. Postojala je dilema da li Župljanina posle otkrivanja mesta na kome se krije treba odmah uhapsiti ili sačekati i ne otkrivati eventualnim pomagačima da su otkriveni, ističu iz policije. Naš izvor tvrdi i da su se dvoumili oko hapšenja jer je postojala mogućnost da se pojavi još neki haški begunac, ali prema njihovim procenama, to je bilo pravo vreme za hapšenje. Problem je, kaže izvor, i to što policija ima veliki broj lažnih dojava, na čijim proverama se angažuje veliki broj ljudstva.
Ivana Ramić, portparolka Okružnog suda u Beogradu, napominje da će se nakon utvrđenog identiteta dalji postupak odvijati u skladu sa Zakonom o saradnji s Haškim tribunalom.
– Sledeća faza je predočavanje optužnice uhapšenom i njegovom braniocu i izjašnjavanje optuženog. Istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti pretpostavki za predaju optuženika (Tribunalu), a protiv tog rešenja može se izjaviti žalba u roku od tri dana. O žalbi odlučuje vanraspravno veće – napominje Ramićeva.