Prof. dr Zoran Ivošević Prema članu 109. st. 1. i 2. Ustava, Narodna skupština se raspušta kad to, na obrazloženi predlog Vlade, zatraži predsednik Republike, ali ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. Tada je u interregnumu.
Narodna skupština je u interregnumu i kad, bez raspuštanja, bude lišena legitimiteta, a on se gubi proglašavanjem rezultata izbora za njen novi saziv.
Aleksej Kišjuhas Studijom Agencije za zaštitu okoline (EPA) objavljenom 1993, otpočinje još jedna galama oko pušenja i „pasivnog pušenja“. Ovaj put uspešna. Ljudi sa tom navikom od tada se fizički odvajaju, progone i optužuju za tiho ubijanje svojih bližnjih. Među božanstvima političke korektnosti pušenje se ustoličuje kao aktivnost na koju se upire prstom, a čiji se aktivisti žutih prstiju ekskomuniciraju iz crkve građanske poslušnosti.
Igor Mandić Promovišući „dnevničke pabirke“ Sebi pod kožu Igor Mandić je ovih dana ponovo kao gost Beograda na sebe skrenuo pažnju koja se u određenim krugovima – književnim, onim koji se nisu izjašnjavali o planu – veća no što ju je dobio Marti Ahtisari.
Sebi pod kožu jedna od najprodavanijih knjiga i u poslednje vreme u Hrvatskoj delo u kome se, kako navodi autor „ne štedeći ni sebe ni druge“ prvi put razotkrio, ne prećutavši ni okolnosti pod kojima je došlo do najveće tragedije u njegovu životu – smrti jedine kćerke Ade Mandić-Beier .
Trebalo je da se u Novom Sadu dogodi nezapamćeni skandal – da naručeni, a možda i plaćeni batinaši, pretuku trojicu glumaca – pa da gradska vlast shvati da je vrag odneo šalu i da mora da smeni direktora Pozorišta mladih Tomislava Kneževića. Njegovu ostavku ili smenu zahtevali su glumci organizujući gotovo četvoromesečni štrajk, protest kakav, takođe, nije zapamćen u kulturnoj istoriji Srbije.
Statistički pokazatelji nedvojbeno tvrde da se u Hrvatskoj sve manje ljudi ženi, a sve više razvodi. Iako su brojke na prvi pogled gotovo alarmantne, posve je nerealno očekivati da bi se u 21. stoljeću trebalo događati nešto suprotno takvoj putanji.
Naime, ako se u brojke ukalkulira činjenica produljenja životnog vijeka, čime se automatski produljuje i mladost, sve je teže očekivati dugotrajnost starijih brakova, a istraživanja upravo pokazuju da se, suprotno dosadašnjoj praksi, sve češće raspadaju upravo takvi brakovi.
Slavko Goldstein je upravo objavio kapitalno djelo iz sfere ratne i obiteljske memoaristike, knjigu koja odiše jezivom dokumentarnošću, a ujedno funkcionira poput napetog trilera. „1941 – godina koja se vraća“ prikaz je prijelomne epohe moderne hrvatske povijesti kroz ratni fatum obitelji Goldstein, epohe koja nas svojim tegobnim učincima pritišće kroz generacije sve do današnjih dana, ispoljavajući se kroz razne, pozitivne i negativne, reflekse tadašnjih krvavih zbivanja.
Izjave bivšeg ministra zdravlja optužuju privatni sektor za probleme koje je stvorila njegova administracija. Ma kako to birokratama delovalo neverovatno, život je jači od loših zakona, pa zato danas imamo probleme oko sprovođenja ovih preživelih okvira. Zbog toga bi bilo dobro da se čuje i glas nezavisnih stručnjaka iz privatnog sektora.
U vezi s komentarom „Opasne fasade“ (Danas od 31. januara), dozvolite da primetim da izgleda niko u Srbiji, pa ni pisac ovog komentara, ne razume suštinski razlog ovakvog stanja beogradskih i drugih fasada, kao i ostalih problema sa stambenim zgradama u Srbiji. On se, naime, krije u nedefinisanom statusu i zakonskim obavezama svih etažnih vlasnika stanova, koji je nastao pre nekih petnaestak godina, kada je počela (ras)prodaja stanova iz društvenog u privatno vlasništvo.
Nenad Daković Pogrešio sam već na početku. Pogrešno sam ukucao „mali esej“ umesto „umesto eseja, kako glasi moja kolumna u „Helsinškoj povelji. I to ne bi ni bio neki veći problem da esej može da prikaže svu uvrnutost i težinu onoga što se zbilo u kupeu lokalnog voza, kao što to može, nadam se, ova druga pomalo destruktivna forma ili oblik, koji je verovatno izmislio i neko vreme praktikovao Bora Ćosić, u ovoj istoj „Povelji“ čiji su predmet zaštita ljudskih prava i naravno dečijih.
Borka Pavićević Četvrti mesec je kako su glumci i tehnika novosadskog Pozorišta mladih u štrajku. Oni neće, definitivno i posle provere svih mogućnosti, neće da im glumac Tomislav Knežević bude upravnik. Videla sam i čula gospodina Kneževića, kao i gospodina koji je predsednik Upravnog odbora pozorišta, na tribini u Muzeju revolucije, a u povodu „Kulturne politike“ da bi se govorilo o štrajku, naravno, i potpuno se slažem sa celokupnim ansamblom Pozorišta mladih.
Filip Švarm Nakon kratkotrajnog stišavanja jezika koji je obeležio devedesete – javnost u Srbiji ponovo je svedok govora baziranog na kvalifikacijama kao što su „neprijatelji Srpstva“, „plaćenici“ i prebrojavanja krvnih zrnaca u javnosti. Ovoga puta na meti Borislava Pelevića našao se Filip Švarm, odgovorni urednik Vremena, koliko zbog dokumentarnog TV serijala Jedinica, toliko i zbog činjenice da je nedavno, upravo za rad na tom serijalu, dobio nagradu Jug Grizelj.
Svinje su jeftine, pa su nezadovoljni proizvođači zbog toga blokirali puteve u Mačvi i Pocerini. Svima je jasno da bi ovakve proteste sa blokadom puteva trebalo jednom za svagda prekinuti, ali Srbija nije država koja je dovoljno organizovana da to učini. Stoga svi trpe, uključujući i stočare koji su blokirali puteve, pa ni sami više tuda ne mogu da prolaze.
Prošlo je vreme predizbornog marketinga, bilo bi vreme da se okrenemo nekim temama koje su sastavni deo života i u vreme kada nema izbora. Ne znam samo zašto su neka postizborna događanja kod mene izazvala asocijaciju: deveta rupa na svirali. Ako neko čini nešto što smatram zlim – treba da se suočim s njim, a ne da se sakrijem.
Nije nikakvo čudo što je najrodoljubivija i najzakonoljubivija stranka koja je jedina dosad shvatila da je prosveta važna isto koliko i fudbal, izašla sa odlučnom i principijelnom platformom povodom Kosova. Svaka čast. Ipak, jedna sitnica mi je ostala nejasna. Pitala bih DSS neposredno, ali ne verujem da bi me kao građanku udostojili odgovora, pa bih zato pokušala preko vas.
U Banjaluci nije lako pronaći ulicu Jasenovačkih logoraša, iako se u nju dolazi iz Bulevara vojvode Stepe, jedne od najdužih i najprometnijih u gradu. A, ako precizirate da tražite Ciganluk, kod Ugostiteljske škole, prolaznici će vas odmah uputiti u pravom smijeru. Radi se u stvari o izolovanom, blatnjavom i krivudavom sokaku, koji se račva na još jedan takav, u kome su kuće skromne i stiješnjene jedna uz drugu.