Lični stavovi

Prazna puška koje nema

Prazna puška koje nema

Mirko Tepavac Posle prekretničkog Oktobra, Srbija se opet našla pred raskrsnicom, sa rizikom da ponovo izabere gori put. Nisu sve raskrsnice iste, ova današnja je možda ipak najpresudnija.
Vekovna dilema: Istok ili Zapad, na razmeđi svetova, kultura i konfesija, uvek je nametala pitanje – kako opstati, a izbeći priklanjanje samo jednom od njih? Da priklanjanje nije ni najbolji, pa ni jedino mogući put, uveravali smo se – najčešće na svoju štetu – i u daljoj i u bliskoj prošlosti.

Teret neispunjenih obećanja

Teret neispunjenih obećanja

Dr Mihailo Crnobrnja Izbori su za nama. Veliki posao za snage koje predstavlja novi/stari predsednik je pred nama. I ovi izbori su pokazali da je Srbija duboko podeljena, da se razlika između dve vodeće opcije meri sa jedva oko stotinak hiljada glasova. Mislim da su ovi izbori pokazali da se u Srbiji više ne može govori o „demokratskim“ i onim „drugim, nedemokratskim snagama“.

Ćutanje koje opominje

Ćutanje koje opominje

Milan Karagaća Samo dva sata posle zatvaranja biračkih mesta Tomislav Nikolić je civilizovano čestitao pobedu Borisu Tadiću. Taj gest, i način na koji je manifestovan, svi su ocenili kao ispoljavanje visokog stepena političke odgovornosti i ličnog dostojanstva. Sadašnji i budući predsednik je, takođe, dostojanstveno čestitao Tomislavu Nikoliću na fer borbi (ma koliko kurtoazno), ali je izrazio i poštovanje prema građanima koji su za njega glasali, pokazujući tako političku, državničku i ličnu odgovornost predsednika svih građana.

Sumnjiva knjiga o Tomiću

Sumnjiva knjiga o Tomiću

– Da, zaista pišem knjigu o Dragomiru Tomiću, i od tog projekta nemam nameru da odustanem. Prvo poglavlje napisano je u vranjskom MUP-u. To je knjiga koja će mnogo značiti i ljudima koji ne žive na jugu Srbije koji je zarobljen Tomićevim autoritetom. O tome se radi i kada je reč o mom privođenju i petnaestočasovnom saslušavanju u vranjskom MUP-u, bez hrane, uz cigarete i vodu – kaže Vojkan Ristić, novinar Naše Borbe iz Vranja.

Posleizborne dileme

Posleizborne dileme

Odluka je pala. Boris Tadić je predsednik Srbije. Četiri i po miliona građana koji su glasali, kao i oni koji nisu iskoristili to pravo, postavljaju isto pitanje: da li je država posle izbora stabilnija ili je samo otvoreno novo poglavlje političke krize?
Visoka izlaznost potvrdila je da su izbori shvaćeni kao referendum.

Ponovo u nacionalnom stroju

Ponovo u nacionalnom stroju

Nikola Samardžić Da li u Srbiji ima smisla živeti? Da li je tragedija napustiti je, bilo kojim putem, ako je potrebno i odlaskom sa ovog sveta? Da li opšti neuspeh u nastojanjima da se ona uljudi i istinski preobrazi osporava suštinu života koji je uzaludan ukoliko nije ispunjen nekim važnim poslanjem.

Nadzor nad slobodom savesti

Nadzor nad slobodom savesti

Vladimir Ilić Prema januarskom izveštaju ugledne nevladine organizacije Forum 18, čije se sedište nalazi u Oslu, visoki zvaničnici Ministarstva vera navode pet razloga za odbijanje registracije malih verskih zajednica. Ovi razlozi ne navode se u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama i u suprotnosti su sa visokim međunarodno prihvaćenim načelima kojima se definišu verska prava i slobode.

UMESTO IN MEMORIAM

UMESTO IN MEMORIAM

Saša Nikašinović Neočekivano visoka izlaznost birača i očekivani rezultat u prvom krugu predsedničkih izbora, sa prednošću radikalskog kandidata po broju glasova, uz krajnje neizvestan ishod duela Nikolić-Tadić u drugom krugu – nisu izborni rezultat posle kojeg bi trebalo očekivati paniku na domaćem finansijskom tržištu.

Neuravnotežena alijansa

Neuravnotežena alijansa

Rusija u ovom momentu štiti Srbiju. Kremlj ne igra samo na Tomislava Nikolića, kandidata ultranacionalista i privrženika uskih veza sa Moskvom. Najbolji saveznik Kremlja je predsednik Vlade, Vojislav Koštunica, koji je u prošlosti bio, bez razloga, miljenik Evropljana i Amerikanaca.

Unapred uskraćeno pravo

Unapred uskraćeno pravo

Ministarstvo za finansije još od maja 2007. ima pripremljen Nacrt zakona o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu. Do sada u javnost nisu „procurile“ informacije da je Nacrt prosleđen Vladi na pripremu predloga i dostavljanje Skupštini radi donošenja zakona. Teško je objasniti zašto ovaj zakon nije do sada donet, iako je bilo osnova za očekivanje da će biti jedan od prvih na dnevnom redu prvog parlamenta posle 5.

Smrtonosna lozovača od metil alkohola

Smrtonosna lozovača od metil alkohola

Trovanje metil alkoholom u Nišu, čije se žrtve još broje, četvrti je slučaj masovnog trovanja za poslednjih godinu i po dana, koliko postoji Nacionalni centar za kontrolu trovanja pri Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, jedinoj referentnoj ustanovi za ova pitanja u zemlji, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare na VMA.

Ruganje pravdi

Ruganje pravdi

U Srbiji svako svakoga može nazvati ustašom ili sličnim pogrdnim i uvredljivim imenom i ne snositi za to nikakvu odgovornost. To jest, može ako je visoki funkcioner Srpske radikalne stranke i ako postupak protiv njega bude vođen pred Okružnim sudom u Novom Sadu. Milorad Mirčić, jedan od čelnika novosadskih radikala i najbližih saradnika gradonačelnice Novog Sada Maje Gojković, četiri godine izbegavao je da se pojavi pred sudom.

Pravo na „pristrasnost“

Pravo na „pristrasnost“

Gordana Logar Danas, ovog ponedeljka već će sve biti završeno oko izbora. Što nije slučaj u ovom času kad ovaj tekst nastaje. Zahvaljući ovoj drugoj okolnosti još je nepoznato i da li je „prvi demokratski izabran premijer u Srbiji 2000.“ gospodin Koštunica poštovao jedno jedino neprikosnoveno demokratsko pravilo – da glasa.

Budućnost podelila Srbe

Budućnost podelila Srbe

Prošlog maja, samo nekoliko sati pošto je ekstremni nacionalista Tomislav Nikolić bio primoran da podnese ostavku na funkciju predsednika srpskog parlamenta, desetine hiljada mladih ljudi okupilo se u Beogradu da dočekaju Mariju Šerifović, pobednicu takmičenja za Pesmu Evrovizije.

Cvetanje vrba

Cvetanje vrba

Kad premijer neke države kaže da su „manjine bogatstvo, a ne problem“, kao što je to svojedobno izjavio Ivo Sanader, čovjek ima razloga pomisliti da živi u uistinu demokratiziranom društvu, tj. u proeuropski orijentiranoj državi.
Uostalom, jedan od argumenata kojim se pravdao izlazak iz jugoslavenske državne zajednice bio je upravo taj: Hrvati ne pripadaju Balkanu, nego Zapadu; želimo pluralizam, a ne jednoumlje, hoćemo u Europu kojoj ionako oduvijek, je li, pripadamo.

PrvaPoslednja