Lični stavovi

Bežanje od ogledala

Bežanje od ogledala

Aleksej Kišjuhas Poput kolega-suosnivača evropske sociologije Konta, Vebera i Zimela, ni Emil Dirkem nije živeo duže od šezdeset godina. On umire 1917, kažu, skrhan bolom za sinom jedincem Andreom koji gine u Prvom svetskom ratu kod Smokvice u Makedoniji. Mladi Dirkem bio je ambiciozni sociolog očeve „dirkemovske škole“ koji je prilično obećavao, čineći oca posebno ponosnim.

Podanici biraju neslobodu

Podanici biraju neslobodu

Dr Zoran Stokić Kod nas, pored one većine koja ništa ne čita, postoji jedna manjina koja toliko čita da o pročitanom ne stigne dovoljno da kritički razmišlja. U kolumni Mit i naličje, pogotovo onoj pod naslovom „Državotvorci i čedomorci“, g. N. Samardžić pokazuje da mu je istinski stalo do jedne druge Srbije, ali zbog logike zaključivanja kojom se koristi njegovi konačni učinci su mali.

Zamršena završnica

Zamršena završnica

Čim se objavi da je neko nešto rekao povodom Kosova, zvaničnici i njihovi glasnogovornici, te neoprezni novinari požuriće da što glasnije reaguju, odlučno odbacujući, ili oduševljeno prihvatajući to što je rečeno. Oprezniji znaju da će uskoro uslediti razjašnjenje koje se svodi na to da je izjava netačno preneta, pogrešno prevedena, ili neprecizno interpretirana.

Ogledalce, ogledalce…

Ogledalce, ogledalce…

Spočetka je to zvučalo propagandistički, potom neukusno, zatim degutantno, sad već bezobrazno, a uskoro će postati i opasno. Priča o Republici Srpskoj kao boljem dijelu Bosne i Hercegovine iver je stare miloševićevske klade o Srbima kao „nebeskom narodu“, te još jedan dokaz da je nekima svejedno što su Venecijanci još u 16.

Zajedno ka novim vidicima

Zajedno ka novim vidicima

Snežana Kresoja Sveobuhvatni predlog Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova predstavlja za Srbiju test političke kompetentnosti i spremnosti da se odgovori zahtevima konkretnog istorijsko-političkog trenutka: otvara prostor okončanju procesa življenja falsifikovane stvarnosti, u kojem je (pre)dugo privid istine bio važniji i istinitiji od same istine.

Nova energija

Nova energija

Neočekivano žestoka borba sa smrću oca hrvatske socijaldemokracije, rođenog u nacističkom logoru, kao da je u Hrvatskoj potaknula novu energiju i novi odnos prema mračnim pronacističkim dijelovima naše povijesti: nadbiskup zadarski msgr. Ivan Prenđa na ovogodišnju je obljetnicu proglašenja NDH zabranio služenje posebnih misa za ustaške vojnike i ulazak u crkve u ustaškim uniformama, hrvatski će biskupi na svom proljetnom plenarnom zasjedanju, koje je upravo počelo, slušati i govoriti o Jasenovcu, a upravo je podignuta i optužnica protiv Glavaša, što upućuje da ni „mali osječki Jasenovac“, koji se protezao od garaža Sekretarijata za narodnu obranu do obale Drave, neće biti zaboravljen.

Golf u ćeliji

Golf u ćeliji

Opušteno naslonjen na golferski štap, pogledom koji prati putanju loptice, kapetan Dragan nije ni sanjao da bi jednog dana mogao živjeti drukčije. »Zaboravio« je taj ušminkani igrač golfa svoju prošlost koja ga je, eto, sustigla i u dalekoj Australiji. Zaboravio je i svoju davnu težnju da se u Hrvatsku opet vrati – na tenku.

Postizborna blokada

Postizborna blokada

Kada se videlo da će doći do vremenskog poklapanja izbora u Srbiji i završetka Ahtiserijevog plana za Kosovo, ovdašnji patriotski krugovi bili su skloni da u tome vide još jednu nekorektnost sveta prema Srbiji. Navodno, dok Beograd bude zabavljen formiranjem nove skupštine i vlade, svet će očas posla proglasiti nezavisnost Kosova, a Srbija neće biti u punom institucionalnom kapacitetu da bi mogla da se odupre ovom naumu međunarodne diplomatske mašinerije.

Kralj skoka udalj

Kralj skoka udalj

Majk Pauel Kada je 30. avgusta 1991. skočio i danas važeći svetski rekord skoka u dalj od 8,95 metara, Majk Pauel ušao je u istoriju svetske atletike. Jedini sportista čiji je rezultat preko 8,90 metara priznat i koji je nadmašio tada 23 godine star rekord Boba Bimona, 17 godina kasnije još jednom nasleđuje prvog promotera Beogradskog maratona i dolazi u srpsku prestonicu.

Kandidat za Borhesa

Kandidat za Borhesa

Nipošto se ne događa često da naiđete na prozno delo čija raskošna lepršavost i životnost kao da nadmašuju sâm jezik. Srpski pisac Zoran Živković (ne treba ga brkati s bivšim premijerom Srbije) već ima mnoštvo vatrenih poklonika u Americi. Iako je možda još rano da ga proglasimo novim Borhesom, njegov mozaički roman Sedam dodira muzike svakako ga čini vodećim kandidatom za tu titulu.

Brojke se mogu proveriti

Brojke se mogu proveriti

Sve je OK, članak je i zabavan i prijatan za čitanje. Nemam primedbi, sem jednog „ali“… U tekstu stoji: „Svako je slovo dugačko oko pola kilometra“. Ne stoji oko 0,5 km pa da kažemo, eto dešava se, štamparska greška. Slova su visoka oko 45 (četrdeset pet) i široka oko 30 (trideset) metara.

Nije sve ni crno ni belo

Nije sve ni crno ni belo

Milenko Marković Kod nas se poltička polemika vodi na način – ili je nešto crno ili belo. Nema nijansi ni ostavljanja mogućnosti za argumente druge strane. Polarizacija na bitnim reformskim i evropskim opredeljenima svakako je neophodna, ali ne i na jakobinski način, kombinovan sa nekim elementima čegevarizma.

Ljubi i ubij

Ljubi i ubij

Borka Pavićević „Cobela proterati“, „Čedu zabraniti“, kaže ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. Tačnije, tako novinari prebnose njegove imperative.
Postaviti na vrh svoje gradnje srpsku zastavu, pa uđi i zidaj šta ti se i gde prohte.
Otimati i zidati patriotski i najintenzivnije u vreme intervencije NATO pakta i to uz pomoć kamiona koji će potom prenositi leševe sa Kosova u Batajnicu.

Jaka ili slaba trojka

Jaka ili slaba trojka

Dr Mihailo Crnobrnja Problematika oko formiranja/neformiranja vlade ima i svoju duboku, polit-ekonomsku dimenziju koja se, nažalost, vrlo malo pominje u javnosti, a čini se da uopšte nije prisutna u razmišljanju i taktiziranju dve ključne partije od kojih zavisi da li ćemo imati vladu, i kada.

Uterivanje u lošu bajku

Uterivanje u lošu bajku

Vuk Stambolović U psiho-socijalnoj baruštini u kojoj živimo tek povremeno se javi poneki talasić. No, on se veoma brzo zakloni, najvećma drekom kojom i formalni i samozvani čuvari truleži gledaju da, ne samo taj talasić nego i talasanje uopšte, po ko zna koji put predstave kao nešto pogubno i suprotno nekom ovdašnjem nepostojećem zajedničkom interesu.

PrvaPoslednja