Lični stavovi

Dogovorna ekonomija

Dogovorna ekonomija

Europska unija prije svega podrazumijeva veliko zajedničko tržište. Na kojemu, jasno je i poslednjem kukumaru, nitko ne smije biti privilegiran niti diskriminiran ni po jednoj osnovi osim cijene i kvalitete. Ivo Sanader veliki je, možda i najglasniji, domovinski zagovaratelj našeg članstva u toj istoj uniji.

Rođačke devize

Rođačke devize

Jedna od najvećih misterija BIH je kako je moguće objasniti da u zemlji napaćenoj ratom s jednom od najvećih stopa nezaposlenosti u Evropi, sa razorenom privredom, mizernim platama i još mizernijim penzijama, ljudi ipak preživljavaju.
Teško je uz ove poražavajuće činjenice ne zapitati se kako je moguće da su kafane pune, da trgovački centri cvjetaju, da se ne štedi kad dođu vjerski praznici.

Zastarela budućnost

Zastarela budućnost

Zoran Hamović Pogodili ste – reč je o kulturnoj politici. U Srbiji se posle tzv. demokratskih promena u Ministarstvo kulture ide po kazni i službuje u senci političkog potkusurivanja. Upravo to je period kada je nekultura dostigla svoje najmonumentalnije razmere i kada je politički usvojena Gučanska povelja o daljem razvoju kulture.

Prognoza vremena

Prognoza vremena

Milinko Bujišić Ako je verovati onima što lažu, očekuje nas lepo vreme, kako za ovu tako i u narednih nekoliko godina. A, ako je verovati onima što govore istinu, za nas još dugo neće biti stabilnog vremena, koje bi svima pogodovalo. Mi nećemo verovati ni jednima ni drugima, već ćemo se osloniti na prognozu vidovitih ljudi, čije su se sve dosadašnje procene uglavnom obistinile.

Struja na poklon

Struja na poklon

Struja je u Srbiji jeftinija nego u susednim državama i moraće da poskupi, mada se – kako obećavaju u odlazećoj vladi Srbije – to neće dogoditi pre aprila. A kod svakog poskupljenja protivnici više cene struje pominju neracionalnosti u poslovanju Elektroprivrede Srbije. Jedna od takvih neracionalnosti otkrivena je i ovih dana.

Neiskreno pranje ruku

Neiskreno pranje ruku

Rado čitam tekstove Gordane Logar, ali ipak ne bih se mogao složiti sa njenim prilogom od 5. januara, u kom je irački premijer predstavljen kao samovoljan i nepouzdan, koji je mučnim pogubljenjem Sadama Huseina, na veliki muslimanski praznik Kurban Bajram, stvorio probleme i nelagodu zvaničnom Vašingtonu.

Blokovi i ose

Blokovi i ose

Aleksej Kišjuhas Studija „Izvori totalitarizma“ Hane Arent iz hladnoratovske 1951. godine odigrala je značajnu političku ulogu u liberalnim režimima. Ova studija pod pojmom totalitarizma ujedinjuje i izjednačava nacizam i staljinizam, te ide uz dlaku liberalnim demokratijama koje se nakon Drugog svetskog rata od antifašizma okreću tzv.

Budućnost je u Evropi

Budućnost je u Evropi

Nedavno ste u Kosjeriću promovisani kao kandidat za poslanika na listi DS. Smatrate li da je ovo pravi momenat za stranački angažman, prvenstveno iz razloga što se očekuje katastrofalan odziv birača?
– Pitanje da li je „pravi momenat“ bilo bi opravdano, ako bi meni ulazak u politiku bio imperativ.

Poverljivo iznalaženje optimuma

Poverljivo iznalaženje optimuma

Prof. dr Zoran R. Tomić „Ima stvari o kojima se može stalno govoriti, kao što ima onih koje ne zaslužuju više od dve-tri reči, možda ni toliko“ (David Albahari, Senke)
Postavke o suštini prava, o njegovoj stvarnoj prirodi, izvorištu i ulozi, bile su i ostale krajnje različite: pravo kao „božanska, faraonska, carska, ili kraljevska moć“, rečju – suverenost; pravo kao mahom ogoljena sila; kao „volja vladajuće klase“, odnosno vodećih političkih snaga u društvu; pravo kao pravda; pravo kao uspostavljena stabilnost i red; kao sankcionisani moral; kao dualitet „prirodnog i postojećeg“ korpusa regula; kao „umeće ljudske slobode“; pravo u značenju najšireg „društvenog konsenzusa“ ili „kolektivne svesti“; kao konstelacija povezanih socijalnih relacija; pravo kao efektivni državnopravni poredak, itd.

Ima izbora – ako se glasa

Ima izbora – ako se glasa

U nedelju 21. januara na izborima za poslanike u Narodnoj skupštini Srbije, 6.652.105 birača ima mogućnost da zaokruži jednu od 20 ponuđenih izbornih lista koalicija i partija. Politički meni je, zaista, raznovrstan, od još vladajućih stranaka, preko najvećih opozicionih i manjinskih koje se prvi put takmiče mimo cenzusa, po „prirodnom pragu“, pa sve do minornih političkih subjekata koji ne utiču ni na izbor nameštaja u stranačkim prostorijama, ako ih imaju.

Bizarno i opasno društvo

Bizarno i opasno društvo

Eurodesničari, predstavnici krajnje ili ekstremne desnice, kako god ih nazivali, uspjeli su početkom ovog tjedna sastaviti skupinu u europarlamentu i na taj je način oslužbeniti. Skupina pod nazivom »Identitet, tradicija, suverenost« u Europskom parlamentu trebala bi biti prepoznatljiva po snažnoj antiimigracijskoj politici, a temelj djelovanja trebao bi im biti očuvanje kršćanskih vrijednosti.

Politički teatar

Politički teatar

Borka Pavićević Beše to jalova nada da će zdanje Skupštine ostati po strani u celokupnom „događanju“, za i tokom koncerta za doček „naše“ Nove godine u organizaciji i u čast DSS-a, Nove Srbije i Stranke srpskog jedinstva. No, Dom Skupštine je svetleo, kupole su bile osvetljene krucijalnom bojom kontinuirane tranzicije svih vrednosti, rozeljubičastom.

Ne glasati znači glasati za loše

Ne glasati znači glasati za loše

U parlamentarnim demokratijama glasačko pravo je legitimno i neotuđivo pravo svakog punoletnog građanina i on je slobodan da ga na izborima iskoristi ili ne. Iz toga sledi da je pravo na apstinenciju deo glasačkog prava. U istorijski učvršćenim parlamentarnim demokratijama oba vida ovog prava, prava da glasa i prava da apstinira, jednake su vrednosti.

Čuda i stvarnost

Čuda i stvarnost

Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu prekjuče pušten je u rad najsavremeniji multislajsni skener, koji omogućava preglede u tri dimenzije, a čitav organizam može da skenira za nepun minut. Pomenuta institucija biće jedan od glavnih nosilaca aktivnosti u procesu pristupanja naše zemlje Partnerstvu za mir, rekao je tim povodom ministar odbrane Zoran Stanković.

Imovina

Imovina

Iako još nije ni čestito sjeo u premijersku fotelju, Nikola Špirić uspio je da napravi gotovo neoprostivu grešku.
Usudio se (a ovdje to i nije valjda preveliki grijeh) Centralnoj izbornoj komisiji predati imovinski karton za koji je teško utvrditi pripada li uopće njemu. Da se razumijemo, to bi mogao utvrditi dobar grafolog jer na kartonu nema Špirićevog potpisa.

PrvaPoslednja