Ovako sastavljena parlamentarna većina vrlo brzo će se suočiti sa nekoliko važnih pitanja, među kojima su reforma policije i izmjene Ustava BIH najznačajnija.
Pregovori o formiranju nove vlasti okončani su sastankom u Predsjedništvu Bosne i Hercegovine. Najveće dileme oko toga ko će činiti parlamentarnu većinu otklonjene su još prošle sedmice.
U trci za glasove političari su sve izdašniji. Najviše obećanja i dalje dobijaju penzioneri, ali kako su oni zahvaljujući godinama i iskustvu prilično sumnjičavi teško da će poverovati u obećanje Nebojše Čovića o duplo većim penzijama. Što ne ide – ne ide! Takav „hokus pokus“ nikada se i nigde nije dogodio.
Samovolja zagrebačkih vlasti dosegla je vrhunac s prvim danom nove godine. Njihovom odlukom, Zagrepčanima je umjesto darova, nametnut harač: skuplja voda, komunalne usluge, mjesta na tržnicama, parkiranje u gradu. I to od 12 do 50 posto. I nikom ništa. Građani će, poznato je, sve to stoički podnijeti.
Tek protekla 2006. godina nije ostavila, kao mnoge prije nje, gorak ukus u ustima zbog svega što je obećano, a nije se desilo. Ovaj put promjene su vidljive, skoro fizički jasne. Pristupanje BIH Partnerstvu za mir, sasvim sigurno, jedna je od najboljih stvari koja se u prošloj godini desila bh.
Nikola Špirić Jedini srpski kandidat i kandidat SNSD Nikola Špirić predsjedavaće naredne četiri godine Savjetu ministara Bosne i Hercegovine. Špirić je inače prepoznatljiv kao političar „bez dlake na jeziku“ koji nikad nije štedio političke protivnike te je svojom oštrom i neobičnom političkom retorikom pobrao simpatije značajnog dijela naroda.
Milinko Bujišić Bilo je izbora i izbora, na kojima je učestvovalo naroda i naroda, ali nikad do sada u predizbornima kampanjama nisu učestvovale domaće životinje. I to od najmanjih do najvećih, od pilića do goveda. Često su te životinje bile u prvom planu, a glasači, vlasnici stoke, ostajali su u drugom.
Obeležavanje prestupanja iz odlazeće u novodošavšu godinu podrazumeva svečanu atmosferu, ambijent u kome nada kod svih dobija krila i čas olakšanja od nedaća i njihovih posledica, zarez u vremenskom protoku koji nesporazume makar i na trenutak pretvara u odobrovoljenje, razumevanje i praštanje.
Predsednik Mesić nije primio legitimne predstavnike izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, kako je objavljeno 4. januara. Naročito ne urbane Srbe iz Zagreba, Splita, Zadra, Rijeke… Primio je par dežurnih i prepoznatljijvih likova, poznatih javnosti kao „Koštuničini Srbi“, u suštini obožavalaca lika i dela Slobodana Miloševića, autora pisama podrške Vladi RSK u izbeglištvu, podrškama haškim optuženicima i dežurnim davateljima legitimiteta svim političkim pozivima i predlozima politizovanog Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.
Čitalac sam Danasa od prvih dana pa dajem sebi za pravo da vam uputim kritiku. Smatrao sam da vi dobro znate ko su bili vaši čitaoci u protekloj deceniji, a sudeći prema novogodišnjem broju, u to više nisam siguran.
I nakon prespavane noći još ne mogu da verujem da ste za „Izbor Danasovog Foruma 100“, čak na trećem mestu dali mišljenje folk pevačice čije ime ne želim ni da pomenem.
Miloje Popović Kavaja Udba je naša sudba, Ozna sve dozna. Ove narodne izreke, koje se preko šezdeset godina prenose od usta do usta, a nekada su se izgovarale šapatom, dobile su nedavno još jednu varijaciju. Saopštenje ministra inostranih poslova da će se staviti na uvid dosijei svih zaposlenih u našoj, uzbudilo je u izvesnoj meri duhove i deo javnosti.
Italijanski predsednik Romano Prodi saopštio je da će zvanični Rim zatražiti od Ujedinjenih nacija da uvedu „opšti moratorijum“ na smrtnu kaznu u svetu, nakon što su snimci vešanja bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina šokirali svet. Ma koliko taj italijanski zahtev bio iskren u svojoj suštini, biće mnogo onih koji će reći da povod nije baš najsrećnije izabran, jer irački diktator bio je zločinac koji se nemilosrdno obračunavao sa svojim političkim protivnicima i sopstvenim narodom.
Aleksej Kišjuhas Iako ju je slabo ko istinski čuo, urbana legenda zbori o opozicionaru Draškoviću Vuku koji, bivajući anglofono intervjuisan, u nezgodaciji istovremenog antimiloševićizma i antibombardštine, pribegava lokalnoj umotvorini: you cannot mix frogs and grandmothers. Pošto u prevodu na engleski ova rečenica više sliči zenu nego smislenom govoru, zamišljam ino-intervjuerku kako se intimno zapitkuje nad efektima osiromašenog uranijuma na opozicionu scenu u Srbiji.
Zagorka Golubović Slažem se sa gospodinom Tošićem da je apstinencija građana od učešća na izborima u Srbiji ozbiljan problem tranzicije, jer kako nas upozorava autor, dolazi do apsurda da se u procesu oslobađanja od diktatorskog režima pojedinci, i to dosta mlađih osoba, odriču svoga elementarnog građanskog prava, što jednim delom uslovljava povećani rejting antidemokratskih snaga.
U Novu, 2007. godinu ulazimo izborima – oni dolaze odmah pošto prebrodimo tradicionalni lanac praznika koji se završava Svetim Jovanom. Zato su sada politički analitičari najtraženiji eksperti. Za razliku od onih što na osnovu anketa prognoziraju rezultate izbora, ovi nam predočavaju posledice tih rezultata.
Goran Živkov Poljoprivredno zemljište u Srbiji postaje top tema u novinama, u kafanama, u predizbornim obećanjima. Želim da tim raspravama doprinesem kratkim informativnim prilogom. U Srbiji postoji 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega 4,2 miliona hektara obradivog.
