Dijalog

Jeretik iz Čačka

Jeretik iz Čačka

Još je gradonačelnik Čačka. Kažu da taj posao obavlja izuzetno uspešno, zbog čega bi mogao biti smenjen. O Čačku je rekao: „Mi smo specifičan grad, jer imamo 3.576 privatnih preduzeća. Teško je opštinama koje imaju mrtve gigante. Mi ih srećom nemamo.“ Pod Ilićevom gradonačelničkom palicom, zabeležen je nesvakidašnji detalj da su čačanski privatnici danima sa svojom opremom besplatno radili na investicionim radovima u opštini! Zbog toga bi, takođe, mogao biti smenjen.

Dio loše cjeline

Dio loše cjeline

Dodikova krilatica o Republici Srpskoj kao boljem dijelu Bosne i Hercegovine polagano pada u zaborav.
Ni premijer je više ne upotrebljava svjestan da to u ovom trenutku ne bi bilo produktivno. Jedna za drugom redaju se afere remeteći imidž entiteta koji je apsolutni vladar Republike Srpske svojim samouvjerenim stavom pokušao naturiti puku i javnosti.

Otkaz smo dobili zajedno

Otkaz smo dobili zajedno

Želim da dopunim tvrdnju da je Pavel Domonji bio „prvi novinar Radio Stare Pazove koji je, daleke 1992, dobio otkaz iz političkih razloga“ (Danas, 11. oktobar). Otkaz smo dobili zajedno, 27. januara 1993. Uručio nam ga je tadašnji direktor Radio Stare Pazove Milan Subotić, po naređenju rukovodstva Opštinskog odbora SPS.

Bez prava na grešku

Bez prava na grešku

Mr Dragan M.Kostić Age quod agis.
(ŠTA RADIŠ, RADI – KAKO TREBA)
Iz Danasa od 10. oktobra 2007. saznajemo: „Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Srbije Vojislav Koštunica sastali su se juče u Beogradu sa predsednikom Upravnog odbora kompanije Gazprom Aleksejom Milerom.

Balans istočne politike Srbije

Balans istočne politike Srbije

Gordana Logar Da nije raspisana milionska nagrada za otkrivanje prebivališta Ratka Mladića i Radovana Karadžića i da nije bilo neke vrste „bontonskog“ uputstva Vlade Srbije – da se prilikom pregovora s kosovskom stranom, a koji nisu oni glavni (kao jučerašnji na primer) već na pojedinačne teme, mora demonstrativno, valjda napustiti sala ako bez posredništva Unmika progovore predstavnici privremenih kosovsko-albanskih institucija – protekla nedelja, opšte uzev, bila bi u sloganu Piksija i fudbala – umor! Doduše Piksi je rekao: „Umoran sam“, pa se to ne odnosi na pojedince ili većinu pojedinaca u Vladi i Narodnoj skupštini koji uredno ponavljaju iste stvari dok u pozadini bratski dele profitabilna mesta, na vladajućoj lestvici sve u nameri da svakako ostanu na vlasti, a ako moraju i da odu ne bi praznih džepova, bankovnih računa i sefova.

Bombaški rukopis

Bombaški rukopis

Prošlo je pola godine od eksplozije podmetnutih bombi na prozoru Dejana Anastasijevića, novinara beogradskog nedeljnika Vreme. Do danas se ne znaju ni imena bombaša ni mogući motiv napada. Sumnjivi su svi, izuzev onih devedeset i nešto odsto stanovnika koji nemaju bombu i ne znaju kako se ona aktivira.

Zločini i ljudi

Zločini i ljudi

Usaglašavanja stavova i pomirenja među narodima na razini nacionalnih ideologija još nema, a niti će biti. I na tome ne treba insistirati. To kao da su znali pripadnici udruženja logoraša Prijedora i Sanskog Mosta kad su ovih dana posjetili logor za ratne zarobljenike u Batkoviću kod Bijeljine.

Netačni podaci o otpremninama

Netačni podaci o otpremninama

Želeo bih da ispravim podatke koje je dao Tihomir Stojanović, koordinator sindikata Geneksa i ICG, o iznosima otpremnina 220 zaposlenih koji su napustili kompaniju u prethodne dve godine (Danas, 11. oktobra). Visina otpremnina, pre svega, nije bila fiksirana u iznosima koje navodi gospodin Stojanović.

NIP nije apsurdan za siromašne

NIP nije apsurdan za siromašne

Bez želje da izigravam advokata bilo kome, želim da ukažem i na svetliju stranu Nacionalnog investicionog plana (NIP). Ne može se negirati centralizam u Srbiji, ali trenutno smo u situaciji da je budžet Srbije jednokratnim prilivima od privatizacije došao do velikog viška koji se neće uskoro ponoviti.

I Bog nas čuje kad ćutimo

I Bog nas čuje kad ćutimo

Milinko Bujišić Odavno se nije desilo da ima više aktuelnih tema, a da ne mogu da napišem tekst ni na jednu od njih. Na koju god temu udarim, toliko se uplašim da ne umem da počnem tekst, a kamoli da ga završim. Ili, dešava mi se da počnem da obrađujem konkretnu temu i kad mislim da sam završio i kad pročitam to što sam napisao – vidim da sam pisao o nekim lanjskim snegovima i da sam sve potpuno promašio.

Stvarno – neće proći!

Stvarno – neće proći!

Nataša B. Odalović „Pucajte, ja i sada držim čas!“, glasile su poslednje reči Milivoja Pavlovića, profesora kragujevačke gimnazije koga su 21. oktobra skupa sa đacima gimnazije i još oko sedam hiljada Kragujevčana streljali fašisti. Četrnaestog oktobra navršiće se 66 godina od dana kada su fašisti streljali više hiljada radnika, dece i rodoljuba (kako se to u našim istorijskim udžbenicima pisalo i govorilo nekada, dok je svet bio normalno mesto).

Pretnje ekolozima

Pretnje ekolozima

Danas je u više navrata pisao o nekorektnim postupcima prema Ekološkom centru „Porodica bistrih potoka“ na planini Rudnik i njenom osnivaču, multimedijalnom umetniku i saradniku našeg lista Božidaru Mandiću koji su usledili posle prodaje obližnjeg kamenoloma austrijskom industrijalcu Manfredu Asameru.

Tuci me nežno

Tuci me nežno

Zbog čestih primedbi da pripadnici MUP-a prekoračuju ovlašćenja, posebno prilikom poslednjih protesta u Beogradu i Prištini, ali i u pojedinačnim slučajevima privođenja, na jučerašnjoj konferenciji za novinare general-potpukovnik Rade Marković, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, najavio je uskoro sledeći susret sa novinarima na ovu temu.

Pravda nije pritisak

Pravda nije pritisak

Svi mogu pogriješiti, pa i visoki i časni sudovi. Uostalom, povijest nas tome najbolje uči. Ali nitko ne može biti imun na primjedbe, pogotovo ako su one argumentirane, kao što su u slučaju Hrvatske prema posljednjoj presudi Haaškog suda.
Hrvatska ne traži nemoguće. Traži pravdu, a zbog nje je, uostalom, Sud u Haagu i osnovan.

Pravda nije pritisak

Pravda nije pritisak

Svi mogu pogriješiti, pa i visoki i časni sudovi. Uostalom, povijest nas tome najbolje uči. Ali nitko ne može biti imun na primjedbe, pogotovo ako su one argumentirane, kao što su u slučaju Hrvatske prema posljednjoj presudi Haaškog suda.
Hrvatska ne traži nemoguće. Traži pravdu, a zbog nje je, uostalom, Sud u Haagu i osnovan.

PrvaPoslednja