Dijalog

Nade novih klinaca

Nade novih klinaca

Svi znamo kako je nastao Radio 101. Skupilo se društvo iz naselja te svoju ljubav u radioamaterizam i radiovalove pretvorilo u Omladinski radio, poznatiji kao „Stojedinica“. Danas, 20 godina kasnije javlja se nova radioamaterska scena – wireless zajednica zagrebačkih naselja. Sve je isto osim tehnologije.

Bajke još žive ovdje

Bajke još žive ovdje

Član Predsjedništva BIH Željko Komšić prije nekoliko dana skrenuo je sa zadate trase puta kojim se vraćao iz službene posjete Zagrebu. Svoju službenu pratnju s rotacionim svjetlima, koja ima pravo prvenstva prolaska kroz saobraćajnu gužvu, „posudio“ je jednom običnom automobilu potpuno nepoznatog čovjeka.

Ko i kada bira predsednika

Ko i kada bira predsednika

Da li mi je nešto promaklo?Juče sam nakon sastanka predstavnika stranaka DSS i G17 Plus sa iznenađenjem čula njihov stav da se mora podeliti odgovornost tako što bi se stranke pre formiranja vlade izjasnile da li žele funkciju predsednika države ili vlade.Do danas sam živela u uverenju da predsednika države biraju po svojoj slobodnoj volji svi građani sa biračkim pravom kada za to dođe vreme.

Ukidanje volje građana

Ukidanje volje građana

Miljenko Dereta Novi predlog gubitnika poslednjih izbora o takozvanoj podeli odgovornosti tj. vezivanju mesta premijera i mesta predsednika Republike i njihovoj automatskoj dodeli „onoj drugoj strani“ nezapamćeno je javno priznanje o ukidanju izbora i volje građana kao osnovnog mehanizma i principa demokratije.

Osmi mart nije suvišan

Osmi mart nije suvišan

Lepa Mlađenović Iza nas je sjajna aktivistička istorija Osmog marta, od kada je Klara Cetkin 1910. na Socijalističkoj internacionali u Kopenhagenu predložila da se Međunarodnim danom žena obeleži štrajk američkih tekstilnih radnica iz Čikaga, 1857! Od Manile, Meksika do Ankare, Zagreba i Sarajeva aktivistkinje za ženska prava izlaze na ulice, na trgove, u parlamente kako bi objavile nepravde nanete ženama samo zato što su žene.

Strah od mreže

Strah od mreže

Aleksej Kišjuhas Antičko-grčki trg ili agora, te njen rimski ekvivalent forum – kao javni prostori na kojima se prodavalo maslinovo ulje i diskutovalo o politici – danas služe kao paradigma ili egzemplar demokratske procedure. Međutim, pravo učešća u ovoj diskusiji zapravo su imali tek malobrojni: svega oko 40.

Policajac s pedigreom

Policajac s pedigreom

Ričard Monk Policija na Kosovu dobila je novog komesara Ričarda Monka, Britanca koji je na tom mestu zamenio svog sunarodnika Stivena Kertisa, koji je podneo ostavku posle demonstracija u Prištini 10. februara kada su poginule dve osobe, a ranjeno više od 80 ljudi. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Đi Mun imenovao je Monka, cenjenog britanskog policajca i bivšeg zamenika komesara u Devonu i Kornval policiji.

Zakon to su oni

Zakon to su oni

Ukoliko nova vlada ne bude formirana do kraja meseca, ova tzv. tehnička Koštuničina predložiće parlamentu izmene Zakona o budžetskom sistemu kojima će se 31. mart kao krajnji rok za privremeno finansiranje pomeriti za 31. jun. „Ili tako nešto“, precizirao je tehnički koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić, naglašavajući da neće biti apokalipse u budžetiranju Srbije.

Rizik je minimalan

Rizik je minimalan

Javljam se povodom više puta ponovljenih mišljenja srpskih bankara na čelu sa Narodnom bankom Srbije, prenetih i od strane Danasa, o navodno visokim mogućim troškovima servisiranja zajmova vezanih za švajcarski franak. Najnoviji primer: „Švajcarac“ nosi niske kamate, ali i visok rizik zaduživanja“ (Danas, 2.

Volja za moć na dve scene

Volja za moć na dve scene

Jan Briza Ljubiša Ristić posle 2000. godine kao da više nije postojao u ovdašnjoj javnosti – ni kao pozorišni reditelj, ni kao političar. Tako je bilo sve do pre neki dan kada je iz štampe izašao poslednji broj časopisa za pozorišnu umetnost „Scena“, tematski posvećen ovoj kontroverznoj ličnosti.

Koridor deset

Koridor deset

Borka Pavićević Nije nikakvo iznenađenje da desetogodišnjica smrti profesora Miladina Životića, predsedavajućeg Beogradskog kruga u vreme gadnih godina rata, te i sesija Beogradskog kruga u proteklu subotu, u podne, na kojoj su učestvovali i na kojoj su bili prisutni svi živi i neotišli pokretači antiratnih i građanskih inicijativa, te organizacija i pojedinaca čiji je angažman, rečju i delom, bio presudan za promene u ovoj zemlji, nije dovoljno ni zabavna, ni tržišna za sve one štampane i elektronske medije koji imaju, očito, sasvim druga uverenja i sasvim druga posla, no je ipak upitno – šta rade oni mediji, uključujući novine u kojima pišem, kada je reč o okruženju iz koga su nastale, i koje čini, većim delom, njihove saradnike, njihove čitaoce i gledaoce.

Kupac koji ume da obeća

Kupac koji ume da obeća

Hori Simu Hori Simu srpskoj javnosti postao je poznat tek prošle jeseni, kada je kompanija kojom predsedava, rumunski Kuprom, otkupila tendersku dokumentaciju za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Simu se svega nekoliko dana nakon toga obratio medijima izjavom da u toj transakciji ima ozbiljne namere, a pre dva dana to je i potvrđeno sklapanjem kupoprodajnog ugovora sa srpskom vladom.

Oštre reči i muk

Oštre reči i muk

„Dokazaćemo da ova tri čoveka – gospodar rata, njegov prvi saradnik i tamničar – imaju krv na svojim rukama. To je krv nevinih civila, koji nisu podržavali optuženog i OVK, često su bili sami i ranjivi i koji su sistematski otimani, ubijani, mučeni i, naprosto, sve je činjeno da nestanu“, kazala je prekjuče glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u uvodnoj reči na suđenju Ramušu Haradinaju, Ljahu Brahimaju i Idrizu Baljaju.

Deveta rupa

Deveta rupa

Nije reč o onoj poslednjoj rupi u partiji golfa! U presudi Međunarodnog suda u Hagu povodom tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije zbog genocida na kraju je ostao Mladić kao argument o krivici srpske države, sa njom nekako i srpskog naroda. Koliko će to svakog od nas pojedinačno i sve zajedno da košta – bez obzira na to što nema reparacija – tek ćemo da izračunavamo, ali neke posledice se, kao i u slučaju prekida pregovora sa EU o asocijaciji i pridruživanju, već naziru.

Prvih 500

Prvih 500

Ovih dana, po glavi mi se stalno vrzma jedna dogodovština sa samog početka moje novinarske karijere. Nakon nekakvog teksta o jednom ovdašnjem privatniku, dotični me, bez ikakvog uvijanja, pitao koliko sam uzeo para od „onih“ da to objavim. Ne znam ko je bio više iznenađen: on odgovorom ili ja pitanjem.

PrvaPoslednja