Dijalog

Kad tajkuni ćute

Kad tajkuni ćute

Prvo je Tadić pozvao tajkune da presele svoje firme sa raznih ostrva i poreskih rajeva u rodnu zemlju. Tu iz poslovanja ubiru kajmak, pa kad već nisu platili porez na ekstra profit ili na onaj problematičan „prvi milion“, red bi bio da bar sada počnu malo da pune državnu kasu. Tajkuni se nisu oglasili.



Onda je Tadić bio malo precizniji, pa ih je pozvao da izgrade bar jedan most i tako narodu vrate nešto od onoga što se pretpostavlja da su kroz pametne poslovne transakcije ugradili u svoje biznis imperije. Ali, valjda se i tu niko nije prepoznao, pa odziva nije bilo.


Živo blato reforme

Živo blato reforme

Poštovana gospodo,



Prošlo je godinu dana od sprovođenja reforme u pravosuđu. Interesovanje javnosti je bilo ogromno. Reformatori su govorili da su izabrane najkvalitetnije, najstručnije i najmoralnije sudije, da je opšti izbor izvršen u skladu sa Ustavom i Zakonom i da su ispoštovani svi međunarodni pravni standardi.


Opasnost od Hitlerove senke

Opasnost od Hitlerove senke

Poštovana novinarka Katarina Živanović mislimo da je, ako je suditi po njenom članku, izvela netačan zaključak o tome da su „Sagovornici Danasa saglasni da je Srbija, jedina sa ocenom B, zaslužila visoku poziciju kao zemlja sa antifašističkom tradicijom čije institucije ulažu napore da se zločinci iz Drugog svetskog rata izvedu pred lice pravde“. Sve ono što u tom članku iznosi Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, a svedoči o brojnim stvarima koje nema potrebe ovde ponavljati, u neposrednoj je suprotnosti za pomenutim zaključkom novinarke K. Živanović.

Opet Nobel

Opet Nobel

Kako vidimo, dragi drug Vu Kjer Em nastavlja sa promičbom svoje vrhunaravne postmodernističke diplomatije. Da li sa Gospodarevim znanjem, da li bez njega, tek Vu je blagoizvoleo dati opširan intervju austrougarskom magazinu „Profil“. Interesuje me da li se sa gospodarom konsultovao isključivo zbog toga što je srpskim vazir-muhtarima zabranio davanje intervjua bez njegove saglasnosti. Pa, ko velim, bio bi red da i on poštuje princip subordinacije. Koji, da ne bi bilo zabune, ne uključuje vladu Srbije. Vu je čak otišao tako daleko da svojevremeno ni svom genseku, Borku Stefanoviću, nije dozvolio da na ovim stranicama odgovori na neku moju paškvilu.


Muftija na mufte

Muftija na mufte

Neverovatno je da Željku Mitroviću nikada nije palo na pamet da napravi rijaliti šou pod imenom „Na mufte“. Dovoljno je samo postaviti muftiju Zukorlića u prostoriju pod video-nadzorom i pustiti ga da se ponaša uobičajeno – a muftijin svakodnevni život satkan je od niza veoma razgaljujućih situacija koje proizvodi lično i po tajnom receptu.


Šansa za pravdu

Šansa za pravdu

Ko je pobedio 25. januara u Strazburu, videćemo. Ko je izgubio, jasno je. Politički legitimitet i međunarodni ugled Hašima Tačija više nikada neće biti isti. Ipak, stvari i nisu baš tako jednostavne.


Živeo pesimizam!

Živeo pesimizam!

„Jedino apsolutno znanje do kojeg čovek može doći je da je život besmislen“, rekao je Lav Tolstoj, ako je verovati Vudiju Alenu i sjajnom filmu „Hana i njene sestre“ (1986). Šopenhauer je smatrao da je ovo najgori od svih mogućih svetova. Još je kirenski filozof Hegesija iz 4. veka pre nove ere pisao o tome da je jedino dobro zadovoljstvo, a jedino zlo bol. I da bol dominira u odnosu na zadovoljstvo i uvek ga nadjačava u životu.

Kafedžijski kvislinzi

Kafedžijski kvislinzi

Amerika je odavno poznata po genijalnim zakonskim rešenjima u svim oblastima, pa i u pitanjima bezbednosti saobraćaja.


Promene u glavi, pa u ekonomiji

Promene u glavi, pa u ekonomiji

Kako se u poslednje vreme pojavljuje sve veći broj naručenih tekstova u kojima takozvani analitičari ili bolje rečeno „estradni ekonomisti“ (oni koje favorizuje vlast, njih 20-30 koji se šetaju iz medija u medij i koji jedno te isto pričaju već godinama unazad) ulepšavaju ekonomsku stvarnost i glorifikuju ekonomske perspektive naše zemlje, krajnje je vreme da se realno sagledaju činjenice, koje se, nažalost, za razliku od medija sve više odslikavaju u realnom životu.


Teorija krize

Teorija krize

Ne znam da li ste, cenjeni publikume, opazili izvesnu pravilnost: idu kako-tako stvari na ovom svetu, a onda se odjednom vreme namunji; ovde poplave, tamo mećave; avioni počnu da padaju; teroristi kao da dobiju krila. Saobraćajne nesreće na svakom koraku. Ućestaju pljačke. Utrostruče se samoubistva. Grunu politički nemiri. Gde god da pogledaš – opšti belaj.


Tražili ste – gledajte

Tražili ste – gledajte

Obožavam Sandžak, svoju rodnu grudu i zemljake Sandžaklije, ali teška srca pišem ove redove. I sebi dosadim zbog tolikog pominjanja sandžačkih „tema i dilema“, ali šta ću kad se nameću? Mesecima već sa svih strana „iskače“ Muamer Zukorlić, muftija Islamske zajednice u Srbiji. E, da mi je neko davne 1993. godine, kada sam prvi put na nekom skupu SDA u Novom Pazaru videla Zukorlića, rekao da će dotični postati glavna zvezda ovdašnjih medija…

Libanski lonac

Libanski lonac

Živeti u Bejrutu je kao sedeti na vulkanu, objašnjenje stanovnika libanskog glavnog grada dužeg pamćenja je, koliko zaključak iz iskustva, toliko i razumljiva bojazan za budućnost. Ne malo Libanaca više bi voleli da im država kao nekad, opet bude više trgovačko – finansijska Meka i da povrati što više od davnog epiteta „Pariza Bliskog istoka“, nego da je isuviše često poprište međusobnih obračuna sopstvenih građana i opasnog mešanja interesenata sa strane. Još jedna kriza vlade je tempirana varnica, koja se lako raspaljuje i preko granice.


Život nije samo marketing i propaganda

Život nije samo marketing i propaganda

Protekle sedmice u poznatom nedeljniku pročitao sam više nego inspirativni tekst profesorke Srbijanke Turajlić potpisan sa: građanka Republike Srbije. U tekstu se između ostalog kaže: „Odakle našem predsedniku pravo da nam iznova patetičnim glasom obećava da sutra počinje obračun sa korupcijom, tajkunima, huliganima. Izvesno je da mi to nećemo zaboraviti, da ćemo se sutra probuditi i primetiti da se baš ništa nije dogodilo i da nećemo prevideti kako ON na stadionu maše rukama u ritmu skaradnih pesama koje pevaju ti isti huligani. To je, bar meni, mnogo važnije od popijene čaše šampanjca. Ali njemu je očigledno sve to svejedno…

Dobra vlada

Dobra vlada

Premijer Zoran Đinđić, sedmorica vicepremijera i 16 ministara, članovi Vlade Srbije koju je formiralo 18 političkih stranaka članica koalicije DOS, na jučerašnji dan pre deset godina položili su zakletvu pred poslanicima Narodne skupštine i time otpočeli svoj, posle nepunih 26 meseci, tragično okončani mandat.


Predsednica cupka

Predsednica cupka

Čitam u jučerašnjem broju ovih novina kako Basara komentariše gostovanje Nebojše Čovića, Žarka Koraća i Zorana Živkovića u „Utisku nedelje“, „Utisak meseca“ kaže Basara, a moglo bi se reći i utisak svih ovih deset godina na desetogodišnjicu prve vlade nakon petog oktobra, vlade Zorana Đinđića. Pročitala sam i tekstove Tanje Tagirov u poslednjem „Vremenu“ napisane istim povodom. I Tagirova i Vasić pustili su svoje intervjuisane da govore, Žarka Koraća i Zorana Živkovica, i dobro su učinili.


PrvaPoslednja