Dijalog

Vreme kiselih krastavaca

Vreme kiselih krastavaca

U ovim prostorima samo veliki požari su događaj, samo sitne, ovako na prvi pogled nabacane reči kakve javne ličnosti pokreću lavinu izveštaja, komentara, analiza. Skok u Guču iziskuje detaljne analize u javnosti i profesionalno zabrinutost međunarodne zajednice. I tako dalje, sve u cilju najbolje obaveštenosti najšire publike koja misli da aktivno učestvuje u demokratskom procesu odlučivanja, direktno ili indirektno preko svojih demokratski izabranih predstavnika.

Da li ćemo imati jednopolne skupštine opština i gradova?

Da li ćemo imati jednopolne skupštine opština i gradova?

Usvajanjem novog ustava određeno je da izbori za odbornike u skupštinama opština i gradova moraju biti raspisani najkasnije do 31. decembra 2007. godine. Do tada Skupština Srbije mora da donese set zakona o lokalnoj samoupravi i, između ostalog, o lokalnim izborima. Iako uobičajena praksa razvijenih demokratskih društava kaže da se u izbornoj godini ne menjaju izborna pravila, mi, evo, po ko zna koji put otvaramo pitanje izbornog sistema uoči samih izbora.

Metastabilni identitet

Metastabilni identitet

Zoran Hamović U trenutku kad sam saznao da je Guča glavni grad Srbije nalazio sam se na obali Save, reke koja svoj tok završava u bivšem glavnom gradu. Tamo sam sticajem srećnih okolnosti mogao da posmatram tri ovce kako pasu, novi ohrabrujući znak ekoloških i civilizacijskih promena.

Pozdrav iz Zimbabvea

Pozdrav iz Zimbabvea

Gordana Logar Prosto je delovalo kao olakšanje saznanje da su u Partnerstvu za mir Atlantske alijanse ne samo prema Srbiji neprijateljski raspoložene zapadne države, već da je tu, osim Rusije, i Belorusija. Objasnio je to gospodin savetnik premijera A. Simić u nedavnoj izjavi, dodavši da Vlada nije (još valjda?) raspravljala o tome da NATO pravi svoju prvu državu na Kosovu.

Svest za padanje u nesvest

Svest za padanje u nesvest

Dok se naučnici, biznismeni i vlade ekološki „svesnijih“ država udružuju, međusobno uslovljavaju i na kraju sarađuju u zajedničkoj misiji usporavanja globalnog zagrevanja, Srbija iz dana u dan sluša o učestalom zagađenju reka, pomoru riba, ispuštanju opasnih gasova i ostalim proizvodima ljudskog, privrednog i državnog nemara.

Lažni Evropljani

Lažni Evropljani

Zamešateljstvo oko odbijanja Vlade da objavi ma koji deo ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš – Požega samo je vrh ledenog brega. Jer, Vrhovni sud, koji bi sada trebalo da odluči o zahtevu Ministarstva za infrastrukturu da se poništi rešenje Poverenika za informacije kojim je tom Ministarstvu naloženo da ugovor stavi na udiv javnosti, već je odbio žalbe na slične naloge koje je poverenik uputio na adrese 14 raznih državnih organa, ustanova i javnih preduzeća, a samo u pet slučajeva je odluka Vrhovnog suda izvršena.

Cena motiva

Cena motiva

Danas ćemo o motivima javnog angažovanja, uglavnom onog putem napisane ili izgovorene reči, kojoj je imanentan određeni politički stav. Jednako bismo mogli o muškatlama u bešamel sosu, sa dodatkom češnjaka. Ipak, biram traktat o motivima.

Poslušni buntovnik

Poslušni buntovnik

Po starom lošem običaju, vlast Slobodana Miloševića nastavlja da se najpre danima i nedeljama, kobajagi, junači pred svetom i odbija razumne sugestije koje odatle stižu, da bi kasnije sve lepo uradila kako se od nje traži. Samo što to tada više nema onaj koristan efekt koji bi imalo da je urađeno na vreme, bez nepotrebnog zatezanja i produbljivanja jaza s međunarodnom zajednicom.

Trebinjska nostalgija

Trebinjska nostalgija

Rulja kretena regrutovanih u Nikšiću, Bileći i Trebinju krenula je u opsadu Dubrovnika i pljačku ravnih i bogatih Konavala, a sve pjevajući: „Sa vrh Srđa vila kliče, đe si srpski Dubrovniče…“ Na pitanje zašto se bombarduje grad s kojim se Trebinje bratimilo, guslar Božidar je dao čuveni odgovor: Kad ga zauzmemo, mi Srbi i Crnogorci izgradićemo još ljepši i stariji Dubrovnik!
Rat je davno završen, ali Dubrovnik ne oprašta lako patnju koju su mu nanijeli ničim izazvani susjedi.

Safari, sestro, safari

Safari, sestro, safari

Sve brojniji novinski napisi o položaju i tretmanu raznih i po nečemu od većine – ma po kom osnovu ona to bila – različitih društvenih grupa, u poslednje vreme naročito Roma, ne može a da nas ne podseti na neke od činjenica iz našeg svakodnevnog života koje prosto bodu oči svojom očiglednošću.

Kako sam postao pametan

Kako sam postao pametan

Milinko Bujišić Ne treba mnogo truda i rada, niti naslednih osobina pa da čovek bude pametan. Pamet može da dođe u jednom trenutku kad se ni ti ni drugi, tebi bliski, tome ne nadaju i u to ne veruju. Pamet zna da dođe nekim sticajem okolnosti kao što ume i vlast da s neba dopadne.

Važno je uhapsiti Karadžića

Važno je uhapsiti Karadžića

Posle sinoćnjeg sastanka predsednika SAD, Bila Klintona, s državnim sekretarom Madlen Olbrajt i specijalnim izaslanicima Ričardom Holbrukom i Robertom Gelbardom, Bela kuća je saopštila da je „veoma važno“ da bivši predsednik RS Radovan Karadžić bude izveden pred Tribunal u Hagu.
Predstavnik Bele kuće Majk Mekari je nedvosmisleno stavio do znanja da su SAD u sve većoj meri ljutite zbog Karadžića.

Sumnjivo lice

Sumnjivo lice

Tko god je vozač dobro zna da se u prvoga ispred sebe možeš zabiti i ako imaš koncentraciju bolju nego Gari Kasparov te da možeš skončati u provaliji i ako si vozio brzinom dvadeset kilometara manjom od dopuštene.
Normalan čovjek svakako ne bi smio upravljati automobilom, a kamoli autobusom ili kamionom.

Dogovor kuću gradi, ugovor – bolnicu

Dogovor kuću gradi, ugovor – bolnicu

ministar ospe građevinski materijal. Drvlje i kamenje. Otkad je naučni radnik, ne preti palcem. Ni kažiprstom. Nego srednjim. Ministar koji psuje kao kočijaš atakuje na sluh tegleće marve.
Zbog čega (koga!) ugovor o koncesiji nije dostupan javnosti? E, zato!
Što pričaju, nema veze s mozgom, ali ima s nama koji smo ih birali.

Dobri i loši modeli

Dobri i loši modeli

Jat ervejz je pratio, prati i pratiće sudbinu države. Danas je suočen sa velikim izazovima. Stalno je prisutna kontradiktornost između nacionalne odgovornosti i komercijalne (tržišne) logike. U poslednjih dvadesetak godina u svetu avio-biznisa dogodile su se dramatične (kvalitativne i kvantitativne) promene u svakom pogledu: regulativnom, tehnološkom, tržišnom i dr.

PrvaPoslednja