Nedjeljni izbori u Srbiji nisu donijeli ništa spektakularno. Čak je i poraz Vuka Draškovića i njegovog pročetničkog SPO bio očekivan i predviđen. Vuku sa Ravne gore nije pomoglo ni to što je u svojstvu ministra inostranih poslova poručivao Zapadu da Srbi „nikada nisu trgovali granicama, pa neće to činiti ni u slučaju Kosova“.
Zoran Hamović Velika je sreća što naš svet ne čita ni naše, a kamoli strane knjige. Ušuškani u površnosti svakodnevnog tumaranja bez cilja, lagodno izbegavamo susret s realnošću. Cenu lenjosti da o budućnosti ne mislimo već plaćamo, ali pravi račun tek sledi. Dok drugi, organizovaniji i sa svešću da je danas zapravo sutra u nastajanju, planiraju i realizuju planove – mi ‘izražavamo nadu’ da će biti bolje.
Relativna pobjeda radikala u Srbiji prilika je da se razmotri naoko najuvjerljiviji argument za hrvatsko članstvo u NATO paktu, tzv. velikosrpska opasnost. No prethodno treba razmotriti proizlazi li uvjerljivost „velikosrpskog argumenta“ za naše članstvo u NATO-u odatle što je strah od novih sukoba sa Srbijom opravdan, ili iz toga što su drugi argumenti neuvjerljivi.
Moše Kacav Moše Kacav ući će u istoriju kao prvi predsednik Izraela koji je suočen sa optužbama za silovanje i seksualno uznemiravanje žena zaposlenih u svom kabinetu, kao i za zloupotrebu službenog položaja. On je energično odbacio sve optužbe kao „otrovne laži“ i delo medijskog „lova na veštice“ i najavio privremeno odsustvo kako bi sprao ljagu sa svog imena.
Odluka Republičke izborne komisije da na 14 biračkih mesta poništi rezultate parlamentarnih izbora od 21. januara, ali da ne ponovi glasanje na tim mestima, izaziva toliko suprotstavljene komentare da se može govoriti i o njenoj utemeljenosti. Na jednoj strani su oni koji govore o racionalnosti i troškovniku, pošto tih desetak hiljada glasova, navodno, neće uticati na konačan ishod izbora i raspored poslaničkih mandata u Skupštini Srbije; na drugoj strani su oni koji se zalažu za odbranu biračkog prava svakog od tih desetak hiljada građana čiji glas, bez njihove krivice, neće biti uračunat u parlamentarni skor.
Milinko Bujišić Objavljujem transkript razgovora između M.R. i M.B. vođen odmah nakon objavljivanja izbornih rezultata. Imena i adrese poznati su autoru ove rubrike, a ne obznanjujem ih iz bezbednosnih razloga.
M. R: Imaš li, kojim slučajem, koga u Vašingtonu?
M. B: Nemam, ali moglo bi se naći.
Sposobnost izbora nema drugi zadatak do li da izabere životna načela ili pravila po kojima se čovek upravlja. Tako definisana sposobnost izbora podrazumevala bi da se daljim promišljanjem upuštamo u sferu govora o moralnosti (nemoralnosti). To ovom zgodom, međutim, nećemo činiti.
Aleksej Kišjuhas Sociološka zvezda Entoni Gidens ovo sinonimisanje sa masivnim loptama plazme i vrelog gasa duguje i svojim ne tako retkim uplitanjima u politiku. Gidens je jedan od ideologa i glasnijih promotera ideje o „trećem putu“ u politici, sve u kontekstu raspada socijalističkih režima početkom devedesetih.
Britanska pokrajina Škotska mogla bi da bude među korisnicima očekivane preporuke Ujedinjenih nacija da se Kosovu garantuje privremena nezavisnost od Srbije, koje bi tokom vremena dobilo pun suverenitet. Ukoliko plan koji su podržale Sjedinjene Države, Velika Britanija i Nemačka bude formalno prihvaćen u Savetu bezbednosti UN, separatistički pokreti od Gruzije do Moldavije, preko Čečenije i možda Škotska nacionalina partija shvatiće to kao međunarodni pravni presedan.
Nije Koštunica lud. U atmosferi u kojoj radikali proslavljaju pobjedu, a Tadić trijumf demokratskih snaga, najveći dobitnik zapravo je aktuelni premijer Srbije. A, čini se i budući.
Novu vladu najvjerovatnije formiraće DS, DSS i G17 Plus. Tadiću ni udvostručeni broj mandata u odnosu na prošli skupštinski saziv neće omogućiti da sam diktira uslove za njeno formiranje.
Tomislav Žigmanov Pitanje postavljeno u nadnaslovu jasno kazuje, prvo, da sam 21. siječnja izašao na izbore. Činom glasovanja djelatno sam kao čovjek potvrdio svoju zainteresiranost za budućnost ovdašnje (političke) zajednice, a kao građanin iskoristio mogućnost da utječem na sastav buduće vlasti i, ujedno, dao legitimitet onima koji osvoje najveći broj glasova da (i nada mnom) vladaju.
Dragan Đilas Dragan Đilas, predsednik beogradskog odbora DS, podneo je ostavku na ovo mesto, iako je stranka na proteklim izborima osvojila do sada najviše glasova u prestonici. Uoči izbora obećao je da će se odlučiti na ovaj korak ukoliko ne pobedi radikale u Beogradu i – održao je reč.
Tridesetak optuženih iz tzv. stečajne mafije, koji se terete da su državu ojadili za najmanje 50 miliona evra, negiraju sve navode optužnice, a sebe predstavljaju maltene kao socijalne slučajeve i žrtve političkog progona. Neki od njih tvrde da od imovine nemaju ništa, da žive kod roditelja, da su podstanari, da voze polovne krševe, a na bankovnim računima nemaju ni prebijenog marjaša.
Teško je poverovati da je sve ono što se događalo i dogodilo malim akcionarima Jugoremedije bilo baš slučajno. Spor se rastegao na pune tri godine. A kako je to rastezanje izgledalo vidi se i po tome što se dešavalo prekjuče. Presuda Trgovinskog suda u Beogradu kojom je raskinut ugovor o prodaji 42 odsto kapitala Jugoremedije makedonskoj firmi Jaka 80 doneta je još krajem maja, ali nije mogla da bude pravosnažna, jer je do Makedonije putovala – skoro sedam meseci.
Prof. dr Zoran Ivošević Prema članu 156. stav 1. Ustava, javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Pošto je, po članu 142. stav 2. Ustava, i sud samostalan (i nezavisan) u svom radu, ova dva državna organa tradicionalno pripadaju porodici pravosudnih organa.
