Redakcijski komentar

Kad Dulić drma

Kad Dulić drma

Ministar Oliver Dulić nakon što je uspeo svojim evropskim zakonom da gotovo zaustavi građevinsku delatnost u ovoj zemlji, čini se da je rešio i da uzdrma ceo pravni sistem Srbije. Njegovo ministarstvo duboko je zagazilo u pregovore sa lokalnim samoupravama da se omogući besplatna legalizacija bespravno izgrađenih objekata.

Puna usta Ustava

Puna usta Ustava

Gej-lezbejski info-centar zatražio je da se u Ustavu Srbije izmeni član 62 koji definiše pravo na zaključivanje braka i ravnopravnost supružnika, a brak određuje samo kao zajednicu muškarca i žene, odnosno da se napiše da je „brak unija dve osobe“.


Uspeh namenske

Uspeh namenske

Odlično je što vojna industrija postiže fenomenalne izvozne rezultate. Tome nema šta da se zameri. Žalosno je jedino to što za 10 godina nismo mogli na taj nivo da dignemo nijednu drugu industrijsku granu. Srećom, u vojnoj industriji ne može da bude tajkuna jer bi verovatno i ovde zagospodarili.


Crna rupa

Crna rupa

Pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope u Strazburu 26. januara naći će se izveštaj izvestioca Žan-Šarla Gardeta o zaštiti svedoka ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji, sa posebnim osvrtom na Kosovo.


Prijateljstvo, zanat najstariji

Prijateljstvo, zanat najstariji

Tokom božićnih praznika Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, obnarodovao je svoje prijateljstvo s Miodragom Rakićem, jednim od najbližih saradnika Borisa Tadića, predsednika Srbije i DS. Kako je Srbija mala zemlja, a Beograd „veliko selo“ u kojem svi sve o svakom znaju, ovo poznanstvo, kako Vučić reče „iz doba kada Tadić nije bio sve u Srbiji“, ne bi bilo čudno niti zanimljivo.


Reforme ili parole

Reforme ili parole

Državni akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010, od čije realizacije zavisi to da li će Srbija do kraja ove godine dobiti status kandidata za članstvo u EU, sadrži tačno 96 tačaka, odnosno obaveza na kojima izvršna i zakonodavna vlast moraju praktično odmah početi da rade.


Da brzo prođe 2011.

Da brzo prođe 2011.

Dok svi u novu godinu ulaze sa pozitivnim očekivanjima i nadama za promenama nabolje, mediji u Srbiji ušli su u 2011. sa dozom pesimizma. Kažu biće teška i ova, možda i teža nego prošla. Takva su bila očekivanja i prošle godine i uglavnom su se obistinila. Medije iz godine u godinu pogađa teška situacija. U svakom smislu.


Pravljenje cenovnika

Pravljenje cenovnika

Čini se da je ovde neko ispustio volan iz ruku i da sada to koriste oni koji bi imali koristi od toga da se slupamo. Država nam je priredila pravu zabavu pred kraj godine. Usvojen je zakon u kojem je istovremeno predviđeno i smanjenje i povećanje istog poreza. Ko je kriv? Svi su krivi. Šta sledi? Povišica. Bez obzira na to kakvu nebulozu napravi naša vlada i njeni službenici, njima je u januaru zagarantovana veća plata. A građanima? Poskupljenja. Ređaju se novi cenovnici kao na traci. Više niko ne može ni da pohvata šta je sve poskupelo.


Stranački budžet

Stranački budžet

Ovde nešto nije u redu. Ovde neko s nekim ne komunicira kako bi trebalo. O kom su se budžetu na sednici Vlade dogovorili ministri ako ga sada ruši kako ko stigne? O kojoj su se to reformi penzijskog sistema dogovorili ako i nju menjaju amandmanima? Zar su građani toliko potcenjeni u očima ministara da i ovakve podvale pokušavaju da se provuku? Koje to stranke u Vladi štite standard građana ako pojedinci iskaču sa predlozima koji poskupljuju proizvode? Koliko samo pitanja.


Dinkićeve žaoke

Dinkićeve žaoke

Ako se danas ovakvi politički ratovi vode, šta nas tek čeka u predizbornoj kampanji, rečenica je koju sve češće izgovaraju ljudi iz stranaka i medija komentarišući sukobe, ili da budemo „mekši“ – nesaglasja u stavovima unutar vladajuće koalicije.


Fijat i proletarijat

Fijat i proletarijat

Sindikat Zastave ponovo bi da štrajkuje. Ovog puta razlog je to što 800 radnika nije prošlo testove novog poslodavca, italijanskog Fijata, zbog čega će morati da napuste kompaniju, a na njihovo mesto doći će novi ljudi, čija znanja i veštine odgovaraju zahtevima automobilskog giganta. Šokirani time što Italijani neće nedovoljno sposobne radnike u kasnim srednjim godinama života, sindikalci najavljuju zaustavljanje proizvodnih traka i marš svih radnika (uključujući i više od 1.000 njih koji su prošli testove i dobili posao) zajedno sa njihovim ženama i decom na opštinsku zgradu i fabričke hale kako bi poslodavca primorali da promeni stav.


Stid

Stid

Izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji i u Albaniji ozbiljno je naljutio zvaničnu Prištinu. Hašim Tači, kosovki premijer u ostavci, koji se u Izveštaju pominje kao vođa kriminalne grupe odgovorne za ove i druge zločine, osim što namerava da tuži autora dokumenta, najavljuje i da će obelodaniti i imena Martijevih saradnika među Albancima.


Legalizacija

Legalizacija

Da Srbija plaća visoku cenu partokratije nije novost, ali poslednji računi koje uspostavlja primena neprimenljivog Zakona i planiranju i gradnji, izašlog iz kabineta ministra Olivera Dulića, otvara pitanje da li će iko od kreatora tog dokumenta snositi posledice, ili će se sve opet prevaliti na leđa građana. A činjenica je da su stručnjaci i tokom navrat-nanos organizovane javne rasprave ukazivali na to da taj zakon na vrlo površan i nedorečen način obuhvata pet različitih oblasti od čijeg preciznog regulisanja zavisi razvoj zemlje.


Resavska škola

Resavska škola

Neverovatna je sličnost slike o Srbiji u 2020. godini koju imaju ekonomisti okupljeni oko Ekonomskog instituta i Fonda za razvoj ekonomske nauke i slike koju ima Demokratska stranka. U poštenom svetu to se zove plagijat iliti Resavska škola. Možda bi plagijat bila prejaka reč da su nam iz DS-a u svojoj strategiji obrazložili (kao što su to delimično objasnili ekonomisti) kako su došli do podataka da će BDP na kraju sledeće decenije iznositi 55 milijardi evra ili po glavi stanovnika 8.000 evra. Gde su te računice, koje su pretpostavke? Ili se to nekome u DS snilo ili su prepisali i malo naduvali podatke iz studije pomenutih ekonomista zarad marketinga.


Vera u metrima

Vera u metrima

Kada je pre deset godina na brdu Vodno iznad Skoplja postavljen monumentalni „Milenijumnski krst“ Makedonci nisu osetili neke konkretne blagodeti od tog hrišćanskog simbola u natprirodnoj veličini. Bog im nije bio preterano bliži, ali su zato računi za struju otišli u astronomske visine jer krst po planu i protokolu celu noć blješti nad makedonskom prestonicom. Tako se ispostavilo da ovozemaljske i onozemaljske realacije nikako nisu iste.


PrvaPoslednja