Kultura

KRATKIREZOVI

KRATKIREZOVI

Gledis Najt (62) dobiće 16. godišnju „Ela“ nagradu od Udruženja pevača. Ovo priznanje nosi ime prve dobitnice, džez legende Ele Ficdžerald i dodeljuje se osobi koja je postigla muzički uspeh, ali se posvetila i dobrotvornim i humanitarnim akcijama. Najtova će nagradu dobiti 10. septembra, a među prethodnim laureatima su Elton Džon, Frenks Sinatra i Selin Dion, između ostalih.

Omaž Šarloti Perijan

Omaž Šarloti Perijan

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, od 19. maja do 30. juna biće održana izložba čuvene francuske dizajnerke nameštaja i arhitekte Šarlote Perijan (1903-1999), dugogodišnje prisne saradnice jednog od najslavnijih arhitekata 20. veka Le Korbizijea. Na velikoj retrospektivi održanoj prošle godine u Centru Žorž Pompidu u Parizu odato je dužno priznanje radu ove pionirke modernog doba, koji je trajao više od 70 stvaralačkih godina.

„Nacija bez hrane“ u Art muzeju

„Nacija bez hrane“ u Art muzeju

Film Ričarda Linklejtera „Nacija bez hrane“, prikazan na ovogodišnjem Festu, večerašnjom premijerom u beogradskom Art Museum bioskopu, ulazi u bioskopsku eksploataciju u Srbiji, zahvaljujući kući Tuck. Glavne uloge u ovoj drami, dugoj 116 minuta, tumače Patriša Arket, Brus Vilis, Itan Houk, Ešli Džonson, Kris Kristoferson i drugi.

Slike Ariona Asllanija u Domu kulture Studentski grad

Slike Ariona Asllanija u Domu kulture Studentski grad

Izložba slika mladog beogradskog umetnika Ariona Asllanija pod naslovom „Slike“, biće otvorena večeras od 19 sati u Galeriji Doma kulture Studentski grad u Novom Beogradu. Ciklus slika Ariona Asllanija nastao je na različitim nivoima savremene umetničke prakse, i obuhvata zimske, sobne, krovne i sijamske slike.

Vek apstraktne ideje u Italiji

Vek apstraktne ideje u Italiji

Izložba oko 70 umetničkih dela italijanske apstraktne umetnosti od 1910. do 1960. godine, koje je izabrao kustos Renato Mirako, otvorena je sinoć u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Srpska publika moći će da isprati evoluciju vrste umetnosti počev od „futurističkih“ pionira do Burija, Fontane i Manconija iz pedesetih i šezdesetih godina, preko raznih pokreta koji čine istoriju savremene umetnosti.

Opera „Zora D“ u Somboru

Opera „Zora D“ u Somboru

Operu u jednom činu „Zora D“ Isidore Žebeljan Somborci će moći da pogledaju večeras od 20 sati u tamošnjem teatru. Opera, koja se u Somboru najavljuje kao muzički događaj sezone, nastala je prema motivima televizijskog scenarija Dušana Ristića, a autori libreta su Isidora Žebeljan, Milica Žebeljan i Borislav Čičovački.

Redovi za „novog“ Dž. R. R. Tolkina

Redovi za „novog“ Dž. R. R. Tolkina

Fanovi pisca Dž. R. R. Tolkina u utorak su formirali redove ispred knjižara kako bi kupili „novu“ knjigu čuvenog tvorca „Gospodara prstenova“ koji je umro pre 34 godine. Stotine primeraka „Dece Hurina“ sa potpisom Tolkinovog sina Kristofera, koji je i priredio knjigu za objavljivanje, počelo je da se prodaje u Londonu i Njujorku, a to je itekako zaintrigiralo fanove, pogotovo što se smatra da je ovo poslednje posthumno Tolkinovo delo koje će biti objavljeno.

Sažeti kinesko-engleski rečnik za ljubavnike

Sažeti kinesko-engleski rečnik za ljubavnike

Kineska spisateljica Guo Ksiaolu nalazi se na skraćenoj listi konkurenata za „Orange Broadband“ nagradu za književnost, koja će pobednici doneti 30.000 funti (44.000 evra). Ksiaolu ima svoj prvi roman na engleskom jeziku, a ova nagrada je namenjena ženskim autorima koji pišu na engleskom jeziku i čiji su radovi objavljeni u Velikoj Britaniji tokom protekle godine.

Stare slike u novom duhu

Stare slike u novom duhu

Publika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu biće iznenađena kada večeras na otvaranju izložbe u 20 sati, vidi interpretacije poznatih umetničkih dela iz ove kolekecije, koje su studenti druge godine novosadske Akademije umetnosti stvorili u okviru predmeta Likovni elementi kod profesorke Rade Čupić.

Gost Beograda pijanista i dirigent Filip Antrmon sa Simfonijskim orkestrom RTS

Gost Beograda pijanista i dirigent Filip Antrmon sa Simfonijskim orkestrom RTS

Koncert pod nazivom Beograd-Pariz sa pijanistom i dirigentom Filipom Antrmonom i Simfonijskim orkestrom RTS počinje večeras od 20 sati u Kolarčevoj zadužbini. Organizatori koncerta – ambasada Francuske u Beogradu, Muzička produkcija RTS i Jugokoncert, održali su juče tim povodom konferenciju za novinare sa uvaženim gostom iz Francuske, u Francuskom kulturnom centru.

Estetska tranzicija pozorišta

Estetska tranzicija pozorišta

Šest predstava Slovenskog narodnog gledališča Drama iz Ljubljane gostovaće u Beogradu od 21. do 25. aprila, na scenama Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Najpre će Atelje 212 ugostiti Molijerovog „Tartifa“ u režiji Dušana Jovanovića, na Velikoj sceni 21. aprila od 20 sati i dramu „Za sada nigde“ Ane Lasić u režiji Aleksandra Popovskog, iste večeri u Teatru u podrumu od 22 sata.

Reprezentacija ženskosti sa periferije sveta

Reprezentacija ženskosti sa periferije sveta

Kustoskinja i istoričarka umetnosti Jovana Stokić, autorka je velike izložbe umetnika iz Srbije i Crne Gore, pod nazivom Off Center Femininities – Regards from Serbia and Montenegro, koja se od 24. marta do 2. maja održava u Galeriji Kimmel centra Univerziteta u Njujorku. Postavka obuhvata radove Ane Nedeljković, Siniše Ilića, Tanje Ostojić, Nevene Popović, Milene Putnik, Jelene Tomašević, Milice Tomić i Sanje Ždrnje.

Pulicerova nagrada Makartiju i Kolemanu

Pulicerova nagrada Makartiju i Kolemanu

Dvojica majstora umetnosti konačno su dobili Pulicerovnu nagradu – jedna je pripala piscu Kormaku Makartiju (73) za „Put/The Roud“, a druga saksofonisti Ornetu Kolemanu (77) za živi album „Sound Grammar“ (na fotografiji). Ovo je prvi Pulicer za Makartija koga često hvale kao naslednika Vilijama Foknera.

Ponovo Kilijan plus Petar Zuska i pas Šedi

Ponovo Kilijan plus Petar Zuska i pas Šedi

Praški nacionalni balet, jedan od najstarijih u Evropi, ove godine prvi put učestvuje na Beogradskom festivalu igre. Oni su se sinoć sa tri koreografije predstavili publici na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Istoga dana na konferenciji u BDP, novinari su bili u prilici da se upoznaju sa članovima ove trupe.

KONKURS

KONKURS

Pravo učešća na konkursu imaju književni poletarci (sa obaveznim blagoslovom Beogradskog književnog klana), ali i stari vukovi, pogotovo oni kojima je vučji jezik maternji. Po prvi put u istoriji literarnih konkursa pravo učešća imaju i fizički mrtvi pisci, zahvaljujući Vaskršnjem dekretu Vlade u kome stoji da „Srbi žive zajedno sa mrtvima, jer nema mrtvih u večnom Danu večno-praroditeljskog sveta“.

PrvaPoslednja