Kultura

Sumnjičavi obrt života i smrti

Sumnjičavi obrt života i smrti

Iznenađujuće veliku pažnju književne javnosti privukao je roman „Slike u ogledalu“ Stanka Kržića (Narodna knjiga, edicija „Alfa“, 2006). U svom prvencu Kržić se bavi preispitivanjem društva u Srbiji posle petooktobarskih događaja. Autor se naslovom „Slike u ogledalu“ poigrava terminologijom realističkog miljea menjajući pravo značenje, kako termina slika tako i termina ogledalo, razarajući njihovu metaforiku i gradeći prstenastu strukturu romana.

WORLDART

WORLDART

odlučila je da sa programa za 2007. skine „Kandida“ Leonarda Bernštajna. Produkcija, u režiji Kanađanina Roberta Karsena, uključilvala je i scene u kojima glumci igraju pijani na zagađenom moru, noseći maske sa likovima svetskih lidera – američkog predsednika Džordža V. Buša, britanskog premijera Tonija Blera, prvog čoveka Rusije Vladimira Putina i Francuza Žaka Širaka, između ostalih.

ARTIČOKE

ARTIČOKE

film Toma Tikvera do 7. januara u pančevačkom Centru za kulturu.<br.

NOVO U GALERIJSKIM PROSTORIMA ŠIROM SRBIJE

NOVO U GALERIJSKIM PROSTORIMA ŠIROM SRBIJE

The Iwano Project (Ivano projekat), jedini je internacionalni umetnički projekat čiji je centar u Srbiji (Novi Sad), postoji već osam godina kao rezultat individualne inicijative slikara i dizajnera Aleksandra Pedovića, da se promoviše ovdašnji kulturni prostor u saradnji sa Japanom, kroz donaciju čuvenog ručno rađenog japanskog papira Heizaburo Iwano, pri čemu kao rezultat tog spoja umetnici iz evropskog kulturnog prostora stvaraju novi kulturni kvalitet kroz nastala umetnička dela.

NOVEKNJIGE

NOVEKNJIGE

Izdavačka kuća Evoluta svoj serijal posvećen istoriji vojski, nastavlja knjigom „Napoleonova gardijska konjica“ Emira Buharija (prevod Andrija Vražalić i Željko Petrović), u kojoj će zainteresovani čitaoci pronaći „sliku i reč“ o jednoj od najslikovitijih i najmaštovitijih uniformi poznatih vojnoj istoriji.

Nani Moreti dao ostavku na mesto umetničkog direktora Torinskog festivala

Nani Moreti dao ostavku na mesto umetničkog direktora Torinskog festivala

Italijanski sineasta Nani Moreti dao je ostavku na mesto umetničkog direktora filmskog festivala u Torinu, samo dva dana nakon što je obznanjeno njegovo imenovanje. Prema njegovoj izjavi, koju je prenela italijanska novinska agencija ANSA, ovaj glumac i reditelj kaže da se pojavila „atmosfera puna tenzije“ nakon njegovog imenovanja, kao i da su se neki od organizatora festivala snažno protivili da on dobije položaj umetničkog direktora.

„Pokojnik“ najbolji film po kritičarima Čikaga

„Pokojnik“ najbolji film po kritičarima Čikaga

Udruženje filmskih kritičara Čikaga za najbolji film 2006. izabralo je „Pokojnika“ Martina Skorsezea. Bez iznenađenja su protekla i saopštenja najboljeg glumca (Forest Vitaker, „Poslednji škotski kralj“) i glumice (Helen Miren, „Kraljica“), dok su priznanja za sporedne uloge dobili Rinko Kikuči („Vavilon“) i Džeki Elr Halej („Mala deca“).

„Uhvati ritam“ u bioskopima

„Uhvati ritam“ u bioskopima

Romantična drama u režiji En Flečer (103 minuta), prva je ovogodišnja premijera distirbuterske kuće Tuck. Film, nakon večerašnjeg otvaranja u beogradskom Domu sindikata, od sutra ulazi u bioskope Beograda i Srbije. „On je buntovnik sa pogrešne strane Baltimora. Ona je privilegovana plesačica iz elitne muzičke škole.

„Panov lavirint“ – mračna bajka Giljerma del Tora

„Panov lavirint“ – mračna bajka Giljerma del Tora

Giljermo del Toro (42) bio je zamoljen da režira „Letopise Narnije: Lav, veštica i orman“ ali je on ponudu odbio zato što, kao razočarani katolik, nije mogao sebe da natera da lava Aslana vrati u život. Zato se okrenuo mračnim vizijama njegove originalne priče „Panov lavirint“, koja u sebi sadrži elemente od K.

„Beograd – prestonica knjige“, projekat u razvoju

„Beograd – prestonica knjige“, projekat u razvoju

„Mleko i ugalj“ delo Ralfa Rotmana promovisano je u izdavačkoj kući Clio pred sam kraj prošle godine. Predstavljajući ovu knjigu novinarima, Zoran Hamović, osnivač i urednik te izdavačke kuće, istakao je da je Rotman vodeći nemački pisac, koji se prvi put pojavljuje u prevodu Dušana Hajduk Veljkovića na srpski jezik, romanom koji je svojim pojavljivanjem postao književni događaj u Nemačkoj.

Ninovu nagradu „jure“ 22 romana

Ninovu nagradu „jure“ 22 romana

Širi izbor za Ninovu nagradu za najbolji roman 2006, koja će biti dodeljena 18. januara, obuhvata 22 dela pisaca različitih generacija, među kojima je i jedan dosadašnji laureat tog prestižnog priznanja („Pisac izdaleka“, 2003) – Vladan Matijević. Osim romana „Časovi radosti“ Matijevića, među delima u širem izboru su i „Preljubnici“ Vide Ognjenović, „Kolekcija“ Milete Prodanovića, „Netrpeljivost“ Nemanje Rotara, „Kavaleri starog premera“ Radovana Belog Markovića, „Teskoba“ Mladena Markova, „Azil“ Sanje Domazet, „Komo“ Srđana Valjarevića, „Kuvarove kletve i druge gadosti“ Srđana V.

„Vekovi Bača“ – razvojni projekat integrativne zaštite nasleđa

„Vekovi Bača“ – razvojni projekat integrativne zaštite nasleđa

„Ne može se sve to imati, a biti siromašan“, svojevrsni je credo projekta „Vekovi Bača“ čiji je nosilac Opština Bač, a koordinator Zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine. Radi se o petogodišnjem projektu koji je osmislila Slavica Vujović, arhitekta-konzervator iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Tužno otrežnjenje

Tužno otrežnjenje

Sve negde do polovine godine na izmaku, pa možda čak i do početka njene jeseni, svako ko pomnije prati zbivanja u domaćem filmu morao je imati osećaj da se u toj oblasti stvari konačno kreću u neuporedivo povoljnijem pravcu. Zbir prijavljenih celovečernjih naslova u preprodukciji, produkciji ili nekoj od faza postprodukcije dosegao je neslućene razmere, država je nakon mnogo muka najzad pronašla najmanje turbulentne načine za sprovođenje vlastitog učešća u sufinansiranju određenog broja bioskopskih projekata, strani fondovi i proizvodni partneri su sa popriličnim entuzijazmom prihvatali da pomognu inicijative naših sineasta, a ni lokalna privreda i biznis nisu ostali nemi i hladni na takvu, povampirenu mobilnost kompletne srpske kinematografije.

Hvala Bogu što je gotovo!

Hvala Bogu što je gotovo!

1. Zapaženi solistički nastupi RRA s deklarisanim ciljem pravljenja reda u etru definitivno su obeležili godinu za nama – neki koji su i imali štogod programa nisu dobili dozvole i zatvoreni su (uz malu pomoć prijateljski nastrojene policije), ali smo dobili nove nacionalne televizije od kojih je jedna (Fox, naime), do same novogodišnje noći emitovala program koji je na nivou neonske reklame i od koga su čak zanimljiviji i ekrani na kioscima.

Prvi put posle 20 godina

Prvi put posle 20 godina

Japanska filmska industrija može biti zadovoljna proteklom godinom, procena je Asocijacije filmske industrije Japana. Po prvi put, nakon 20 godina, naime, u japanskim bioskopima više su se gledala domaća nego holivudska ostvarenja. Konačni rezultati, doduše, još uvek nisu objavljeni, ali to ne umanjuje procenu.

Prva Poslednja