Kultura

Univerzum plesa

Univerzum plesa

Na našim profesionalnim igračkim pozornicama u 2006. izvedeno je više premijera nego prethodnih godina i to, gotovo po pravilu, u postavkama koreografa iz bližeg i daljeg inostranstva. Tako je Balet Narodnog pozorišta u Beogradu izveo „Pakitu“ i „Frančesku da Rimini“ u koreografiji Ljubinke i Petra Dobrijevića, i na kraju godine, „Žar pticu“ i „Posvećenje proleća“ u postavci Ditmara Sajferta.

Mali svet

Mali svet

„U svetu postoji jedno carstvo u kome caruje drugarstvo…“, ovaj stih pesmice koju smo pevali kao deca zvuči danas ne samo patetično već pretenciozno i netačno, odnosno, delimično tačno: U svetu zaista postoji jedno carstvo, doduše izmenjenog mehanizma vladanja, ali u njemu ne caruje drugarstvo već mikroklima!
Nije tačno da se svet smanjuje – usitnjava se čovekova percepcija sveta.

Don Kihot – inspiracija u kriznim vremenima

Don Kihot – inspiracija u kriznim vremenima

U živopisnom i istorijski bogatom španskom gradiću Alkali de Enares, blizu Madrida, održan je sredinom prošlogodišnjeg decembra Međunarodni kongres udruženja servantista. Ova asocijacija svake tri godine okuplja renomirane profesore, istraživače, prevodioce i biografe najvećeg španskog pisca iz desetak zemalja (Španija, Francuska, Italija, Velika Britanija, SAD, Meksiko, itd.

Narcistička patnja vanzemaljca

Narcistička patnja vanzemaljca

Produkcijom Masneovog „Vertera“ (1892), „drame lyrique“, u novoj operskoj sezoni, a shodno preinačenom libretu Geteovog epistolarnog romana „Jadi mladog Vertera“, Bavarska nacionalna opera u svoj novi repertoar 2006/07. uvršćuje jedno od velikih dela francuske opere. Od 27 Masneovih opera na repertoaru se mimo „Vertera“ i „Manon“ gotovo nijedna druga ne izvodi.

KRATKIREZOVI

KRATKIREZOVI

Za doček nove 2007. godine u svetu je bilo organizovano mnogo nastupa raznih muzičara. Ipak, jedan od interesantnijih bio je nastup disk-džokeja Fetboj Slima, koji je nastupio pred 20.000 ljudi na plaži pored Brajtona, u južnom delu Engleske. Sada je, za razliku od jula 2002, kad je jedna osoba umrla, ali je bilo 250.

WORLDART

WORLDART

odlučila je da sa programa za 2007. skine „Kandida“ Leonarda Bernštajna. Produkcija, u režiji Kanađanina Roberta Karsena, uključilvala je i scene u kojima glumci igraju pijani na zagađenom moru, noseći maske sa likovima svetskih lidera – američkog predsednika Džordža V. Buša, britanskog premijera Tonija Blera, prvog čoveka Rusije Vladimira Putina i Francuza Žaka Širaka, između ostalih.

ARTIČOKE

ARTIČOKE

film Toma Tikvera do 7. januara u pančevačkom Centru za kulturu.<br.

NOVO U GALERIJSKIM PROSTORIMA ŠIROM SRBIJE

NOVO U GALERIJSKIM PROSTORIMA ŠIROM SRBIJE

The Iwano Project (Ivano projekat), jedini je internacionalni umetnički projekat čiji je centar u Srbiji (Novi Sad), postoji već osam godina kao rezultat individualne inicijative slikara i dizajnera Aleksandra Pedovića, da se promoviše ovdašnji kulturni prostor u saradnji sa Japanom, kroz donaciju čuvenog ručno rađenog japanskog papira Heizaburo Iwano, pri čemu kao rezultat tog spoja umetnici iz evropskog kulturnog prostora stvaraju novi kulturni kvalitet kroz nastala umetnička dela.

NOVEKNJIGE

NOVEKNJIGE

Izdavačka kuća Evoluta svoj serijal posvećen istoriji vojski, nastavlja knjigom „Napoleonova gardijska konjica“ Emira Buharija (prevod Andrija Vražalić i Željko Petrović), u kojoj će zainteresovani čitaoci pronaći „sliku i reč“ o jednoj od najslikovitijih i najmaštovitijih uniformi poznatih vojnoj istoriji.

Nani Moreti dao ostavku na mesto umetničkog direktora Torinskog festivala

Nani Moreti dao ostavku na mesto umetničkog direktora Torinskog festivala

Italijanski sineasta Nani Moreti dao je ostavku na mesto umetničkog direktora filmskog festivala u Torinu, samo dva dana nakon što je obznanjeno njegovo imenovanje. Prema njegovoj izjavi, koju je prenela italijanska novinska agencija ANSA, ovaj glumac i reditelj kaže da se pojavila „atmosfera puna tenzije“ nakon njegovog imenovanja, kao i da su se neki od organizatora festivala snažno protivili da on dobije položaj umetničkog direktora.

„Pokojnik“ najbolji film po kritičarima Čikaga

„Pokojnik“ najbolji film po kritičarima Čikaga

Udruženje filmskih kritičara Čikaga za najbolji film 2006. izabralo je „Pokojnika“ Martina Skorsezea. Bez iznenađenja su protekla i saopštenja najboljeg glumca (Forest Vitaker, „Poslednji škotski kralj“) i glumice (Helen Miren, „Kraljica“), dok su priznanja za sporedne uloge dobili Rinko Kikuči („Vavilon“) i Džeki Elr Halej („Mala deca“).

„Uhvati ritam“ u bioskopima

„Uhvati ritam“ u bioskopima

Romantična drama u režiji En Flečer (103 minuta), prva je ovogodišnja premijera distirbuterske kuće Tuck. Film, nakon večerašnjeg otvaranja u beogradskom Domu sindikata, od sutra ulazi u bioskope Beograda i Srbije. „On je buntovnik sa pogrešne strane Baltimora. Ona je privilegovana plesačica iz elitne muzičke škole.

„Panov lavirint“ – mračna bajka Giljerma del Tora

„Panov lavirint“ – mračna bajka Giljerma del Tora

Giljermo del Toro (42) bio je zamoljen da režira „Letopise Narnije: Lav, veštica i orman“ ali je on ponudu odbio zato što, kao razočarani katolik, nije mogao sebe da natera da lava Aslana vrati u život. Zato se okrenuo mračnim vizijama njegove originalne priče „Panov lavirint“, koja u sebi sadrži elemente od K.

„Beograd – prestonica knjige“, projekat u razvoju

„Beograd – prestonica knjige“, projekat u razvoju

„Mleko i ugalj“ delo Ralfa Rotmana promovisano je u izdavačkoj kući Clio pred sam kraj prošle godine. Predstavljajući ovu knjigu novinarima, Zoran Hamović, osnivač i urednik te izdavačke kuće, istakao je da je Rotman vodeći nemački pisac, koji se prvi put pojavljuje u prevodu Dušana Hajduk Veljkovića na srpski jezik, romanom koji je svojim pojavljivanjem postao književni događaj u Nemačkoj.

Ninovu nagradu „jure“ 22 romana

Ninovu nagradu „jure“ 22 romana

Širi izbor za Ninovu nagradu za najbolji roman 2006, koja će biti dodeljena 18. januara, obuhvata 22 dela pisaca različitih generacija, među kojima je i jedan dosadašnji laureat tog prestižnog priznanja („Pisac izdaleka“, 2003) – Vladan Matijević. Osim romana „Časovi radosti“ Matijevića, među delima u širem izboru su i „Preljubnici“ Vide Ognjenović, „Kolekcija“ Milete Prodanovića, „Netrpeljivost“ Nemanje Rotara, „Kavaleri starog premera“ Radovana Belog Markovića, „Teskoba“ Mladena Markova, „Azil“ Sanje Domazet, „Komo“ Srđana Valjarevića, „Kuvarove kletve i druge gadosti“ Srđana V.

PrvaPoslednja