Kultura

WORLDART

WORLDART

nastavlja trend pravljenja rimejkova horor filova za koje su zainteresovane nove generacije tinejdžera. Na žalost, takođe se nastavlja trend da su rimejkovi drastično gori od originala. I dok „The Hitcher“ iz 1986. nikako nije bio „klasik“, on je, prema oceni američke kritike, „za svetlosnu godinu bolji od rimejka“.

„Mala Mis Sanšajn“ iznenadila

„Mala Mis Sanšajn“ iznenadila

Niskobudžetna komedija „Mala Mis Sanšajn“ dobila je veliki podstrek pred saopštenje zvaničnih nominacija za 79. Oskara, pošto je proglašena za najbolji film u izboru Udruženja producenata Amerike. Na neki način i dodela ove nagrade ide u prilog činjenici da se još nijedno ostvarenje nije nametnulo kao glavni favorit za zlatnu statuetu, koja će 25.

„Prepakovanom kovertom“ do prvenca

„Prepakovanom kovertom“ do prvenca

Kraj 2006. godine biće nešto što će mlada beogradska spisateljica Tamara Lujak svakako dugo pamtiti. Sredinom decembra, u razmaku od samo par sati, saznala je da je pobedila na dva konkursa – za kratku priču na konkursu udruženja građana Fanovi naučne fantastike „Sci&Fi“, kao i za kratku priču na zrenjaninskom konkursu „Sva lepota sveta“.

Nagrada Nacionalne književne kritike

Nagrada Nacionalne književne kritike

Poznati romani Kormaka Mekartija, Ričarda Forda i Dejva Egersa postali su finalisti 33. izbora za nagrade Nacionalne književne kritike. Jedno od iznenađenja bila je činjenica da Ričard Pauzer, dobitnik Nacionalne književne nagrade, nije nominovan ove godine. Pobednici u raznim kategorijma, kao što su poezija, kritika, biće poznati 8.

KRATKIREZOVI

KRATKIREZOVI

Poljski pisac i filozof Lešek Kolakovski, koji ima britansko državljanstvo, dobitnik je Jerusalim nagrade za slobodu pojedinca u društvu, čiji su dosadašnji laureati Milan Kundera (1985), Suzan Zontag (2001) i Artur Miler (2003). Kolakovski je nagrađen za „hrabrost, humanost i ljubav prema ljudima, kao i za filozofsku dubinu i bogatstvo i impresivan opus“, preneli su britanski mediji saopštenje 23.

ARTIČOKE

ARTIČOKE

večeras od 17 sati u Američkom kutku (Sala na I spratu beogradskog Doma omladine). Vode Timothy Johnston & Uroš Tomić.
NA EFESKOM PUTU – zbirka eseja (Plato) Ilije Marića, biće promovisana večeras od 19 sati u Sali na I spratu DOB. Govore Aleksa Buha, Jovan Pejčić, Nenad Daković i autor.

Sto jedanaest godina od rođenja Save Šumanovića

Sto jedanaest godina od rođenja Save Šumanovića

Šidska Galerija slika „Sava Šumanović“ podsetila je javnost da se juče navršilo 111 godina od rođenja jednog od najznačajnijih slikara srpske i jugoslovenske umetnosti prošlog veka. Rođen pred sam kraj devetnaestog veka, 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde je njegov otac, šumarski inženjer, dobio posao.

„Smrt predsednika“ na festivalu u Bijaricu

„Smrt predsednika“ na festivalu u Bijaricu

Međunarodni festival audiovizuelih programa (FIPA) u južnom francuskom letovalištu Biaric počeće danas britanskim igranim filmom „Smrt predsednika“ o izmišljenom atentatu na Džordža Buša, koji će iste večeri biti prikazan i na francuskom četvrtom kanalu, poznatijem kao Kanal plus, javlja za Portal SEECULT.

Koloristička sazvežđa

Koloristička sazvežđa

U beogradskoj galeriji Haos večeras se otvara izložba pastela i akvarela slikara Velimira Iliševića (Sisak, 1965), koji već više od dve decenije živi i radi u Švajcarskoj. Ilišević, koji prevashodno radi u ulju, retko izlaže na ovim prostorima – njegovi radovi su prvi put predstavljeni beogradskoj publici 2004, u galeriji Doma Vojske, dok je pre pet godina bio gost galerije Zlatno oko u Novom Sadu.

Poziv Gradskog muzeja u Somboru

Poziv Gradskog muzeja u Somboru

Za ovaj i naredni mesec, Gradski muzej u Somboru poziva posetioce da obiđu Stalnu postavku. Reč je o izložbi kompleksnog tipa, koja prezentuje najkarakterističnije delove zbirki – arheološku s numizmatičkom, etnološku, istorijsku i umetničku na savremen način. Vrata muzeja otvorena su radnim danom od 9 do 18 sati, subotom od 9 do 13, a nedeljom u istom terminu za najavljene grupe.

KONKURSIPOZIVI

KONKURSIPOZIVI

Kulturno-obrazovni centar „Čukarica“ i gradska opština Čukarica, raspisali su tradicionalni konkurs za najlepšu boemsku pesmu 2007. godine, saopšteno je iz KOC „Čukarica“. Na konkursu mogu učestvovati svi autori koji pišu poeziju na srpskom jeziku, a potrebno je, jednu neobjavljenu pesmu, poslati u šest primeraka, potpisanu šifrom (rešenje šifre u zasebnoj zatvorenoj koverti), na adresu: KOC „Čukarica“, Turgenjevljeva 5, 11030 Beograd (informacije na 011/354-11-92, 355-26-78).

EX-YUART

EX-YUART

Festival slobodne kulture, nauke i tehnologije, koji je počeo juče u Zagrebu, posvećen je radiofrekvencijskom spektru kao javnom dobru, otvorenim komunikacijskim sistemima i građanskom učešću u stvaranju medija, a osim niza predavanja, radionica, projekcija i izložbe, predstaviće i muziku i video dvadesetak autora iz Hrvatske, BIH i Srbije.

Matična kugla sveta

Matična kugla sveta

Rumunija, Makedonija, Srbija, pa opet Makedonija na Berkliju, Turska, Srbija raseljena u Dansku, Bugarska u Beču, Mađarska, Tunis i Turska udruženi sa Trakijom svuda, Beč, Skoplje u Švedskoj, Nemačka, Južna Amerika… zamršeno? A šta kažete tek na ovo – DJ kultura, elektronika, besovi urbanih noći u kakvom zahuktalom megalopolisu, a onamo tapan, zurle, majstori duvači, harmonika, klarinet, cimbal.

Besplatna muzika, da ili ne

Besplatna muzika, da ili ne

Najveći i najuticajniji muzički sajam u svetu, 41. MIDEM u Kanu, na samom početku je „ponudio“ disonantne note – muzička i tehnološka industrija, naime, nastavljaju svoju borbu oko toga da li muzika treba da bude besplatna ili ne. „Ne možete da tražite od ljudi da plaćaju za muziku, kad su je dobijali besplatno“, rekao je na skupu u Kanu proslavljeni francuski ekonomista Žak Atali, bivši savetnik predsednika Fransoa Miterana.

Crteži Zorana Bulatovića

Crteži Zorana Bulatovića

Crteži Zorana Bulatovića, jednog od izabranih najboljih studenata završne godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, po glasovima žirija laika ART klinike („Perspektive 5“), mogu se pogledati od večeras u 20 sati, u novosadskoj ŠOK galerija ART klinike LED Arta. Za najbolje stvaraoce 2006, u kategorijama – slikarstvo, vajarstvo, grafika, grafčki dizajn, crtež, fotografija i novi mediji, glasanjem žirija laika, sastavljenog od ljudi iz različitih profesija (umetnici, istoričari umetnosti, novinari, kulturni poslenici.

PrvaPoslednja