Nedelja

Plata i onima koji ne rade

Holandski ekonomski istoričar Ruther Brehman stekao je međunarodnu slavu posle svog nastupa na Svetskom ekonomskom forumu u januaru ove godine.

Moto i apoteoza

Ne bih replicirao na tekst Julijana Tamaša „Manjinski populizam“ da sam znao da je napisan za naučnu konferenciju i da će izaći u zborniku.

Stalno stanje zapitanosti

Novi roman Darka Tuševljakovića (Zenica, 1978) Jegermajster pojavio se nedavno u izdanju Arhipelaga u prepoznatljivoj ediciji Zlatno runo.

Evrocentrični prikaz istorije

Suzan Vajs Bauer, autorka Istorije starog sveta, koju je Laguna ove godine objavila u tri toma, u prevodu istoričara Dejana Ristića, trudi se da širokom krugu čitalaca približi jednu ovako kompleksnu temu.

Ako se zločini budu gurali pod tepih, sve će se ponoviti

Katrin Litar, sociološkinja, već godinama se bavi konfliktima na području bivše Jugoslavije, problematikom tranzicione pravde i načinima izlaska iz konfliktnih situacija kako onih koje je donela promena društvenog sistema, tako i onih koje su proizveli ratovi.

Pisati o Zemunu

Prva ikada napisana opšta istorija Zemuna bio je tekst kojeg su dva zemunska građanina, apotekar Toma Treščik i katolički sveštenik Kozma Drenovac, napisali 1817. godine na zahtev Magistrata.

Turska i Rusija na BiH poligonu

Omer Karabeg: Bosna i Hercegovina između Turske i Rusije bila je tema razgovora dva univerzitetska profesora – Jelena Trivić iz Banjaluke i Ešref Kenan Rašidagić iz Sarajeva.

Pouke kulenvakufskog zločina

Kada je pre jedne decenije objavljena knjiga Istorija Srbije od 19. do 21. veka, jednog od najcenjenijih nemačkih istoričara, Holma Zundhausena (1942-2015), nacionalistički deo istoriografije u Srbiji je pokrenuo ideološku hajku bez presedana na knjigu i autora, uz rasističku tezu u pozadini – „stranac“ ne može da razume „našu“ istoriju.

Nišvil – svetionik tužnog grada

Petak, 2. avgust: Dočekasmo i ovaj avgust, da uz Nišvil i Filmske susrete malo oplaknemo oči i uši od silnog šunda i kiča.

Ishodište samoće pisca

U dosadašnjem opusu istaknute književnice Gordane Ćirjanić priča zauzima značajno mesto, od njene prve zbirke Velaskezovom ulicom do kraja (1996) u kojoj se suočila i sa književnim eksperimentom, ali najveći domet postigla intimističkim, ispovednim izrazom koji je iznedrio priče Vetar i Mali žuti rečnik.

Kako se rastati

Novi roman švedskog bestseler autora Fredrika Bakmana, Put do kuće svakog jutra sve je duži, pojavio se početkom godine u izdanju Lagune, u prevodu Nikole Perišića.

PrvaPoslednja