Sofisti u helenizmu i carskim vremenima
Književnost helenizma i ranih carskih vremena poznaje mnoge sofiste. U fah-literaturi o sofistima reč je o tzv. prvoj (5/4. stoleće p.n.e) i tzv. drugoj sofistici (2. stoleće n.e).
Niče: Demonska strast za istinom
Imanuel Kant živi sa saznanjem kao sa venčanom ženom, spava s njim četrdeset godina u istoj duhovnoj postelji, i s njime stvara čitavo nemačko pokolenje filozofskih sistema, od kojih potomci još i danas nastanjuju naš građanski svet.
Starinski roman Branka Krilović
Književni put Branke Krilović počeo je od tzv. brzih priča „sa što manje reči“ („Jutarnji akt“, 2000), nastavio se knjigom priča definisanom kao „roman u izgledu“ („Toliko od mene“, 2015) da bi stigla i do svog prvog i pravog romana, nazvanog „starinski“.
Sadat: „Išao bih za mir na kraj sveta“
„Sadat je bio vizionar, Karter inženjer, a Begin pravnik“.
Uzbuđenje u mermeru
U jednoj rečenici: Evo već treći mesec otkako sam pročitao više od 600 strana zvanih „Krila u mermeru“ („Evro Book“) mučim se da (ne) priznam da je reč o „najboljem romanu srpske književnosti“ kako mi ih je preporučio poznanik, ali priznajem da je blizu te ocene po gotovo neiscrpnim „čudesima“ i iznenađenjima u formi, postupku, jeziku…
Ex-yu područje u fokusu Čomskog
Balkan, a pogotovo turbulentno područje bivše Jugoslavije, spada među najvažnije regione sveta u političkim razmišljanjima i aktivizmu Noama Čomskog protekle dve decenije.
Brušeni dragulj o lažnom nakitu Roda Rode
Gordana Ilić Marković: Roda Roda Srpski dnevnik ratnog izveštača iz Prvog svetskog rata,
Frustrirana demokratija
Evropska unija, za razliku od Habzburške monarhije, predstavlja „demokratsko carstvo“, dobrovoljnu kvazifederaciju demokratskih država čijim građanima su zagarantovana prava i slobode, i kojoj mogu da pristupe samo demokratske države.
Zašto je Srbija izgubila Kosovo
Uglovi gledanja drugih balkanskih naroda, koji na „oslobođenim“ (okupiranim) teritorijama vekovima žive, pokazuju da su ratne aktivnosti Srbije njima donele kolonijalni položaj, teror, siromaštvo, neslobodu i mnoga druga zla kojih nije bilo za vreme Turaka.
Čitati znači sećati se
Oprez, da vas „Plava kapija“ („Albatros“, drugo izdanje, 2018) ne zbunjuje, da vas i same ne zadesi neprijatnost „službenog čitatelja, naličitog pijancu koji oko realne plave kapije obija rosu, ključaonicu joj ne pogađajući“.
Sentimenti filmskih uspeha
Petak, 24. avgust
Uspela sam da nabavim karte za Filmske susrete.
Odbrana ćirilice
Omer Karabeg: O tretmanu ćirilice u Srbiji razgovaraju Miodrag Kojić, potpredsednik Upravnog odbora Udruženja za odbranu ćirilice, i Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga iz Beograda.
Oživljenom prošlošću o sadašnjosti
Da li je knez i kralj Milan Obrenović IV, prvi moderni srpski državnik, koji je izborio slobodu od turskog vazalstva, obezbedio nezavisnost i uveo svoju zemlju među uređene evropske države, zasluženo stekao glas neuravnoteženog čoveka, kockara, ženskaroša i rasipnika?
Vreme kada su tapkaroši prodavali karte ispred pozorišta
Svaki lifecoach reći će vam danas da nije dobro vraćati se preterano u prošlost, osvrtati se i upoređivati prošli život sa sadašnjim.
Čomski vs. Fuko
Jedna od najoriginalnijih i najprovokativnijih rasprava među savremenim misliocima odigrala se 1971, na inicijativu holandskog filozofa Fonsa Eldersa – u pitanju je debata između Noama Čomskog, lingviste, pisca, disidenta, mislioca, i Mišela Fukoa, francuskog filozofa, poznatog po kritikama psihijatrijskih ustanova i kaznenih sistema, koje su izvršile veliki uticaj na humanističke nauke.