Nedelja

Rat svedoka saradnika

Rat svedoka saradnika

Mada je izgledalo da bi nedavno svedočenje nekadašnjeg pripadnika zemunskog klana, a danas svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija pred Specijalnim sudom moglo da bude pogubno po drugog svedoka saradnika Ljubišu Buhu Čumeta, tako nešto se ipak neće dogoditi.
Ukoliko se i otkrije neko ranije krivično delo svedoka saradnika, prema Zakonu o krivičnom postupku, specijalni tužilac ga i u tom eventualnom krivičnom postupku predlaže za status svedoka saradnika.

Srbija, iz pikarskog ugla

Srbija, iz pikarskog ugla

Na klapni Kuzmanovićeve knjige čitalac će pročitati da je „Zimska šetnja njegova osma knjiga i prva ostvarena u žanrovski hibridnoj formi kao „preplet pikarskog (auto)biografskog romana i parodijskog esejističkog razmatranja“. Sintagma Bore Ćosića „umesto eseja“, može takođe da bude neka vrsta žanrovskog određenja ove proze, pošto ona sadrži ovaj značenjski otklon ili negaciju u ovoj reči „umesto“, koja se istovremeno odnosi i na književnu formu ili samu književnost i njenu moć očaravanja, ali i na samu stvarnost, kojoj se ovde daje prednost umesto eseja ili same književnosti.

Proglas „rodoljubivih“ pesnika

Proglas „rodoljubivih“ pesnika

Objavljujemo mi, rodoljubivi pesnici:
Rešili smo da se neumitno i neodeljivo udružimo,
Našu napaćenu Srbiju zauvek i neoduživo zadužimo.
Mi, rodoljubivi pesnici, proklamujemo ponosno i smelo,
Da smo jedini dostojni da se narodu junačkom stavimo na čelo.
Sa svoje strane garantujemo narodu, ako za nama krene,
Da ćemo mu obezbediti slavne bitke i nezaboravne uspomene.

JOVAN ĆIRILOV: Reč nedelje, Prosveta, Beograd, 2006.

JOVAN ĆIRILOV: Reč nedelje, Prosveta, Beograd, 2006.

Mića Vujičić JOVAN ĆIRILOV: Devetog avgusta 1987. godine Jovan Ćirilov je ovako počeo pedeseti nastavak svoje kolumne Reč nedelje u nedeljniku NIN: Taman sam hteo da odbacim subotnju Politiku, kada sam u poslednjem trenutku na trinaestoj stranici iz pera Milenka Pešića pročitao sledeći pasus: „Mogu da se kladim da ću u sledećem broju NIN-a Reč nedelje – govori juče u autobusu prijatelju do sebe, čovek srednjih godina, čitati kolumnu Jovana Ćirilova – VAVA!“ Zgodna anegdota iz autobusa

Etimologija potkrepljena poezijom: Jovan Ćirilov

pokazala je da je već nakon prve godine svog izlaženje u Nin-u kolumna Jovana Ćirilova postala brend.

AFOKRIZAM NEDELJE

AFOKRIZAM NEDELJE

Ako premijer izvuče premiju, ostaćemo u bubnju.<br.

Dnevnik jednog ludaka

Dnevnik jednog ludaka

Vladimir Jokić Celog dana dubio na glavi, tako sam i prošetao. Kad sam se umorio, svratio do Blagoja da gledamo u bob. On jesenas na kvantašu kupio pun džak pa sad, kad ne kalemimo česmu, on gleda u bob, a ja dubim. Blagoja sam zatekao kako neće. Zavalio se u plafonjeru i samo se smeška.

Šahovske studije

Šahovske studije

Nikola Karaklajić Šahovska studija je pozicija sa reduciranim materijalom,sa malim brojem figura, što veoma liči na završnicu. Ali studija je takva pozicija koja samo liči na praktičku završnicu, no nju je smislio neki kompozitor. Pri tome autor demonstrira neku određenu ideju i, obično, rešenje je drugačije od onoga koje se inače javlja u sličnim pozicijama! Štaviše,kada površno posmatramo neku studiju u prvom trenutku ćemo pomisliti :
„Kako je moguće ovu poziciju dobiti!?“ ili.

Bićemo treneri, a ne vlasnici Kosova

Bićemo treneri, a ne vlasnici Kosova

Predstavnik Saveta Evropske unije na Kosovu i šef tima za pripremu Međunarodnog civilnog ureda – ICO Torbjorn Sohlstrom izjavio je da će nova misija EU, koja treba da zameni UNMIK i pomogne u upravljanju Kosovom posle usvajanja nove rezolucije Saveta bezbednosti UN, uskoro biti spremna.

Preko gora pa do mora

Preko gora pa do mora

Kaže mi jedan prijatelj ovih dana, zapravo bio je to odgovor na nepostavljeno pitanje, da će ove godine ići na godišnji odmor. Za razliku od prošle i onih tamo godina, kada je sedeo u Beogradu i ubeđivao sebe da je rad najbolji odmor, sada je doneo odluku. Posle četrnaest godina, ovog leta, ići će kod ženine familije na otok Cres.

Zašto je Ahtisarijev plan bolji za Srbiju od Vladine platforme o Kosovu

Zašto je Ahtisarijev plan bolji za Srbiju od Vladine platforme o Kosovu

Za rešavanje složenih problema kakav je kosovski neophodno je poći od naučne premise koja govori o multifinalitetu, odnosno, postojanju pluralizma ciljeva. Tada je od esencijalne važnosti saznati koji su sve ciljevi u postojećim uslovima realni, koliko je koji cilj koristan za svaku stranu, koji je cilj ravnotežan i kako se može ostvariti u praksi.

Gojini duhovi

Gojini duhovi

Češka filmska javnost je među prvima u svetu u prilici da vrednuje novo ostvarenje svog velikog zemljaka, sada američkog i svetskog reditelja Miloša Formana.
Gojini duhovi su prikazani premijerno u Španiji (naravno – zbog Gojinog porekla), i još samo u Nemačkoj i Austriji nešto malo pre praške premijere.

Beograd nije sasvim jasan po pitanju Kosova

Beograd nije sasvim jasan po pitanju Kosova

Predsednik Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković bila je jedan od srpskih predstavnika na molitvenom doručku kod predsednika SAD Džordža Buša koji je 31. januara održan u Vašingtonu. Prema njenim rečima, ovo je prvi put da su molitvenom doručku prisustvovali i predstavnici Srba sa KIM, a poziv za Vašington obuhvatio je i više sastanaka u američkom Kongresu i Senatu.

Nakit čuvene kuće TORRINI i u Beogradu

Nakit čuvene kuće TORRINI i u Beogradu

Za vreme sajma venčanica, nakita i lepih stvari WEDDING WEEKEND, koji se održava od 9. do 12. februara u hotelu Hyaat Regency, Beograđani će imati priliku da vide ekskluzivne proizvode ove čuvene juvelirske kuće. Nakitom Torrini dičili su se članovi čuvene porodice Mediči, a u novije vreme Đina Lolobriđida i Hilari Klinton.

Kosovo

Kosovo

Ivan Džidić U proljeće devedesete, malo pred izbore, „prve višestranačke i demokratske“, u Hrvatskoj, za nekolikodnevnog odmora u Mostaru, odgovarao sam na različita pitanja LOMA (List Omladine Mostara). Pitalo me i o Jugoslaviji. Odgovorih kako je ne fetišiziram, već da mislim kako je mnogo bolje rješenje nego razlaz.

Pod sjajem kasnorimskih šlemova

Pod sjajem kasnorimskih šlemova

Svojom veličinom, bogatstvom predmeta i zbirki Muzej Vojvodine ima sve pretpostavke da ostvari opštiju kulturnu misiju, da bude respektabilna institucija i van naše zemlje. Muzej Vojvodine je mesto u kome se može steći uvid u bogatu prošlost Vojvodine, u različite civilizacije i kulture koje su se razvijale i gasile na tlu Vojvodine, da bi ponovo uskrsnule u muzejskim postavkama.

Prva Poslednja